Šta piše u optužnici protiv Dijane Hrkalović?

Čini se da njena saslušanja kao građanina početkom 2021, pompa u režimskim medijima i hapšenje 15. oktobra i zatim puštanje iz pritvora 10. decembra, predstavljaju samo mizanscen za javnu predstavu u kojoj Aleksandar Vučić opet veliča sebe. U njoj se režiser Vučić trudio da se sva zla u policiji pripišu Hrkalovićevoj, dok je za sebe predvideo ulogu glavnog pozitivnog junaka - "ugroženog pravednika", piše NIN.Osim divljenja njemu i zgražavanja nad njom, smisao ove predstave je izazivanje kolektivne amnezije.

Šta stoji u optužnom predlogu?

Optužni predlog je predat tri dana nakon što je najavljen 13. decembra i NIN je imao uvid u njega. Optuženi su za produženo delo trgovina uticajem - Dijana Hrkalović koja je radila u MUP od 2014. godine do juna 2019, i zatim za zloupotrebu položaja Dejan Milenković, nekadašnji šef Službe za specijalne metode (SSIM) i Milorad Šušnjić, nekadašnji načelnik novosadske policije.Neobično je da je Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo da Hrkalovićeva, koja nije imala nadležnost da naređuje to što joj se stavlja na teret, dobije čak pet godina zatvora, dok su za one koji su bili operativno nadležni predložene znatno manje kazne. Za Šušnjića dve godine, a za Milenkovića godinu dana zatvora.Hrkalovićeva i Milenković se terete za period od 13. februara 2017. do 27. marta 2018. Naime, njoj se stavlja ne teret da je koristeći položaj sekretara UKP i zatim državnog sekretara MUP a u "nameri da ne izvrši službene radnje koje su morale biti izvršene, posredovala tako što je izdala nezakonite naloge neposerdno i telefonskim putem okrivljenom Milenkoviću".Tereti se da mu je naložila da ne postupi odmah po nalozima sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i nadležnog zamenika višeg tužioca, koji su tražili da im se dostavi automatska obrada mobilnog telefona Veljka Belivuka koji je tada bio okrivljen za ubistvo Vlastimira Miloševića 30. januara 2017. u Beogradu.

U optužnom predlogu se navodi da je Dijana Hrkalović tražila od Milenkovića da ne preda sudiji i tužiocu već da njoj dostavi te analize, što je on prihvatio. Navodi se da Milenković nije odgovarao na više urgencija iz suda i tužilaštva i da je naredio svom potčinjenom u SSIM-u Nikoli Raičkoviću da na DVD nareže materijal i preda njemu. Prema optužnici, Milenković je dostavio DVD Hrkalovićevoj, a zatim je Raičković iz svojih računara na njen zahtev izbrisao sve tragove da ga je narezao.U optužnici se konstatuje da je tako bilo otežano dokazivanje protiv Belivuka za ubistvo Miloševića.

Navodi se da je Milenković naložio svom potčinjenom Andreji Miletiću da DVD sa Belivukovim telefonom drži u svom radnom stolu sve do 27. marta 2018. godine. Tada je Hrkalovićeva, prema optužnici, naložila da se sav materijal dostavi predsedniku sudskog veća Višeg suda u Beogradu koje je sudilo za ubistvo Miloševića. Međutim, Belivuk je pravosnažno oslobođen za ubistvo Miloševića nakon neobičnih dešavanja sa DNK tragovima, a ne zbog mobilnog telefona, čije je veštačenje na kraju i dostalvjeno.

Tražila da se Elez "stavi na mere"

U optužnom aktu Hrkalovićeva se tereti i da je optuženom Miloradu Šušnjiću nakon ponošenja krivične prijave Želimira Kreštelice 1. decembra 2017. godine protiv osuđivanog kriminalca Darka Eleza tražila da se na mere tajnog nadzora stavi Elez.

Navodi se da je Kreštalica prijavio Eleza da mu preti tražeći da mu ustupi građevinsku parcelu u Sarajevu. Prema navodima iz optužnog predloga, protiv Eleza je otvorena fiktivna operativna obrada od tog 1. decembra 2017. godine, pa do 21. septemba 2020, kada je Šušnjić smenjen sa mesta šefa novosadske policije.Tako je, kako tužilaštvo smatra, osim tajnog nadzora Elezove komunikacije sprečeno da se prema njemu obave druge mere poput tajne pratnje. Šušnjić se tereti da je na mere stavio Kreštalicu uz "neistinito obrazloženje" da je hteo sa osuđivanim kriminalcem Đorđem Ždralom da ubije Eleza. Takođe, optužen je da je tek pošto je proteklo godinu dana, tražio od mobilnog operatera da dostavi listing poziva.Tužilaštvo napominje da operateri imaju obavezu da čuvaju listinge 12 meseci i da je tako "onemogućeno da se utvrdi identitet lica koje upućuju preteće poruke oštećenom" Kreštalici.Elez je bio uhapšen 2009. i ubrzo je u Specijalnom sudu u Beogradu osuđen na devet godina zatvora kao vođa narko-bande koja je iz Crne Gore u Srbiju prenela 44 kilograma marihuane. Zanimljivo je da je dobio prevremeni uslovni otpust iz zatvora 10. novembra 2017. godine. Njega je 2016. Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno oslobodio optužbi za podstrekivanje na ubistvo Đorđa Ždrala, koji se spominje u optužnom aktu proitv Hrkalovićeve.Elez je ponovo uhapšen krajem 2020. godine, a Srbija ga je izručila BiH 3. marta 2021. godine. Osuđen je 10. novembra 2021. u BiH na 15 godina zatvora, po sporazumu o priznanju krivice, da je bio jedan od organizatora kriminalne grupe koja je počinila četiri ubistva, razbojništva i prala novac.Mediji pod kontrolom režima iz Srbije iskoristili su za kampanju jednu stavku ovog priznanja, koja je standard u takivim slučajevima, da je Elez pristao na saradnju s tužilačkim institucijama BiH i Srbije u rasvetljavanju teških krivičnih dela.U izjavi za portal Nova.rs Elezov advokat u Sarajevu Senad Kreho je rekao: "U sporazumu stoji član, i to ne samo za Eleza, u kom se navodi da će sarađivati sa organima Srbije i BiH u vezi sa organizovanim kriminalom, ali, što je veoma važno - o onom što mu je poznato. Međutim, ono što čitam u srpskim tabloidima je sapunica... To je sve van pameti".Bonus video: Uspon i pad Dijane Hrkalović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortimalverzacijadijanehrkalovicds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2580890"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram