6
"Brutalno je pretukao mog brata, a posle toga ga je snimao dok se gušio u sopstvenoj krvi. Ko zna u kakvim je mukama Ivan umirao, a nije mogao da se zaštiti od nasilnika, koji nam ga je oduzeo na tako svirep i brutalana način".
Ovim potresnim rečima za portal Nova.rs počinje svoju ispovest T. P, rođena sestra Ivana Đorđevića (29) iz Negotina, koji je krvnički pretučen u novembru 2021. godine i od posledica tog prebijanja preminuo.
Pročitajte još:
Da nesreća bude još veća, tragično nastradali Ivan bolovao je od cerebralne paralize i nije mogao da se brani od mladića koji ga je napao.
„Na dan njegove smrti prešao je da živi kod bake, ali je te večeri hteo da dođe do Negotina. Zvala sam ga brzo nakon toga, ali se nije javio. Posle toga smo se čuli porukom, a te večeri dobila sam informaciju od prijateljice da je ubijen mladić sa hendikepom u Negotinu“, priseća se neutešna žena.
Kako nam je pojasnila, za ubistvo njenog brata sudilo se mladiću J. P, a motiv ubistva bilo je dugovanje prema njenom bratu, u vrednosti od 10.000 dinara.
„Taj momak je imao ispred sebe džina na staklenim nogama. Ivan mi je rođeni brat, gledala sam ga od kada je bio dete. Imao je problema sa kretanjem, nije mogao sam da se brani i ovaj je to znao, krvnički ga je tukao, u glavu najviše, a posle je izvadio telefon i sve to zabeležio“, rekla je T. P.
Nakon što je brutalno pretukao njenog brata, optuženi ubica je pozvao Hitnu pomoć i pobegao.
„Ubrzo su ga pronašli, bio je sav krvav. Policija je ušla u našu kuću sa tetkom, unutra su našli Ivanov telefon i laptop. Takođe i njegova dokumenta. Ona je istakla da je to njoj bilo sumnjivo od samog početka“, ističe T. P.
„Cela porodica je jako loše podnela sahranu. Moj brat je bio dobra i pomalo naivna osoba, čim je poverovao da treba da se nađe sa njim. Celo igralište, gde se zločin dogodio, očišćeno je nakon zločina, ali do danas nismo saznali da li je to uradio ubica ili neko drugi“, priseća se nersećna žena.
Zločinu koji je snažno potresao njihovu porodicu, prethodile su teške sudbine njenih članova.
„Moj brat i ja smo ostali bez majke, ja od svoje šeste godine, dok je on imao tada samo tri godina. Ivan je imao tešku sudbinu od rođenja jer je morao konstantno da ide na rehabilitacije po raznim banjama u Srbiji da bi mogao da stane na noge. Prohodao je tek sa 24 meseca“, objašnjava sestra ubijenog mladića i dodaje:
„Ta 2021. godina nam je bila najteža, 09.02 nam je deda preminuo od korone, 36 dana nakon dedine smrti tata nam umire od infrakta, a mesec dana posle toga izgubila sam trudnoću. Ivanovo ubistvo se dešava 9 meseci kasnije. Baka koja nam je bila kao majka umire 10 meseci nakon Ivanove smrti. Zapravo njena duša je umrla tog dana zajedno sa Ivanom“.
U trenutku kada je sahranjivala brata, kako nam je ispričala, bila je u sedmom mesecu trudnoće.
„Gde su tu prava ljudi sa hendikepom? Koliko u Srbiji košta jedan ljudski život? Zašto država zatvara oči? Novinari u Negotinu nisu smeli da objave presudu? Čak sam i ja davala izjavu. Gde je pravda i da li je na ovom svetu ima?“, kroz suze je za kraj rekla nesrećna žena.
I na samom kraju zapitala se kakav to čovek ima srca, da se posle brutalnog ubistva, blago osmehuje policijskim službenicima dok ga fotografišu.
Njena najveća želja je da pravda bude zadovoljena i da se ovakav slučaj više ne ponovi.
„Čitav proces trajao je 14 meseci, nedavno je donesena presuda. Taj dečko, koji je ubio mog brata, osuđen je na 15 godina zatvora, ali je ta presuda poništena. Niko ne zna zašto, ali sada moram da prolazim smrt svog brata ponovo, kada taj proces krene od početka“, zaključuje u razgovoru za „Novu“.
BONUS VIDEO: Kafanska tuča u Mokrinu
