6
Povratak bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović u epicentar svih dešavanja i događaja koji poslednjih meseci more vladajući režim, stvorio je utisak kod znatnog dela javnosti da će ova, nekada udarna pesnica Srpske napredne stranke, najednom biti okrivljena za sve velike afere, koje vlast, uz nadljudske napore, nije uspela da zataška.
Slučaj „Jovanjica“ je nesumnjivo trenutno najveći problem vladajućeg režima, koji više od godinu dana nije uspeo da objasni javnosti kako je moguće da se na samo dvadesetak kilometara od prestonice nalazi najveća plantaža marihuane u Evropi, nevešto skrivena iza pogona za proizvodnju organske hrane, a kojom je rukovodio član državnih privrednih delegacija, gastarbajter sa inostranim dosijeom, nadahnuti hrišćanin i veliki vernik Predrag Koluvija.
Ono što je pak, režim uspeo jeste da na osnovno i konkretno pitanje odgovori serijom novih pitanja i tako uspešno skrene s teme, uz nesebičnu pomoć kratkoročne memorije svojih građana.
Taman kada je suđenje u slučaju „Jovanjica“ počelo da se zahuktava i nekontrolisano izaziva pažnju čitave javnosti, u epicentar zbivanja uvučena je svima dobro poznata, najintrigantnija persona, ranije označena kao siva eminencija u MUP, pred čijom su se pojavom, po brojnim svedočenjima, u trku praznili hodnici Palate Srbija i školjacale brave na kabinetima policijskih načelnika i drugih visoko pozicioniranih službenika.
Dijana Hrkalović važila je za desnu ruku bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, čije je delovanje često izlazilo iz okvira funkcije državnog sekretara. Za njeno ime do danas su ostale vezane brojne i nezanemarljive afere, zbog čega u javnosti nikada nije uživala pretrani ugled, iako je, za razilku od svog šefa i brojnih partijskih saboraca, vlasnik autentične fakultetske diplome i zvanja doktora nauka.
Opštem utisku o njenom liku i delu posebno je doprinela brzina i način kojom joj je polovinom 2019. izmaknuta fotelja, a činjenica da je i sam Stefanović bio krajnje štur u komentarisanju njene smene, stvorila je pogodan teren za brojne spekaluacije. Tako je do danas ostalo upitno da li je Hrkalović zaista mogla da radi šta joj padne na pamet, a da u svemu tome nije imala podršku ili pak nalog nekoga ko je bio iznad nje, bilo u MUP, bilo u državi.
Godinu i po dana kasnije, Hrkalović je ponovo u žiži javnosti, ali ne kao udarna batina MUP već kao šefica čitavog srpskog podzemlja, ka čijem imenu vode sve kontroverzne istrage: od prisluškivanja predsednika republike, do prstena zaštite narko plantaže „Jovanjica“.
Dok jedni veruju da je ovo najbolji pokazatelj da će se sve slomiti na leđima Hrkalović, drugi pak sumnjaju u to, najpre što bivša državna sekretarka ne odaje utisak osobe koja će dozvoliti sebi da bude prineta kao žrtva.
To smatra i advokat Božo Prelević koji je juče izjavio da veruje da je Hrkalović povezana sa snimcima prisluškivanja predsednika, ta da se verovatno zaštitila tako što je snimke obezbedila i sačuvala na nekoliko mesta. Zato bi, smatra Prelević, sve moglo da ostane samo na promeni Hrkalovićkinog imidža u prorežimskim tabloidima.
„Ne bih mogao da zaključim da je gđa Hrkalović glupa, ne bih mogao da kažem ni da je neoprezna, tačno znam, vrlo precizno znam, u čemu se sastoji opasnost zvana Hrkalović, šta njoj čuva život i zašto njoj neće biti ništa ako bude sačuvala snimke“, izjavio je Prelević za emisiju „Među nama“.
Pročitajte još:
U prilog ovom stanovištu ide činjenica da uprkos rezultatima internih ispitivanja, putokazima koji vode ka njoj i povezanosti sa pripadnicima službi koji su osvanuli na drugoj optužnici za Jovanjicu, Hrkalović još uvek zavnično nije predmet nijedne istrage, ni kao osumnjičena, ni kao svedok.
Takođe, znatan deo stručne javnosti saglasan je da je malo verovatno da je Hrkalović bila vrh piramide, odnosno da se svi otkriveni putevi koji navodno vode ka njoj tu i završavaju.
Upravo o tome je nedavno govorio i izvor portala Nova.rs, u vezi sa aferom prisluškivanja predsednika Aleksandra Vučića i ispitivanja Hrkalović, kao i njenog bliskog saradnika Dejana Milenkovića koji je navodno potvrdio da jesu postojali nalozi za prisluškivanje određenih osoba, a za koja nisu postojali nalozi suda.
Te transkripte je navodno nosio Hrkalovićki na ruke i po njenom nalogu ih nije upisivao u službene beleške, a ono što je ostalo da se ispita jeste da li je još neko iz UKP imao saznanja o svemu tome.
Kao i na pitanje u vezi sa Jovanjicom, režim je uspeo da se izmakne od osnovnog pitanja u vezi sa aferom „prisluškivanje“, a koje više niko ni ne postavlja u javnosti:
„Zašto predsednik strepi od toga da li ga prisluškuju, ako već, kako sam tvrdi, nema šta da krije i ako 26 sati dnevno radi u intresu naroda?“
Pročitajte još:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
