Otac poginulog u Zemunu: Zgazili su mi i sina i pravdu

Hronika 03. feb. 202107:39 > 07:51
Podeli:
Foto: Privatna arhiva

Ernad Bakan (19), iz Novog Pazara, brucoš na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu preminuo je 6. marta 2019. godine od posledica saobraćajne nesreće, koja se dogodila dva dana ranije, kada ga je automobilom tada devetnaestogodišnji Beograđanin Ivan M. udario na pešačkom prelazu u Ulici cara Dušana u Zemunu. Porodica Bakan, prošla je pravu agoniju jer je više od 20 dana od tragedije čekala poziv iz policije i tužilaštva kako bi saznali "ko im je ubio dete", optužnica je podignuta tek godinu i po dana nakon nesreće, a suđenje je počelo u ponedeljak pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu. Ernadov otac, Mirsat Bakan za Nova.rs kaže da je zapanjen neradom tužilaštva u ovom slučaju i kaže da mu je optuženi izjavio saučešće tek u sudnici u ponedeljak, te da je to uradio pro forme i zbog suđenja, jer se niko iz porodice, kako kaže, nije setio da to učini ranije.

Ernad je teške povrede opasne po život zadobio 4. marta 2019. godine, kada ga je automobilom na pešačkom prelazu udario Ivan M, a preminuo je dva dana kasnije u bolnici. Od tada traje agonija porodice Bakan, koja je optužnicu za smrt svoga sina čekala godinu i po dana, do oktobra 2020. godine.

Kako za portal Nova.rs objašnjava Mirsat Bakan, Ernadov otac, koji je, kako kaže, od tog dana postao i pravnik i doktor, porodica je 20 i nešto dana od saobraćajne nesreće čekala poziv od policije i tužilaštva da saznaju „ko im je ubio dete“.

„Pošto se niko nije javljao, onda sam ja sazvao konferenciju za novinare gde sam pozvao lokalne medije i dopisnike, i tražio sam da ako oni mogu da mi pomognu i posavetuju, jer mi tada nismo imali ni advokata. Onda smo došli do broja inspektora koji je radio uviđaj, da bismo saznali gde se nalazi predmet. On me je uputio na Drugo osnovno tužilaštvo, a na kraju se ispostavilo da se predmet nalazi u Trećem tužilaštvu u Beogradu, što sam saznao od prijateljice“, kaže za naš portal Mirsat, koji dodaje da je tužilaštvo do tada imalo samo zapisnik od policije.

Tužilaštvo je kaže „spavalo“ sve do 16. aprila 2019. godine, kada je okrivljeni saslušan, mesec i po dana nakon tragedije.

„Ni sekunde nije bio u pritvoru, urađen mu je samo alkotest,  ali ne i test na drogu i pušten je tu istu noć. Tužilac nije došao na mesto nesreće. Tačno da moj sin nije umro na licu mesta, ali su bile teške telesne povrede i morao je biti tamo. Ernad je na mestu pao u komu i nije se više probudio iz nje“, navodi Mirsat.

On kaže i da je nakon toga saslušan svedok koji, kako kaže, nije pravi svedok. Zbog toga je kaže, uputio prigovor Republičkom javnom tužilaštvu, odakle su mu nakon 10 dana odgovorili da su primili prigovor i da je prosleđen glavnom tužiocu Trećeg osnovnog suda. Međutim, taj tužilac je posle 10 meseci, kako Mirsat kaže, njemu poslao odgovor da tužilaštvo radi sve što je u skladu sa zakonom. Nakon toga u decembru 2019. godine šalje žalbu, a odgovor dobija tek oktobra 2020. godine.

„Svedok koga su predložili ja ne znam ni ko je, niti se vidi na snimku nesreće. Osobu koja je pozvala hitnu pomoć je trebalo da pozovu da svedoče, a ne nekog drugog. Takođe, vozač u zelenom vozilu koje je bilo prisutno, takođe je sve video i mogao je biti svedok.

Foto: Privatna arhiva

Kaže i da na pešačkom prelazu nije bilo tragova kočnica, a boli ga što je okrivljeni kod tužioca izjavio da je video bele slušalice njegovom sinu u ušima, a nije, kako kaže, njega od 190 centimetara visine.

„To su kontradiktorne izjave, da ja prosto nemam reči. Oni su izveštačili brzinu od 61 kilometar na sat, gde momka od 90 kilograma prebacuje udar preko ograde. On nije posle udarca  završio na vetrobranskom staklu, nego ga je od siline udara bacio u vis. Veštaci iz Novog Sada su izveštačili 61 kilometar na sat. Takođe, automobil nije bio registrovan, a mi ni dan danas ne znamo koju je dozvolu imao, da li je probna ili redovna“, pojašnjava Mirsat.

Prvo pripremno ročište, kaže, trebalo je da se održi 1. decembra, ali je ono odloženo zbog bolesti sudije, pa je, kaže, išlo odmah prvo ročište, koje je održano prošlog ponedeljka.

„Na prvom ročištu, čim sam video da zamenik tužioca nije imao pitanje za okrivljenog, tada sam već video u kom smeru to ide. Moj punomoćnik je postavljao pitanja, a da nije, koliko vidim, na sledećem ročištu bi već sve bilo završeno. Inače, poučen advokatskim trikovima, optuženi je rekao da priznaje krivicu, delom koji mu se stavlja iz optužnice i da se slaže sa tim što su veštaci rekli da je vozio 61 kilometar na sat, iako ja mislim da su i tu rađene velike mahinacije“ navodi Mirsat.

On kaže i da ga boli to što ga za 22 meseca niko iz porodice okrivljenog nije kontaktirao, niti je izjavio saučešće.

Foto: Privatna arhiva

„Niko nam iz te porodice nije izjavio saučešće, a momak koji mi je ubio sina sad mi je izjavio saučešće u sudnici. Roditelji su mu bili tu, nisu ni ulazili u sudnicu. Niko mi od njih nije prišao i bolje što nisu, ja se ne ljutim. Ako niste kao čovek našli za shodno da 22 meseca izjavite saučešće nekome, nema potrebe ni nakon toga. A na pitanje mog advokata zbog čega to nije uradio ranije, rekao je „nismo imali kontakt telefon“. A da je hteo, telefon je bio u spisima u tužilaštvu, ako ništa drugo“, razočaran je otac nesrećno nastradalog mladića.

„Advokat okrivljenog je tražio da se izvrši njegovo psihološko veštačenje na okolnosti da li njegov duševni razvoj odgovara njegovom kalendarskom uzrastu, i to posle 22 meseca od nesreće, a ja se pitam, ‘šta su radili do sada’, iako se tome nismo protivili“, objašnjava tok prvog ročišta Mirsat.

Za kraj zaključuje da nam je više dece poginulo u saobraćaju nego u svim ratovima devedesetih godina i nada se da će pravda biti zadovoljena.

Sledeće ročište zakazano je 11. marta 2021. godine.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar