Šta se dešava u tužilaštvu uoči izbora za novi saziv Saveta: Cilj je da Nenad Stefanović zagospodari svim tužilaštvima

Upućeni tvrde da već mesecima traje grupisanje, raspoređivanje i prestrojavanje tužilaca iz čitave države, kao i da su izbori svedeni na sukob i borbu za prevlast između dva tabora - prvog koji predvodi vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac i drugog kojim rukovodi glavni javni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) Nenad Stefanović.

Poseban kuriozitet u čitavoj priči predstavlja činjenica što su tužioci, okupljeni oko Udruženja tužilaca Srbije (UST), koji su se dosad bili „tampon zona“ i faktor koji je onemogućavao dva istaknuta tabora da sprovode baš svaku svoju zamisao, najednom priklonio Stefanovićevoj struji.

Blokada rada Saveta

Cilj je, kako saznajemo od dobro obaveštenih izvora, da vrhovna tužiteljka, posle 18 godina, izgubi većinu u Savetu i samim tim kontrolu nad svim odlukama koje to telo donosi. Dosadašnji poredak podrazumevao je da Dolovčeva ima većinu među članovima Saveta koji su birani iz redova tužilaca, dok su interese Nenada Stefanovića zastupali ministar pravde kao i istaknuti pravnici koje je izabrala Skupština.

Međutim, svaka odluka koju su donosili u prethodnih pet godina, morala je da znači kompromis između ova dva tabora, jer samostalno nisu imali većinu. Po strani, kao obavezno antiprotivni ovakvom preglasavanju, a posebno u cilju izbora i raspoređivanja podobnih kadrova sa obe strane bila su dvojica izbornih tužilaca iz redova osnovnih tužilaca Boris Pavlović i Predrag Milovanović – upravo oni koji su poslednju sednicu napustili.

Na navode predsednika Saveta Branka Stamenkovića, da su tim potezom blokirali rad Saveta i direktno onemogući izbor 88 tužilac, burno je reagovao tužilac Milovanović, inače istaknuti član Udruženja tužilaca Srbije, koji je u pismu upućenom Savetu, decidirano označio upravo Dolovčevu kao ogovornu za situaciju u kojoj se tužilaštvo u Srbiji nalazi. Podsetio je da je upravo ona odgovorna što je Savet mesecima bio u blokadi i što izbori javnih tužilaca nisu ranije sprovedeni, te što brojna tužilaštva širom države godinama postupaju sa nedovoljnim brojem javnih tužilaca.

„Razlog je što se svih ovih godina protivim da se Savetom upravlja konspirativno, jer sam protiv toga da se odluke donose zaverenički od malog broja ljudi, jer se nikada neću saglasiti da se pripremljena rešenja iznose pred druge članove Saveta, koji treba da imaju ulogu glasačke mašine za kadrovsku alhemiju Zagorke Dolovac. Jednostavno to nije u prirodi odlučivanja ovog organa, a pogotovo nakon Ustavne i zakonodavne reforme iz koje je proistekao njegov drugačiji sastav, bitno uvećane kompetencije i način odlučivanja“, naveo je između ostalog u svom pismu upućenom Savetu tužilac Milovanović, koji će biti kandidat i na predstojećim izborima za novi saziv VST.

Davanje legitimiteta

Iako su gotovo svi navodi tužioca Milovanovića nesporno tačni, ono što se kao pitanje sve vreme nameće jeste zašto o svemu tome nije na ovakav način progovorio znatno ranije, odnosno zašto tokom poslednje dve godine, tokom kojih su takođe sprovođeni izbori javnih tužilaca, a „unapred pripremljena rešenja“ takođe gotova iznosila pred Savet, nije odreagovao na isti način – napuštanjem sednice.

"Sve što je tužilac Milovanović izneo kao zamerke apsolutno je tačno i na mestu, a jedino što je pak, propustio da pojasni jeste zašto na sve to nije reagovao znatno ranije, već je svojim prisustvom davao legitimitet upravo tim gotovim rešenjima koja su iznošena pred članove Saveta, bez obzira što za njih nije direktno glasao. Pre nekoliko meseci u prenosu jedne sednice svi smo mogli da vidimo šta se dogodilo kad su nespremna i nedogovorena rešenja izneta pred Savet i kada je sednica prekinuta u trenutku kada je trebalo da se izglasaju novi tužioci za Apelaciono tužilaštvo u Beogradu. Upravo je tada ukinut konkurs za izbor novih tužilaca za organizovani krminal, a koje godinama radi s nedovoljnium brojem tužilaca. Zašto tada nije napustio sednicu zajedno sa kolegom Pavlovićem ili pre nekoliko meseci kada je opet izneto gotovo rešenje pred Savet, a za koje je čak i glasao. Upitanju je imenovanje Nikole Pantelića, jednog od najbližih Stefanovićevih saradnika za vršioca funkcije šefa VJT u Pančevu, što je neprijatno iznenadilo čitavu javnotužilačku organizaciju", kaže za „Novu“ dobro obavešten izvor.

Predizborna delovanja

Dodaje da naprasna promena tona u saopštenjima Nenada Stefanovića koja se tiču rada VST, a u kojima su do skoro upravo tužioci Milovanović i Pavlović bili targetirani daleko više nego Branko Stamenković i Zagorka Dolovac, jasno ukazuje u kom se pravcu sve kreće, što izaziva i opravdanu bojazan od ishoda predstojećih izbora za VST i činjenice šta bi moglo da ostane od javnotužilačke organizacije ako bi dospela u potpunu kontrolu Nenada Stefanovića.

"Već smo čuli predlog, koji je podržao i ministar pravde, da se Javno tužilaštvo za organizovani krminila stavi pod kontrolu VJT i Nenada Stefanovića, što bi iz mesta značilo obustavljanje svih postupaka koji se sad makar i prividno vode u svim slučajevima od „Skaj aplikacija“, pa sve do „Generalštaba“ i „Nadstrešnice“. Postavlja se pitanje da li će ista sudbina zadesiti i sva ostala tužilaštva u državi, po receptu iz Beograda, ukoliko se dozvoli Nenadu Stefanoviću da preko Saveta zagospodari javnim tužilaštvom. Nesporno je da upravo ka tome vode predizborna delovanja, što je posebno problematično u kontekstu Udruženja tužilaca Srbije, koje je svojom dugogodišnjim kalkulisanjem i nezauzimanjem jasnog stava i konkretnim delovanjem, poput ovog zakasnelog kakvo je Milovanovićevo napuštanje sednice, a koja je usledilo tik pred izbore, takođe doprinelo ovakvoj situaciji u tužilaštvu, kom sad zbog postojanja samo dva vodeća tabora preti i konačni nestanak", kaže naš sagovornik.

„Priča o prikupljanju glasova netačna“

Izvor „Nove“ osvrnuo se i na navode da je Dolovčeva izborom novih 88 javnih tužilaca, od kojih je većina njih trebalo po prvi put da bude izabrana na funkciju i raspoređena u osnovna tužilaštva, pokušala da obezbedi glasove svojim kandidatima na predstojećim izborima za VST.

„Sve i da su izabrani, oni sigunro ne bi stupili na funkciju do dana kada su planirani izbori, zbog čega na istim ne bi mogli ni da učestvuju. Eventualno bi takve kalkulacije mogle da se odnose na one koji bi bili izabrani u viša tužilaštva jer oni imaju pravo da glasaju za kandidate iz osnovnih, ali je njih svakako neuporedivo manje, što čitavu priču o predumišljaju da tabor Dolovčeve ovako prikuplja sebi glasove, čini neosnovanom".