Ponovoljeno suđenje za ubistvo novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu, a ovaj postupak za pune 22 godine nije dobio krajnji epilog. Dok jedni tvrde da je za rasvetljavanje zločina bila potrebna politička volja proteklih godina, drugi ističu da se prava pozadina ubistva slavnog novinara, i pored sudskog postupka u kome su nekadašnji šefovi Državne bezbednosti (DB) na optuženičkoj klupi, i dalje ne zna.
Od ubistva Ćuruvije prošlo je tačno 22 godine, a prvostepeno suđenje trajalo je pet godina, nakon kojih su izrečene zatvorske kazne nakadašnjim fukcionerima DB Radomiru Markoviću, Milana Radonjiću i Ratku Romiću, dok je Miroslav Kurak osuđen u odsustvu.
Pročitajte još:
Ipak, iako se na samo suđenje čekalo punih 16 godina, ono nije dalo mnogo rezultata. U krajnjem ishodu nije se saznalo ko je osoba koja je tog aprila 1999. godine, ispred zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu, pucala u Ćuruviju, ali ni ko su bili nalogodavci zločina.
Sa druge strane, u iščekivanju suđenja za ubistvo novinara, koji je krajem devedesetih hrabro udario na vlast nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, spekulisale su se brojne teorije o zločinu. Jedan deo javnosti smatrao je da do pomaka u slučaju Ćuruvija nema iz jednostavnog razloga – nedostajala je politička volja da se sazna istina.
Ipak, sa podizanjem optužnice protiv šefova Državne bezbednosti pojavila se i druga sumnja – ko je bio nalogodavac zločina i zašto se je to pitanje ostalo otvoreno do danas.
Prvostepeni postupak, koji je počeo juna 2015. godine, dugo je trajao najpre zbog saslušanja brojnih svedoka kojih je bilo više od stotinu, a na podužem spisku našao se nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, bivši načelnik četvrtog odeljenja beogradskog centra Državne bezbednosti Branko Važić, bivši načelnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Miša Milićević, zatim pripadnici Ćuruvijinog obezbeđenja Darko Popivoda i braća Nenad i Igor Kokot, kao i istoričarka Branka Prpa, koja je tog 11. aprila bila sa vlasnikom „Dnevnog telegrafa“.
Sem njih, saslušani su i ostali visoki funkcioneri DB Branko Crni, Stevan Nikčević, Stevan Basta, Radomir Božović, zatim nekadašnji oficir JSO Milorad Bracanović, šef policijske grupe koja je istraživala Ćuruvijino ubistvo Dragan Karleuša, kao i policijski general Mile Novaković. Ipak, proces su obeležile i brojne kontraveze, s obzirom da su pojedini svedoci odbili da svedoče zbog pretnji koje su dobijali. Među njima su bili i nekadašnji pripadnici „zemunskog klana“ braća Miloš i Aleksandar Simović.
Na listi predloženih svedoka našao se i tadašnji ministar informisanja, a danas predsednik republike Aleksandar Vučić, za vreme čije „vladavine“ je okončana istraga, a potom i podignuta optužnica za ovaj zločin. Uprkos zahtevima odbrane, sud je odlučio da Vučića ne saslušava – jer je to suvišno.
I sam epilog decenijskog suđenja, a kako su ga u medijima nazivali, bio je krajnje čudan. Šefovima DB izrečeno je ukupno 100 godina robije, dok je u presudi ustanovljena još jedna okolnosti – nije se znalo ko je tačno pucao u Ćuruviju.
Pročitajte još:
Upravo zbog ovakve manjkavosti presude, suđenje za ubistvo Ćuruvije, nakon žalbi advokata odbrane i tužilaštva, vraćeno je na ponovno suđenje.
Ono što je izvesno jeste da epilog slučaja Ćuruvija, srpska javnost nije dočekala za pune 22 godine. Ne treba zanemariti i da je prvostepena presuda za ubistvo Ćuruvije, a koja je naknadno oborena, prva za likvidaciju jednog novinara u Srbiji.
I sama porodica Slavka Ćuruvije u više navrata tvrdila je da je pravu istinu moguće saznati onda kada budu saslušani i visoki funkcioneri države u to vreme, a među njima je i aktuelni predsednik Vučić.
Podsetimo, Specijalni sud u Beogradu osudio je 5. aprila 2019. četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekivač na teško ubistvo, a ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavlja saizvršilaštvo. Za isto delo, Ratko Romić, bivši operativac Resora DB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe koji je u bekstvu, osuđeni su na po 20 godina zatvora.
Presuda je naknadno oborena i trenutno je u toku ponovoljeni postupak nekadašnjim šefovima DB.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare