Predrag Milovanović, tužilac i član Državnog veća tužilaca, u intervjuu za novine “Nova” osvrnuo se aktuelno stanje u pravosuđu, istakavši da je za nesmetani rad tužilaštva neophodno da ono bude oslobođeno svih pritisaka. Milovanović, koji je pre nekoliko meseci, od strane republičke tužiteljke Zagorke Dolovac, oslobođen vršenja dužnosti tužioca u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, a zbog čega je na višegodišnji zatvor osuđen Dragoljub Simonović, ističe da bi voleo da pomenuti postupak odvede do pravosnažnosti.
Skinuti ste sa slučaja paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. Kako danas komentarišete tu odluku?
„Kako bi se izbegle nedoumice oko toga, nisam razrešen funkcije zamenika javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, već sam na predlog predsedavajuće Državnog veća tužilaca i ujedno Republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, odlukom većine članova tog tela oslobođen vršenja funkcije zamenika tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je kao institucija vodilo slučaj protiv okrivljenog Dragoljuba Simonovića i drugih.
To je učinjeno u skladu sa Zakonom o Državnom veću tužilaca, koji je pružao mogućnost i za drugačiju odluku, što opet nudi mogućnost da eventualno, ukoliko Republička tužiteljka proceni, može da me ponovo ovlasti da zastupam javnu optužbu.“
Da li biste voleli da vodite slučaj do kraja?
„Voleo bih da vodim predmet do pravosnažnosti, ali ne sumnjam da će postupajući tužilac uraditi odlično svoj posao. U ovom trenutku, kada je presuda tek prvostepena, ne želim da skrećem pažnju na sebe jer bi to moglo da odvede javni diskurs u nekom pravcu koji je irelevantan za rešavanje ove krivično pravne stvari. U žiži javnosti treba da bude isključivo to da nam sud kroz pravosnažnu presudu pruži odgovor šta se dogodilo.“
Pročitajte još:
Da li smatrate da su postojali izvesni pritisci da se „sklonite“ sa slučaja? Imali smo situaciju da Vam je i sam okrivljeni, Dragoljub Simonović, pretio tokom jednog pretresa.
„Još u decembru mesecu 2019. godine gospodin Simonović je izjavio tokom glavnog pretresa „da se može desiti da više uopšte ne radim kao tužilac“, zbog čega je, nažalost, javnost stekla utisak da su se njegove reči obistinile. Doduše, reči koje mi je uputio okrivljeni nisu bile pretnja u krivičnopravnom smislu, to je više izrečeno u afektu odbrane.
Iz današnje perspektive je izlišno komentarisati to da li su postojale neke vrste pritisaka da se ja “sklonim” sa slučaja Mogu samo da kažem da na mene niko nije vršio pritisak iz sfere „politike“.“
Od kakvih pritisaka tužilaštvo mora da se oslobodi?
„Pre svega, tužilaštvo se mora osloboditi tereta prošlosti. Nažalost, javno tužilačka organizacija je ostala zarobljena u jednoj vremenskoj kapsuli. Od svih državnih organa, javno tužilaštvo je od 1946. godine, pa do današnjeg dana, pretrpelo najmanju reformu. Društveno političke elite koje su bile na vlasti oduvek su videle javno tužilaštvo kao pogodan instrument za ostvarivanje nekih svojih političkih ciljeva.
Da li su tužioci nezavisni u donošenju svojih odluka, s obzirom da se u javnosti često govori drugačije?
„Jedan sudija američkog Vrhovnog suda je svojevremeno rekao da nije dovoljno samo da se pravda vrši, već mora biti i vidljivo da se pravda vrši, stoga imam razumevanja za nezadovoljstvo ljudi radom tužilaštva u pogledu određenih slučajeva koji su u žiži javnosti, jer je teško braniti tužilaštvo od takve percepcije javnog mnjenja, budući da je „glas naroda, glas od boga“, zato u javnom diskursu pokušavam da skrenem pažnju na neadekvatan ustavno pravni okvir u kome rade tužioci, pri čemu najslikovitije ulogu tužioca u Srbiji danas opisuje jedna analiza američke advokatske komore od pre par godina, gde u tom dokumentu stoji da tužioci rade pod “oblakom strepnje i straha”.“
U više navrata ste isticali da je sporna procedura oko izbora Republičkog javnog tužioca, zbog čega? U kontekstu toga, šta mislite o ponovnom izboru Zagorke Dolovac na mestu Republičkog javnog tužioca? U kakvoj atmosferi su se održali izbori?
Pročitajte još:
„Sve što sam imao da kažem o izborima za Republičkog javnog tužioca sam svojevremeno rekao kada je to bilo aktuelizovano kao glavna tema u javnosti i to uoči samih izbora. Tada sam nedvosmisleno ukazivao na postojanje svih manjkavosti izborne procedure sa naglaskom da ona mora da se suštinski promeni, s obzirom da je njome obesmišljen takmičarski duh svojevrstan demokratskoj borbi.
Apostrofirao sam da su izbori za Republičkog javnog tužioca bili „nefer“, budući da je fakat da je Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja po sili zakona, ujedno i predsedava Državnim većem tužilaca, učestvovala u sastavljanju i izboru komisija koje su vrednovale i ocenjivale programe kandidata, čime se kao jedan od kandidata našla u svojevrsnom
„sukobu interesa“ time učinivši da maltene „samu sebe bira“.“
Kakva je sada situacija uoči izbora za javne tužioce?
„Izbori za ovaj saziv Veća su obeležila favorizovanja određenih kandidata. O tome su već pisali pojedini mediji, koji su pratili te izbore. Moram priznati da su Vaše kolege u tekstovima koje su pisali, baratali poprilično pouzadnim podacima o tome ko će posle izborne utakmice „proći“ u ovo telo, budući da su se njihove prognoze u značajnoj meri obestinile.
Vidite, mene uopšte ne čudi što su se ti izbori za Veće održali u jednom „duhu neslobode“. Moram da pojasnim da je javno tužilaštvo ustrojeno kao piramidalni organ po uzoru na arhaičnu sovjetsku prokuraturu. Dakle, odnosi u organizaciji tužilaštva su uređeni hijerarhijski sa izraženom subordinacijom u odgovornosti.
U takvoj rigidnoj strukturi u kojoj je zamenik javnog tužioca samo neki vid opunomoćnika javnog tužioca koji po važećem Ustavu jedini vrši funkciju javnog tužilaštva, gledano čisto pojavno, moglo bi se kazati da rukovodioci javnog tužilaštva označavaju „mala božanstva i vrhovne autoritete“, kojima zamenici javnog tužioca i drugo osoblje ne želi da se zamera. Eto, u takvoj atmosferi u kojoj „jedan poziv menja sve“ su održani izbori za ovaj saziv Veća.“
Šta je neophodno da se dogodi u srpskom pravosuđu da bismo konačno imali epiloge afera poput Savamale, Krušik i pada helikopter Vojske Srbije?
„Potrebno nam je nezavisno tužilaštvo koje ima efektivnu kontrolu nad kriminalističkom policijom. Tužilaštvo bez esencijalne kontrole nad operativnim delom policije koja otkriva i istražuje učinioce krivičnih dela je kao glava bez ruku i nogu. Mislim da u našem društvu, još uvek nije sazrela ideja o tome da se radi o organski povezanim državnim organima koji zajedničkim snagama treba da garantuju bezbednost i „miran san“ našim građinama, a kakav je primer u Beligiji u kojoj je šef policije ujedno i generalni tužilac. Ruku na srce, u minulom periodu je došlo do jednog boljeg i koordinisanijeg rada tužilaštva i policije.
U pogledu predmeta u kojima ima „primesa“ politike, policija zna da „otkaže poslušnost“ tužiocu sa izgovorom da oni odgovaraju svom nadređenom starešini koji ih je postavio da obavljaju svoj posao, a to nije tužilac. Mehanizmi koji tada preostaju tužiocu da „natera“ policiju da radi svoj posao su isključivo deklarativne prirode.“
Šta nam donose izmene Ustava kada je reč o pravosuđu?
„Nisam u tolikoj meri pozvan da govorim o delu izmena koje se odnose na sudove, ali što se tiče rešenja uređenja javno tužilačke organizacije u tekstu koji je pripremila Radna grupa Odbora Narodne skupštine za ustavna pitanja i zakonodavstvo, primetio sam da je prihvaćena većina ideja za koje se dugi niz godina unazad zalagalo Udruženje tužilaca Srbije.
Ponajpre, primetno je da budući Ustav RS, ukoliko poslanici Narodne skupštine i građani na referendumu, usvoje takvo rešenje, više neće poznavati kategoriju zamenika javnog tužioca, veći će oni postati javni tužioci, a javni tužioci će biti preimenovani u rukovodioce javnog tužilaštva. Možda Vam na prvi pogled deluje ’’kozmetički’’, ali se zapravo radi o sušastvenoj promeni koja iz korena menja pravnu prirodu javno tužilačke organizacije. Javna tužilaštva više neće biti monokratski organi u kojima je starešina tužilaštva „bog i batina“, već javno tužilaštvo postaje jedna vrsta kolektivnog organa sa izvesnim hijerarhijskim ovlašćenjima rukovodilaca.
Sa druge strane, zamenici će sada biti daleko „vidljiviji“ u sistemu, odnosno neće moći da se „sakrivaju“ iza toga da im je
rukovodilac nešto naložio da urade u konkretnom predmetu. Ukoliko rukovodilac stoji iza neke odluke, on je mora izdati napismeno u formi obaveznog uputstva na koje tužilac ima pravo prigovora.“
Koliko smo daleko od referenduma?
„Možda je pravo pitanje koliko smo blizu referenduma? Uveren sam da postoji politička volja da se dođe do promene Ustava u oblasti pravosuđa, te da će se u skorijem vremenu u vezi sa tim odražati referendum.“
BONUS video: Obraćanje Zagorke Dolovac
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar