"Udarili su ga kolima i pobegli. Možda bi bio živ da mu je neko pomogao": Potresna ispovest sestre Miroslava koji je stradao u nesreći kod Vladimiraca

Nesreća u kojoj je stradao Miroslav Stevanović dogodila se 4. maja 2025. godine u mestu Beljin, u opštini Vladimirci. Dok je biciklom išao ka Mesarcima, udario ga je automobil marke "pežo" kojim su upravljali Z. P. i njegova supruga S. P. Umesto da mu pruže pomoć, oni su, kako se kasnije ispostavilo, pozvali poznanika da ih izvuče iz kanala, a zatim otišli kod njega na kafu, tvrdeći da su udarili srnu.

Telo Miroslava Stevanovića pronađeno je tek sutradan, 5. maja, u kanalu pored glavnog puta Šabac–Beograd. Položaj u kojem je pronađen izazvao je brojne sumnje, a odgovore bi trebalo da daju sudski veštaci.

„Telo mog brata ležalo je u vrlo sumnjivom položaju. Od juna čekamo da se sudski veštak konačno izjasni o tome, kao i da se urade ostale analize. Naš advokat, Slobodan Antonić, rekao nam je da u Srbiji postoje samo dva takva veštaka. Prošlo je sedam meseci, a mi do danas nismo dobili nikakvu informaciju“, kaže za Nova.rs Nada Tošić, sestra nastradalog Miroslava.

Kako navodi, sud u Šapcu radi izuzetno sporo, a porodica, iako je u postupku u statusu oštećenih, ne dobija gotovo nikakve zvanične informacije.

„Ne znamo da li se uopšte nešto radi na slučaju. Sud nam lično ne daje nikakve podatke, a to su informacije na koje imamo pravo. Živimo u potpunoj neizvesnosti“, dodaje ona.

Na vozilu osumnjičenih DNK Miroslava

Ipak, jedna činjenica je nesporna – na vozilu osumnjičenih pronađeni su tragovi koji su DNK analizom potvrdili da potiču od Miroslava Stevanovića.

Za Nadu je bol još veći jer je poslednji susret sa bratom bio neobično emotivan.

„Kao da je znao da se više nikada nećemo videti. U aprilu smo sedeli više od tri sata i razgovarali o svemu, kao da nadoknađujemo propušteno. Obično smo se uvek čuli nedeljom, ali te nedelje, 4. maja, samo smo razmenili nekoliko poruka. To je bilo sve“, priča ona.

Sudbonosni poziv stigao je dan kasnije.

„Telefon je zazvonio 5. maja uveče. Rekli su mi da je moj brat pronađen u kanalu, u beživotnom stanju. To je bio strašan šok. Nisam znala šta se zaista dogodilo“, kaže Nada.

Tek narednog dana saznala je detalje koji su joj dodatno slomili srce.

„Saznajem da su ga muž i žena iz susednog sela udarili kolima i da su, verovatno pokušavajući da sakriju šta su uradili, ostavili mog brata u kanalu, pod izgovorom da nisu videli čoveka, već srnu. Bez imalo savesti ostavili su ga tu da umre“, navodi ona.

Posle sedam meseci, najteža misao je ona koja joj ne da mira.

„Najviše boli to što je možda bio živ i što je mogao da preživi da su mu ukazali pomoć. Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji su u stanju da posle svega žive normalno – da voze automobil, idu na veselja, kao da ništa nisu uradili“, kaže potresena sestra.

Iako je svesna da ništa ne može da vrati njenog brata, jedno očekuje.

„Ništa ne može da nadoknadi njegov izgubljeni život, ali kazna za ovakvo delo mora da bude velika. To dugujemo mom bratu“, rekla je za Nova.rs Nada Tošić, sestra tragično nastradalog Miroslava Stevanovića.