6
Sve sudije Odeljenja za prethodnji postupak Višeg suda u Beogradu jednoglasno su zauzele pravni stav da Više javno tužilaštvo, koje danima privodi učesnike protesta zbog navodnih napada na policajce, pogrešno kvalifikuje krivično delo za koje ih tereti i to kao nasilničko ponašanje na javnom skupu, umesto kao napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
U obrazloženju svog pravnog stava, svih četvoro sudija Odeljenja za prethodni postupak jednoglasno je ocenilo da Krivični zakonik jasno propisuje šta predstavlja krivično delo nasilničko ponašanja na javnom skupu, odnosno šta predstavlja takozvanu „radnju izvršenja“ ovog krivičnog dela, a što nesporno nije napad na policiju, bez obzira što se isti navodno odigravaju na javnim skupovima. Kako saznajemo, upravo je to bio razlog zašto su sudije odbijale predloge tužilaštva da se osumnjičeni zadržavaju u pritvoru, uz obrazloženje da delo za koje ih tereti tužilaštvo, u datim slučajevima – ne postoji.
„Ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom“, navodi se u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Preciznije, sudije su podsetile da zakonik, pod ovim krivčnim delom, podrazumeva nasilje koje je usmereno na učesnike javnih skupova, a ne na policijske službenike. Učesnici javnih skupova su građani ili grupe građana (građanske, manjinske, navijačke, huliganske…) dok policija nije i ne može da bude „učesnik javnog skupa“ već državni organ zadužen za kontrolu i uspostavljanje javnog reda i mira na tim javnim skupovima. Napad na policajca koji na javnom skupu vrši službenu dužnost, u zakoniku je opisan upravo istoimenim delom, za koje sudije smatraju da je upravo ono koje bi trebalo da bude na krivičnim prijavama protiv građana i studenata koji se tim povodom poslednjih dana i privode.
Iako je pravni stav sudija potkovan i zasnovan na preciznim odredbama Krivičnog zakonika, kao i da bi trebalo da posluži isključivo pravovremenom i zakonski ispravnom postupanju i procesuiranju osumnjičenih koji su na protestima napadali policiju, reakcija koja je usledila bila je najblaže rečeno neprimerena. Tako je Više javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu režimski lojalista Nenad Stefanović, burno odreagovalo na ovu vest saopštenjem kojim je „iskazalo zabrinutost zbog pravnog stava koje su sudije zauzele“. U nastavku je usledila zabrinjavajuća najava da će oni nastaviti sa svojom dosadašnjom praksom, otvoreno „prognozirajući“ da će sve odluke o neodređivanju pritvora koje budu donosile sudije za prethodni postupak, po žalbi preinačavati Krivična vanpretresna veća.
Šta se krije iza ovako upornog insistiranja Nenada Stefanovića da će nastaviti sa svojom očigledno pogrešnom praksom, pojasnio je za „Novu“ izvor iz beogradskog pravosuđa, upućen u aktuelna dešavanja.
„Krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu u nadležnosti je i domenu postupanja VJT, odnosno Nenada Stefanovića. Krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u nadležnosti je osnovnih tužilaštava, kojih samo u centralnom Beogradu ima tri, plus još toliko na perifernim delovima. To znači da za slučajeve napada na policajce u vršenju službene dužnosti, to jest one zbog kojih su sudije za prethodni postupak donele jedinstven pravni stav, Nenad Stefanović ni VJT nisu nadležni. Kako bi nasilno uspostavio nadležnost i na tim postupcima, a što mu je inače postala redovna praksa, Stefanović sve incidente koji se beleže na protestima kvalifikuje kao nasilničko ponašanje na javnom skupu, ali su tome sada stale na put upravo sudije za prethodni postupak Višeg suda – kaže za „Novu“ dobro obavešten izvor.
Dodaje da je sve to raskrinkava ustaljeni narativ vlasti o zaštiti prava policijskih službenika koji tpe teror od strane blokadera i pobunjenih građana.
„Da je bilo kome stalo da zaštite intresa policije, postupke bi sprovodili po zakonu, a ne bi nenadležno tužilaštvo teretilo njihove zlostavljače. To je samo prvi deo ove farse, jer okosnicu čitavog ovog pravnog igrokaza predstavlja pitanje zašto Stefanović želi da uspostavi nadležnost nad svim postupcima koji se tiču protesta. Iz samo jednog razloga – da bi imao apsolutnu kontrolu na tokove svih tih postupaka, i zajedno sa predsednikom Višeg suda, koji je drugi naprednjački lojalista u beogradskom pravosuđu, direktno mogao da učestvuje u odlučivanju ko će biti uhapšen, pritvoren, a ko na slobodi. Usotalom, to je i sam Stefanović juče potvrdio kada je naveo da očekuje da će po njihovim žalbama i dalje odlučivati KV veće – kaže izvor i ističe:
„Sve to što njih dvojica kordinirano sprovode unutar pravosuđa, treba da bude usaglašeno i da služi kao alibi onome što režim sprovodi na terenu. Dakle, ako ministar i direktor policije već danima isključivo u javnosti govore o policajcima kao žrtvama koje napadaju građani – teroristi, u tužilaštvu moraju da postoje predmeti koji te tvrdnje potkrepljuju. A da bi takvi predmeti postojali, jedini garant režimu su Nenad Stefanović i Dragan Milošević, zbog čega se nispošto, nijedan predmet ne spušta u nadležnost osnovnih sudova i tužilaštva, koji su stvarno nadležni za slučejeve napada na policiju“.
To nas, kako kaže izvor, dovodi do zaključka zašto se navodni napadači na policajce, od starta terete za pogrešno krivično delo, a koje je, podsetimo, jedino u nadležnosti dvojice pravosudnih lojalista.
„Setimo se da je po istoj nezakonitoj osnovi uhapšen i student Andrej Tanko iz Pančeva, koji se zbog navodnog napada na policajca našao pred Stefanovićevim tužilaštvom zbog nasilja na javnom skupu. Lice tog studenta, zaštitni je znak studentskih blokada, a na javnosti je da razmisli kako će njegovo nezakonito procesuiranje režim iskoristiti u narednim danima“, završava naš sagovornik.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je juče da postoji veliki broj tužilaca i sudija koji su odbili da postupaju u slučajevima protiv studenata koji su učestvovali u blokadama.
„Čekaju da pobede. Imate pravo na kocku, imate pravo na političku procenu, ne znam samo kako mislite da opravdate protivzakonito delovanje kad kocka nije prošla. Hoćete da se ponašate protivzakonito, da biste se dodvorili onima koji se ponašaju protivzakonito, to je sve okej. Možda ste se pogrešno kladili, tako da ćemo to da vidimo“, rekao je Vučić.
