Testiranje iste osobe na “detektoru laži” moguće je ponavljati ako su otkrivene nove činjenice, kažu poligrafisti Dragiša Mališić i Zoran Luković za N1. Mališić kaže da je “najstrašnija stvar” koja može da se desi poligrafisti jeste da bude “rob nečijeg autoriteta”.
“Moje iskustvo je da apsolutno nikad nisam čuo ni za jednog kolegu da je bio podložan uticaju autoriteta”, rekao je Mališić u emisiji 360 stepeni na N1.
Na pitanje koliko je uobičajeno da se ista osoba poligrafski testira više puta, njegov kolega Luković kaže da se dešava da se pojave novi detalji koje ispitivač nije znao.
“Jedan razlog da se nešto ponovi je ako je lice trenutno nepodobno”, dodaje on.
Mališić kaže i da mu se nikada nije desilo da više puta poligrafski testira nekog od kolega iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u kom je radio.
Razlog je, kaže, to što je “najlakše poligrafski uraditi radnika MUP”.
“To budu tako kristalne reakcije, neverovatno, jer je tenzija kod njega duplo veća u odnosu na običnog građanina… Teže padaju kriminalci i građani, mnogo teže od naših kolega”, rekao je on.
Oba gosta N1 kažu da niko ne bi trebalo da snosi posledice zbog odbijanja poligrafa, ali da je to indicija da istraga treba da se bazira oko te osobe.
“Voleo bih da se setim da je neko nevin odbio, ali nije”, govori Dragiša Mališić.
Upitan da li rezultat poligrafskog ispitivanja može da se zloupotrebi, on odgovara potvrdno, ako je poligrafista “podložan bilo kakvom autoritetu i drugim provokativnim situacijama”.
“Zato se biraju najkvalitetniji ljudi u okviru Ministarstva (unutrašnjih poslova)”, rekao je on.
“U mom slučaju, bilo je pokušaja od strane određenih osoba, dok sam radio u MUP, da ja pocepam taj nalaz”, kaže Mališić.
On govori da poligraf ne može da se prevari, već da samo poligrafista može da pogreši.
“U slučaju kad je lice gladno, neispavano ili ima bol – sva ta tri nagona su neuporedivo jača u osnosu na strah, i oni u tom momentu nadjačaju strah”, kaže on.
Luković dodaje da se tu ne radi o grešci, nego da ispitivač nije imao informacije u kom je stanju osoba koja se testira.
“Ukoliko neko prethodno konzumira sedative ili bilo koja druga stimulativna sredstva takođe će biti u kategoriji onoga što zovemo nepodobno lice”, govori on.
Kao objektivne okolnosti koje ometaju rad poligrafa navodi objavljivanje detalja iz istrage u medijima – način, mesto i sredstvo izvršenja, zatim “stvari koje se iznose na adresu ličnosti koja su to izvršila, tako da se prejudicira određena situacija”.
Sagovornici N1 navode da je tačnost poligrafskog testiranja 90 odsto. Luković objašnjava da uspešnost zavisi od pitanja, detalja, pristupa prema ispitaniku, kvaliteta pripreme i “koliko činjenica imamo”.
“Nema ‘trik pitanja’ – da pitamo kakvo je vreme, da li voli oktobar u Beogradu, pa da li je izvršio krivično delo – to se tako ne radi”, kaže Luković.
BONUS VIDEO: Nedelja za nama na poligrafu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar