Bogoslovski: Još devojaka tvrdi da ih je profesor silovao

U dopisima koje smo dobili na uvid sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta navodi se da slučaj pomenute studentkinje nije jedini, te postoje bar još tri devojke koje su pretrpele seksualno nasilje. Konkretno, dopis poslat nadležnima u crkvi navodi slučajeve četiri devojke (o jednom od njih nova.rs je već pisala) koje su tvrdile da ih je Vukašinović seksualno zlostavljao, ali samo je imala hrabrosti da zvanično zatraži pomoć. Nova.rs imala je uvid u dopis poslat Etičkoj komisiji i čekamo dozvolu za njegovo objavljivanje.Povodom slučaja seksualnog zlostavljanja za koje studentkinja Bogoslovije direktno optužuje profesora i prodekana Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta, Vladimira Vukašinovića, a o kojem je naš portal već pisao, članovima komisije PBF se ranije dopisom obraćao jedan profesor (ime poznato redakciji).U dokumentu do kojeg je došao naš portal, on je istakao da mu se studentkinja požalila da je zlostavljana od strane profesora Vukašinovića i da je svoju ispovest podelila sa ostalim kolegama na jednoj od radionica.

"U jednom trenutku, jedna devojka, bivajući podstaknuta dešavanjima tokom radionice, podelila je sa svim učesnicima traumu koju je doživela pre nekoliko godina - da je bila silovana. Nakon sledećeg susreta, izjavila je da je u pitanju profesor Vladimir Vukašinović. Devojka je mnogo propatila", navodi on u svom dopisu, dodajući da je usled ovakvih slučajeva dozvoljeno prekršiti ugovor o diskreciji, koji je obavezan za svakog učesnika radionice.Razgovore sa Etičkom komisijom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, u periodu kad se razmatrala optužba jedne studentkinje da ju je silovao Vladimir Vukašinović, vodio je i vanredni profesor PBF i protojerej Dragomir Sando. On nije želeo da govori za naš portal povodom ovog slučaja, rekavši da se ranije već izjašnjavao po ovom pitanju.Međutim, u prepisci koju je on imao sa nadležnima na fakultetu, navodi se da postoji još slučajeva zlostavljanja, ali da nijedna devojka ne želi javno da govori o tome."Pre 20 godina jedna od studentkinja se žalila patrijarhu Pavlu. Tad je patrijarh pozvao dotičnog, koji je došao u pratnji jednog od episkopa. Tad ga je taj vladika spasio od strože kazne, ali je Pavle rekao da ne želi više da čuje za njega i da mu ga sklone s očiju. I stvarno je tako bilo. Tek posle smrti patrijarha, ponovo započet njegov uspon", govorio je ranije Sando.Vukašinović: Kako se svega setila posle osam godina?U odgovoru Etičkoj komisiji fakulteta, koji je Vukašinović uputio povodom ovog slučaja, navodi se, između ostalog, da o uverljivosti ovog događaja govori činjenica da se oštećena tek posle osam godina obratila za pomoć.

"Ja nisam službeno po tom pitanju dobio nikakav dopis od nje, njene porodice ili advokata. Dopis je stigao na fakultet, a ja sam dao zvanično saopštenje u kom negiram optužbe. Iz opisa samog događaja, nesumnjivo se utvrđuje neuverljivost i ogroman nedostatak u pogledu uzročno posledične veze, zbog protoka vremena od 12 godina. Osporavajući navode koji mi se stavljaju na teret, posebno ukazujem na njihovu očiglednu neistinitost, protivpravnost, međusobnu protivrečnost i očitu nameru da budem diskreditovan", naveo je on u svom odgovoru Etičkoj komisiji PBF.On je istakao i da je upitno kako se studentkinja seća jednog, a ne drugog događaja."Ukoliko zaista postoji praznina u sećanju na događaj, otkud onda detaljan opis koji je usledio u nastavku? Kako je moguće da za drugi događaj nema potpuno sećanje, a da za prethodni ulazi u detaljni opis? Ako je reč o šoku, zbog čega je onda drugi šok veći i sa posledicama po sećanje u odnosu na prvi", upitao je Vukašinović, ističući da nije jasno zbog čega se neko tek posle osam godina obratio za pomoć zbog pomenutih radnji.Autonomni ženski centar: Uobičajeno je da žrtve dugo ćuteS druge strane, u ranijim razgovorima za porta Nova.rs, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, istakla je da žrtve silovanja retko žele da se obrate policiji i da su najčešće zadovoljne samo javnom osudom onoga za kojeg tvrde da ih je napastvovao.“Priroda ovog zločina je takva da ne ostavlja samo traume, već dubok osećaj samokrivice i samooptuživanja. Žene se najčešće tako osećaju u ovakvim situacijama, posebno kad nemaju podršku najbližih, okoline ili institucija kojima se obraćaju”, navodi ona, dodajući da je za institucije pitanje da li Vukašinović, koji se suočava sa optužbama da je silovao studentkinju, treba da radi na fakultetu.Pavlović podseća da se pomenuta devojka obratila institucijama i da to što je dugo ćutala povodom ovog slučaja pokazatelj koliko je ovdašnje društvo daleko od onih gde se ovakvi zločini procesuiraju i decenijama kasnije.Činjenicu da se žrtva nije odmah obratila policiji, već je na druge načine pokušavala da reši ovaj problem, ona objašnjava iskustvima Autonomnog ženskog centra i navodi da je veliki broj žena, koji se njima obraćao, radije insistirao na javnoj osudi onoga za koga su navodili da ih je napastvovao.“One se retko odlučuju za institucionalnu zaštitu, jer im često je potrebnije poverenje o najbližih, zatosatisfakciju traže u nekom vidu javne osude, a ne u tome da onaj koga optužuju završi u zatvoru. Sve ono što je ova žena uradila predstavlja potpuno normalno ponašanje žrtve. Ne sme onaj koji je optužen da bude taj koji će prosuđivati da li je njen iskaz tačan ili ne zbog protoka vremena”, poručila je naša sagovornica.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram