I dok nadležni več četiri meseca ništa ne čine po pitanju urušene zgrade u Vidovdanskoj ulici, stanarima su, u iščekivanju pomoći države, opljačkani stanovi. Tako su lopovi uspeli da uđu u stanove u koje stanari nisu mogli mesecima, a tvrdnje gradskih funkcionera da su im stvari sigurne - pale su u vodu. Zorica Stanimirović, jedna od stanarki, kaže za Nova.rs da je nadležne u više navrata molila da uđe u stan i uzme filmove pokojnog deteta, a sada će ih, po svemu sudeći, tražiti po deponiji.
Vest o pljački stanova u Vidovdanskoj ulici na Vračaru, lokaciji na kojoj se pre nekoliko meseci urušila zgrada zbog gradilišta na susednoj parceli, pojavila se minulog vikenda. Stanari ne znaju tačno kada se ona stvarno dogodila, a njih je, umesto policije, o događaju izvestio komšiluk.
„Ja ne znam kad se to desilo, nas su za vikend obavestili da je zgrada opljačkana. Komšinica nam je javila da je njen unuk čuo u toku noći neku galamu i videli su posle provaljena ulazna vrata zgrade. Ja sam javila policiji, oni nama ništa nisu javili“, objasnila je Zorica Stanimirović i dodala:
Pročitajte još:
„Potom sam na pijaci pronašla neke naše ukradene stvari. Tada nisam ni bila sigurna da je to moje. Previše dugo sve ovo traje, teško nam pada“, ističe ona.
O krađi, priča Zorica, saznala je od komšinice koja živi u zgradi pored, a saznanje da je opljačkana dodatno joj je teško palo iz jednog posebnog razloga.
„To je bila subota 27. novembar, dan rođenja mog pokojnog deteta, izlazila sam iz crkve kada me je komšinica obavestila. Mnogo vrednih stvari su mi uzeli, ali, ono najbitnije, ukrali su mi filmove sa mojim pokojnim detetom. Kamera mi je nevažna, ali filmove sigurno neću naći. Meni je sve to jako bolno, molila sam ih samo da mi dozvole da uđem da ne bih morala da filmove tražim po deponiji. Ispostavilo se da ću upravo to morati da radim“, kaže Zorica.
Podsetimo, nakon urušavanja zgrade u Vidovdanskoj pre nekoliko meseci, stanarima je nakratko dozvoljeno da uzmu samo neophodne stvari. Posle toga, oni svoje domove više nisu videli. Četiri meseca tišine, a zasad se ne zna kada je policija prestala da obezbeđuje zgradu.
Zorica u razgovoru za portal Nova.rs ističe da je duži vremenski period unazad tražila dozvolu da uđe u svoj stan, na kratko, da bi uzela filmove svog pokojnog deteta. Međutim, zbog neodgovornosti onih čija pomoć je stanarima najviše trebala, u prvoj liniji gradskih institucija, Zorica je ostala bez svojih najvrednijih uspomena.
„U mnogim mejlovima koje sam slala ombdusmanu, gradonačelniku, Darku Glavašu, ja sam ih samo molila da ne tražim filmove moje pokojne ćerke po deponijama. Ispostavilo se da ću to morati da radim. Ombudsman mi je odgovorio iz kabineta predsednika Republike da će zamoliti sektor za vanredne situacije, međutim Glavaš, sekretar za vanredne situacije, je bio neumoljiv. Dobila sam i dozvolu Građevinskog fakulteta da mogu na kratko da uđem i saglasnost vatrogasne brigade da će mi pomoći. Samo se čekao sektor za vanredne situacije“, ispričala je Zorica.
O „profesionalnosti“ nadležnih govori i jedna od situacija koju je Zorica doživela, kada je išla da upita Sektor za vanredne situacije šta je još potrebno da bi joj napokon odobrili ulazak u njen stan.
„Išla sam kod njih nekoliko puta i jedna mlađa ženska osoba mi je na moje pitanje kada će mi oni dati dozvolu rekla: „Kada se za to steknu uslovi“. Na moje pitanje koji su to uslovi, ona se samo nasmejala i izašla napolje“, objašnjava Zorica.
Podsetimo, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je 18. avgusta svečano uručio ključeve privremenih stanova oštećenima i obećao da će se nova zgrada izgraditi kroz godinu dana. Ipak, u Vidovdanskoj, na broju 4, sve i dalje stoji netaknuto, a sada i opljačkano. Shodno tome, postavlja se pitanje koliko je moguće da se Vesićevo obećanje ostvari.
„Obećanje je bilo da će nam stvari izvući, međutim ništa od toga. Tamo treba lopatom sad da se kopa, da bi pronašli nešto, koliko ima razbacanih stvari. Ja sam sada ušla čim sam videla obijeno, nisam čekala policiju ni dozvolu, čak i u onoj sobi koja visi su bili. Niko nam ne javlja ništa“, kaže Zorica.
Naša sagovornica je razočarana, oseća se nemoćno i ne zna više šta da radi povodom ovog pitanja.
„Mi smo jednostavno prepušteni, bačeni u vir i kako se ko snađe. Ove stanove su nam dali privremeno i kako se ko snađe. Nestao mi je život. Ovaj stan gde sam sad je lep, ali ja sa prozora vidim moj stan u Vidovdanskoj. Meni su roletne spuštene da ne gledam, 37 godina sam bila u tom stanu, tamo su moje uspomene“, ispričala je Zorica za naš portal.
BONUS VIDEO: Protest na Vračaru zbog srušene zgrade u Vidovdanskoj
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar