Nisu sve devojčice iz grupe Mike Aleksića postale glumice. Jedna od tih anonimnih sam i ja. Umeo je često da mi, zgađen, kaže da sam se obukla k'o seljanka, a nisu izostale ni uvrede tipa "kravo, glupačo". Njegove pedagoške metode sam, na sreću, odbacila posle dve godine zbog fizičke mučnine koju bih imala svaki put kada bih se vratila kući iz grupe. Bila sam mala, neke druge klinke su ostale.
Neke od njih su mi danas drugarice koje ne žele javno da pričaju o Miroslavu Aleksiću. Traume koje su zbog njega godinama vukle podsvesno, posle javnih optužbi Milene Radulović i Ive Ilinić, su ih uzele pod svoje. Otvorile su im te provalije u koje su gurnule prisilne poljupce i ostale vrste seksualnog zlostavljanja.
Taj čovek koji im je ubio mladost i zauvek ih obeležio na sudu izgovarajući da su ga mediji „satanizovali“, da žene koje su ga optužile pojedinačno žele da budu žrtve, da su bolje glumice u životu nego u profesiji, da Milena Radulović ima traumu za koju je kriva njena porodica, a ne on.
„Kada je u pitanju Milena Radulović, ona ima problem 17 godina, to je povučeno iz porodice. U izveštaju njenog psihijatra piše da se radi o traumi, ali ne i da sam ja krivac te traume. Milena, tvoja sestra je četiri godine ostala u tom studiju, što se tada nisi borila za prava devojčica, nego posle osam godina. Taj period u studiju nema mrlju, nego se Milena vidno menja u psihološkom smislu. Uostalom, ko bi normalan pristao da bude kod nekog, a da je u tolikom strahu“, rekao je Aleksić pred Višim sudom u Beogradu.
Njegov advokat Zoran Jakovljević izgovara da te žene „nisu imale nikakve karijere“. Aleksićeva odbrana je zapravo napad na žrtve.
A žrtava ima, više ih je nego što znamo i ne postoji nijedan sekund preispitivanja iskrenosti tih žena koje poznajem. Meni lično prođe jeza kroz telo samo kad se setim njegovih očiju.
Tokom suđenja Miroslav Aleksić se osilio, dobio krila, moć da ga čuju, brane, dok on vređa inteligenciju i ožiljke žrtava, smeje im se direktno u lice, šeta slobodno. On optužnicu karakteriše kao „šizofreno stanje“.
Pročitajte još:
Za javnost on nije kriv dok se to ne dokaže. Meni su jedini merodavan dokaz te moje žene, koje su godinama nakon svega što su s njim preživele, napokon sa svojim psiholozima uspele da otključaju razlog svojih nesigurnosti i užasa. To klupko je jako dugo, trauma nije jednokratni događaj koji dođe i prođe, njene emotivne posledice su im se protezale na mnoge životne izbore i odluke. I potrebno je mnogo rada, a ponekad i lekova da se vratiš na kolosek i budeš dobro. Neke od njih su se taman vratile, a eno ga Aleksić, čovek koji je uzrok svemu tome, cereka se ispred suda i priča o sindromu lažnog prijavljivanja.
Neke stvari nikad ne bi smele da se dese, kao što je Aleksićevo sramno kopanje po ranama žena. Svih onih koje je ikada dodirnuo. On i dalje vuče priču „zašto nisi prijavila tada“, potpuno svestan onih koje nisu prijavile nikad. Bar da zaćuti ako ništa drugo, ali ne sme biti „ništa drugo“ poštovani sude. Samo radite svoj posao i zaustavite ovo ludilo.
Bonus video: Tri sata odbrane Mike Aleksića