Sramna odbrana: Na pitanje o brutalnosti direktor policije Dragan Vasiljević odgovorio snimcima prebijanja demonstranata u inostranstvu

Ko god je birao scene prebijanja ljudi, mora da je imao jak stomak, ali Srbija nije ni Francuska ni SAD, ponašanje građana, ali i policajaca je drugačije, razlikuju se i običaji i mentalitet. Događaji koji su prikazani na konferenciji za medije izvučeni su iz konteksta, nije poznato šta im je prethodilo, ko su demonstranti i zbog čega protestuju. Sve se svelo na kratke rezove, kao iz nekog filma.

A pitanja na konferenciji su bila konkretna, šta se dešava sa slučajem ubistva Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru u aprilu prošle godine, upadom opremljenih žandarma na Pravni fakultet, maltretiranjem devojke ispred Pravnog fakulteta, kada joj inspektorka čupa kosu kako bi pomoću njenog lica otključala telefon, na šta takođe nema pravo.

Tu je i prebijanje studenta Luke Mihajlovića kome su polomljene četiri kosti lica prilikom intervencije policije nakon skupa "Vidimo se za Vidovdan" u Beogradu, kao i prebijanje penzionera Ilije Kostića, kome je nakon što je uhapšen u Novom Sadu kada je poprskao policajca biber sprejem, prebijen u novosadskoj policiji pa mu je odstranjen testis. Ima još primera, kao što je zaletanje policijskih marica na ljude u Vojvode Stepe na Voždovcu, nasrtaj na novinara i kamermana N1 prilikom policijske intervencije na auto-putu Miloš Veliki, napad na kamermana TV Nove u Kraljevu, koga pendrekom udara policajac...

Umesto odgovara na brojna pitanja i konkretne slučajeve, pušten je snimak.

Mnogo je nezgodnih pitanja za direktora policije, ali je on umesto odgovora o konkretnim slučajevima pripremio snimak, koji bi emitovao bilo kakvo pitanje o protestima da je bilo. A sada o snimcima koji su emitovani.

Osim što su izvučeni iz konteksta, poređenja demonstracija u Srbji sa, recimo, Francuskom, SAD, Grčkom ili nekim drugim zemljama je, u najmanju ruku, neumesno.

Od pada nadstrešnice koja je ubila 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, održani su nebrojeni protesti širom Srbije, na nekima od njih učestvovale su stotine hiljade ljudi, a najveći u istoriji Srbije održan je u Beogradu 15. marta ove godine. Nije bilo razbijanja radnji, pljački, prevrtanja i paljenja automobila ili sličnog vandalizma. Najveći incident se zapravo dogodio u Novom Sadu nekoliko dana nakon tragedije kada su nepoznata lica demolirala Gradsku kuću. Ko su bili ti ljudi, zapravo nikada nije do kraja razjašnjeno, a mnogi učesnici protesta tvrdili su da su u pitanju ubačeni elementi.

Istina je da je razbijeno nekoliko izloga na kancelarijama SNS, ali se često to dešavalo nakon provokacija, ili, kao što je bio slučaj u Kraljevu, kada su iz tih prostorija gađani učesnici protesta, koji su onda odgovarali čime su stigli.

SAD ima potpuno drugačiju kulturu u odnosu i na Evropu i u odnosu na Srbiju i svako poređenje je neumesno.

Svake velike demonstracije u toj zemlji ne mogu da prođu bez pljačkanja radnji i hipermarketa, paljenja prodavnica i automobila, pucnjavom, kada vlasnici brane svoje objekte. Često se završavaju sa velikim brojem mrtvih i ranjenih.

Prema podacima sajta koji se bavi ubistvima policajaca officer do2n memorial page, u 2024. godine ubijeno je skoro 60 policajaca na dužnosti. Na sajtu koji beleži broj ljudi ubijenih od strane policije u SAD, piše da je broj ljudi koja je policija ubila u toj zemlji, samo u 2024. godini veći od 1.200 osoba. Neredi po američkim metropolama često prerastu u takvo nasilje da se na ulicama na kraju pojavljuje Nacionalna garda umesto policije, kao što je bilo slučaj nedavno u Los Anđelesu.

Što se tiče Francuske, tamo se često protesti završavaju sukobima sa policijom, a čitave četvrti se pretvaraju u ratnu zonu. Prva stvar koju demonstranti urade je da prevrnu automobile i zapale ih, kako bi onemogućili kretanje policije, a sve se pretvara u ratnu zonu, pogotovo u pariskim predgrađima.

Po mentalitetu je Srbiji možda najbliža Grčka, ali u odnosu na Grke kada demonstriraju, Srbi izgledaju kao đaci prvaci kada ih grdi učiteljica. Grci imaju dugu tradiciju nasilnih demonstracija što i njihova policija vrlo dobro zna. Na demonstracije dolaze maskirani i naoružani štanglama i motkama a zaštitni znak su im molotovljevi kokteli, pa se dešava da naprave pravi vatreni zid prema policiji da bi sprečili njihov juriš.

Zbog toga, ako se već poredi postupanje policije u Srbiji i drugim zemljama, treba uporediti i ponašanje demonstranata, tako da snimci koji su pušteni u MUP više liče na pravdanje tipa: "Oni su još gori!" nego odgovor na novinarsko pitanje.