2
Zoran K. iz Vranja, koji je uhapšen u Pančevu zbog sumnje da je vezao svoju partnerku Nadu S. (48) za krevet, a zatim je polio sonom kiselinom, odranije je poznat kako policiji, tako i Vranjancima jer je već nasrtao na dve žene. On je, naime, već hapšen jer je nožem napao majku i ćerku u rodnom selu, a zatim zapalio dve kuće i seno. Potraga za Zoranom K. tada je trajala danima, a meštani vranjanskih sela bili su besni jer, kako su ispričali, on je već bio u zatvoru, ali je pušten na vikend tokom kog je učinio niz krivičnih dela.
Kako su beogradski mediji pisali 2000. godine, Zoran K. iz Sekirja kod Vranja, ubio je te godine taštu Ružicu Antonijević (53). Ubistvu je prethodila višečasovna drama koju je posmatralo nekoliko stotina žitelja naselja Ogledna stanica u Vranju. Kostić je, oko devet sati, iznenada upao u kuću Antonijevića u kojoj su bile Ružica i njena kćerka Marina. Uz pretnju pištoljem odveo je na sprat kuće svoju nevenčanu suprugu Marinu i vezao je pertlom za stolicu. Posle toga je sišao u prizemlje da se raspravi s taštom, a Marina je za to vreme uspela da se odveže i neopaženo pobegne kod komšija odakle je pozvala policiju.
Kada su policajci stigli, Kostić se prvo zatvorio u kuću, a zatim i zapalio unutrašnjost, prkoseći policiji i vatrogascima duže od dva sata. Policajci su oko 11 sati uspeli da uđu, a u kući su prvo zatekli telo Ružice Antonijević, koju je, kako se pretpostavlja, Kostić ubio. Pripadnici specijalne policije zatekli su i ranjenog Kostića koji je, kako se pretpostavlja, pokušao da se ubije pucajući sebi u grudi. U teškom stanju prebačen je u vranjsku bolnicu.
Kostić je potom, završio iza rešetaka jer je osuđen na 13 godina zatvora, ali se 11 godina kasnije ponovo našao na slobodi, tako što je pušten iz zatvora za vikend. Međutim, ispostavilo se da je ta odluka nadležnih bila pogrešna, jer je Kostić nastavio da svojim divljanjem. On je, naime, došao kod majke i očuha u Sekirju, ali je onda bez ikakvog povoda napao njihove prve komšije Živkoviće tako što je izvukao nož, a zatim napao komšinice. Povredio ih je, a zatim je zapalio dva objekta i seno i pobegao.
Uhapšeni meštani okolnih sela organizovali su straže i dežurstva jer su se bojali da ponovo ne nasrne na neku porodicu. Međutim, dok su policijske patrole tražile Kostića, on se predao policiji.
„Zoran se deset dana skrivao po planinskim bespućima i najverovatnije su ga naše intenzivne potere unervozile, pa je zbog toga odlučio da se preda jer više nije imao gde da se sakrije“, rekao je tada potparol vranjske policije Dragan Stamenković.
Međutim, meštani sela Vlase imali su sasvim drugu priču i tvrdili da su upravo oni alarmirali policiju da se pojavi u selu jer Zoran hoće da se preda.
„Mnogo smo ljuti na policiju, koja nas je ostavila na cedilu. Hteo je Zoran da se preda još u četvrtak kada je u našem selu pijačni dan, ali nije imao kome. Policije nije bilo kilometrima unaokolo. Tek kada smo mi alarmirali medije, oni su se pojavili i navodno ga tražili. Nema šanse da bi ga pronašli jer bujna vegetacija i mnogo napuštenih kuća su odlično utočište za nekog ko dobro poznaje ovaj teren“, pričao je jedan meštanin Vlasa, koji ne krije oduševljenje što konačno mogu da odahnu.
Bonus video: Akcija policije u selu Moravac, potraga za ubicama porodice Đokić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
