Jasmina B. (42) uhapšena je zbog sumnje da je nožem izbola muža Milorada (54) u kući u Surčinu, gde su živeli sa tri sina. Napadnuti muškarac je teškim povredama podlegao na putu ka bolnici, a proteklih decenija bilo je nekoliko stravičnih zločina koje su počinile žene.
Proteklih decenija u Srbiji je bilo nekoliko stravičnih zločina koje su počinile upravo žene. Jedan od tih je i slučaj Dušanke Petrović, koja je hladnokrvno ubila svog brata.
Njena karijera je počela u Privrednom sudu u Beogradu, gde je radila kao stručni saradnik, devedesetih godina prošlog veka. Ali, iako je radila u pravosuđu, već se opredelila za drugačiju karijeru.
Pročitajte još:
Koristeći nepažnju kolega i sudija, uzimala je ključeve iz njihovih tašni i pravila duplikate, sa kojima je kasnije ulazila u njihove stanove i krala vrednije stvari. Uhapšena je i robijala za to, ali daleko od toga da se smirila. Zapravo, tada tek počinje njena kriminalna karijera.
Izuzetno inteligentna, sposobna da se prilagodi svakom sagovorniku, navodno je bila u stanju da posle samo jednog pogleda skoro savršeno falsifikuje rukopis žrtve. Ipak, odlučila se vrlo brzo za drastičniji korak, veći plen, ali i veći zločin.
Udala se za dvadeset godina starijeg Selimira Trpkovića, penzionisanog vojnog pilota. Ubedila ga je da svoj stan prepiše na njenu ćerku iz prvog braka. Kada je nesrećni čovek to uradio, nije potpisao samo prenos stana, već i sebi smrtnu presudu. On je imao naviku da džogira pored Save i jednog dana, kada su krenuli zajedno, Dušanka je izvadila pištolj i pucala mu u glavu. Posle toga je počela da zapomaže i da doziva u pomoć, simulirajući da su ih napali neki nepoznati ljudi.
Ipak, ova smrtonosna prevara joj nije prošla. Osuđena je na 14 godina zatvora i poslata u Zabelu u Požarevac. Tamo je bila jedno vreme, zbližila se sa drugom zatvorenicom, Ljubicom Kolovrat. Njih dve su jednog dana otišle na vikend i nisu se vratile.
Dušanka je pokušala da svog brata Aleksandra Petrovića ubedi da proda stan njihove pokojne majke koji je on nasledio, u Beogradu u Ulici Jurija Gagarina. Aleksandar je to odbio, pa ga je sestra, preko svoje drugarice iz zatvora, Ljubice, namamila u Sarajevo. Aleksandar je naseo, došao u glavni grad Bosne i Hercegovine, sa većom sumom novca, ali je tamo ubijen, a potom je njegovo telo spaljeno.
Dušanka je bila organizator ovog ubistva, ali je pobegla u Srbiju gde je uhapšena 2006. godine zbog ilegalnog posedovanja oružja i drugih krivičnih dela.
Kada su policajci došli na poziv te 1996. godine, u stan u Ustaničkoj ulici na Konjarniku u Beogradu, zatekli su mrtvu baku Kosaru Bašević (72), njenu unuku Mariju Bogdanović koja je tada imala 19 godina i Marijinu najbolju drugaricu i vršnjakinju – Natašu Novaković. Marijina priča je bila da su ona i Nataša zatekle baku mrtvu kada su se vratile iz šetnje, ali je policija našla mnogo rupa u toj priči. Stan nije bio obijen, niti ispreturan, a devojke su bile suviše nervozne, Marija se mnogo znojila iako je bio kraj oktobra.
Obe su privedene u policiju i brzo su priznale ubistvo.
Ispostavilo se da su Kosara i njena unuka Marija otišle u šetnju, a da je Marija svojoj drugarici Nataši dala ključ od babinog stana. Nataša je postavila zasedu i kada su se Kosara i Marija vratile, ona je napala baku i izbola je nožem. Kosara je ostala da leži u dnevnoj sobi, a Marija i Nataša su otišle u spavaću sobu. Nekoliko puta im se učinilo da je Kosara još živa, pa se Nataša vraćala da bi je dokrajčila. Na autopsiji je izbrojano ukupno 133 uboda nožem „skakavcem“.
Na suđenju je na videlo izašlo da su Marija i Nataša bile više nego drugarice, da su bile u intimnoj vezi, a da je navodno Kosara bila prepreka i da je to platila glavom. Ali, njihovo prijateljstvo i veza nisu izdržali suđenje, pa su se devojke međusobno optuživale koja je osmislila zločina.
Nataša je na kraju osuđena na 12, a Marija na 10 godina zatvora.
Još jedna veza bila je kobna za dvojicu ljudi koji su se našli u blizini para koji je dobio nadimak po ozloglašenim američkim razbojnicima Boni Parker i Klajdu Berou, a koji su opljačkali 15 banaka i ubili 13 ljudi. Ipak, za razliku od svojih američkih uzora, koji su izrešetani 1934. u policijskoj zasedi, „srpski Boni i Klajd“ su uhapšeni i osuđeni.
Olivera Krsmanić je bila prva žena koja je osuđena na 40 godina zatvora u Srbiji, ali je kasnije ta kazna preinačena u 15 godina, dok je njen saučesnik Slobodan Jordanov osuđen na 20 godina. Ona je 2005. godine ubila taksistu Nezira Šišića hicem u potiljak.
Njegovo telo je pronađeno kod toplane na Ceraku u Beogradu. Motiv ubistva nije bilo koristoljublje, jer nije uzela novac od žrtve. U policiji je kratko izjavila: „Imala sam pare, na taksimetru je otkucalo 597 dinara. Razmišljala sam da li da platim ili da ga ubijem. Izvadila sam pištolji i pucala mu u glavu“, opisala je događaj Olivera.
Šišić, inače bivši policajac, umro je momentalno. Ona je nogama izgurala njeovo telo i sela za volan. U selu Guncati kod Beograda, pokupila je Slobodana Jordanova. Oboje su u tom trenutku bili ovisnici od droge. Šišićev automobil pronađen je spaljen u mestu Grabovica kod Gornjeg Milanovca.
Olivera je ispričala Slobodanu šta je uradila i kako je ubila taksistu. On je rešio da i on vidi kako je ubiti čoveka. Njegova žrtva je bio Zoran Radović, radnik privatne benzinske pumpi na Ibarskoj magistrali u selu Mojsinje, između Čačka i Kraljeva.
Policajci su brzo povezali dva ubistva i počela je potraga za Oliverom i Slobodanom. Na kraju je usledila i filmska potera, Jordanov je pucao na policiju i ranio policajca Nenada Jelića, a u okršaju je i sam ranjen.
Na ublažavanje prvostepene presude uticala je teška sudbina Krsmanićeve, koju je kao vrlo mladu pripadnik MUP držao kao seksualnu robinju, iživljavao se nad njom, podvodio je i navukao na drogu. Ipak, postupak protiv njega nikada nije pokrenut.
Olivera Krsmanić izašla je iz zatvora u martu prošle godine, mesec i po dana pre isteka pune kazne od 15 godina. Ona više ne živi u Srbiji.
Svi znaju za izraz kada nekome „pukne film“, ali kada se to desi ženi, glumici, to može biti katastrofalno i krvavo. To se upravo dogodili glumici Teodori Viktorović u martu 2015. godine.
Ona je tada satarom ubila prvo majku Ljiljane (61) i babe Ivanke (90) u Mileševsoj ulici na Vračaru. Njoj je i deda bio glumac, tako da je na njoj bio veliki pritisak, kome ona, čini se, nije bila dorasla.
Navodno ju je majka godinama verbalno maltretirala i zlostavljala zbog neuspešne karijere, ali i života.
I tada je Teodori, majci dvoje dece, „pukao film“. Dohvatila je sataru i prvo ubila majku Ljiljanu sa kojom je konsantno bila u sukobu. Onda je rešila da ubije i babu Ivanku, iako nije imala ništa protiv nje, ali je kasnije izjavila: „Da bi baba mnogo patila pošto joj je ubila ćerku“, pa je i nju usmrtila satarom.
Posle masakra, Teodora je otišla u kupatilo, oprala sataru i ruke od krvi. Nakon toga je popila votku i lekove, a onda probudila muža koji je spavao u drugoj sobi i rekla šta je učinila.
Prvostepenom presudom osuđena je na 30 godina zatvora, dok je Apelacioni sud tu kaznu smanjio na dve decenije iza rešetaka.
BONUS VIDEO: Pucnjava u Zemunu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar