Drugi talas epidemije koronavirusa zatvorio je ovog leta građanima Srbije gotovo sve granice, zbog čega su mnogi prinuđeni da u bogatoj turističkoj ponudi naše zemlje, pronađu alternativnu lokaciju gde bi proveli godišnji odmor. Saobraćaj na srpkim putevima je zbog toga pojačan gotovo od početka leta, a imajući u vidu da se najveći broj nesreća događa upravo u ovom periodu, nadležni apeluju na vozače da budu oprezni i obrate pažnju na crne tačke, koje su se ove sezone pojavile na potpuno novim lokacijama.
Zbog perioda godišnjih odmora, i povećanog broja vozila na srpskim putevima, letnji meseci su posebno rizični kada je reč o saobraćaju. Ranijih godina, najkritičnije tačke u Srbiji bile su pre svega na Koridoru 10, i na putnom pravcu za Crnu Goru.
U prvih sedam meseci ove godine, na srpskim putevima, u saobraćajnim nesrećama, život je izgubilo 270 osoba, što je 13 ljudi manje u odnosu na isti period prošle godine.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi za portal Nova.rs da će ove godine doći do određenih promena, kada je reč o crnim tačkama u letnoj sezoni.
„Svakog leta, povećanje obima saobraćaja na određenim državnim putevima bilo je po klišeu. Drastično povećanje saobraćaja beležilo se na Koridoru 10 i na putnom pravcu za Crnu Goru. Međutim, sada je došlo do promena, jer prvo, nemamo tranzitni saobraćaj u tolikoj meri, na Koridoru 10, a drugo, naši građani koji su išli u Grčku, a zatim i u Crnu Goru, sada ne idu tamo. Sa druge strane, smanjen je obim saobraćaja po tom osnovu na Koridoru 10, ali je došlo do povećanje saobraćaja na drugim putnim pravcima. Saobraćaj je povećan, ali se samo prelio na neke druge putne pravce“, objašnjava Okanović.
Kao primer, kaže, da je pre dva dana iz pravca Mladenovca, ka auto-putu, bila kolona od tri i po kilometra za uključenje na auto-put, što se, kako on kaže, ne pamti.
„Kolege su mi javile da je povećan saobraćaj i na putnim pravcima za Kopaonik, kao i za banje. Oni su naveli da se na naplatnoj rampi za nacionalni park na Kopaoniku, čeka kao na graničnom prelazu. Sav taj saobraćaj koji je išao ka Grčkoj ili Crnoj Gori, sada je preusmeren na domaće turističke destinacije“, kaže Okanović.
On upozorava da će sigurno određeni putevi, koji do sada nisu bili nešto problematični sa aspekta bezbednosti, javiti kao kritične deonice, i da se, kako on kaže, nažalost može očekivati da dođe do povećanja broja saobraćajnih nezgoda na nekim od njih.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova za poslednjih pet godina, kaže Okanović, nekoliko deonica sa najvećim brojem smrtnih saobraćajnih nezgoda, ističu se kao kritične.
„U periodu jun-avgust, kritične deonice jesu auto-put Beograd – Novi Sad – Horgoš, deonica puta petlja Feketić do petlje Bačka Topola, kao i deonica petlja Beška do petlje Inđija. Takođe, na auto-putu Beograd – Šid, deonica od naplatne rampe Šimanovci, do petlje Pećinci, ali i na auto-putu Beograd – Niš, od petlje Vodanj do petlje Velika Plana, ali i petlja Batočina do petlje Jagodina, te petlja Ćuprija do petlje Paraćin“, objašnjava Okanović.
Pored toga, navodi Okanović podatke MUP-a, Ibarska magistrala od Preljine ka Mrčajevcima spada u kritičnu deonicu, ali i putni pravac za Crnu Goru, od Čačka do Požege, ali i Dunavska magistrala od Braničeva do Golubca.
„Deonica Ruma – Šabac, takođe je još jedna koja se ističe, ali i Zrenjanin – Srpska Crnja, do Kleka, te Bečej – Temerin, deonica puta od Bečaja do Bačkog Gradišta. Moram napomenuti da nisu obuhvaćene deonice puteva, na kojima su izgrađeni auto-putevi. Pratično, cela Ibarska, od Beograda do Čačka je jedna velika crna tačka, ali tu sada ima auto-put, i sada ljudi uglavnom idu tamo. Na putu Niš – Pirot i Niš – Preševo, od kada je izgrađen auto-put, nema deonica koje se ističu, i tu je sve uobičajeno, tj nema deonica na tom delu, sa povećanim brojem smrtnih saobraćajnih nezgoda“, napominje Okanović.
Kaže i da je do povećanja broja vozila praktično došlo na svim državnim putevima prvog reda, tj na auto-putevima i nekadašnjim magistralnim putevima.
„U odnosu na prošlu godinu, najveći broj tačaka je vezan za Ibarsku magistralu, putni pravac za Crnu Goru i za Koridor. Sada će se pojaviti sigurno neke nove“, zaključuje Okanović.
Interaktivna mapa svih saobraćajnih nezgoda za poslednjih pet godina
Opservatorija društvenih inovacija napravila je interaktivnu mapu na osnovu podataka Ministarstva unutrašnjih poslova, o saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile u prethodnih pet godina na teritoriji Srbije. Na osnovu tih podataka, ljudi koji su radili na ovom projektu, identifikovali su oko 150 zona, odnosno „crnih tačaka“, na kojima se dešavaju pretežno teže nezgode, sa preko 50 odsto povređenom ili poginulom osobom, gde se u krugu od 200 metara dogodilo barem deset nezgoda.
Prema toj mapi, neke od najkritičnijih tačaka jesu one na Ibarskoj magistrali, a u opštini Lazarevac, postoje čak tri kritične tačke na ovom putu. Prva, kod skretanja za restoran „Radičević“, gde su se u prethodnih pet godina dogodile 12 saobraćajnih nezgoda, u kojima je šest osoba povređeno, a u jednoj je bilo poginulih. Na istom putu, u blizini mesta Županjac, na raskrsnici kod restorana „Ilić“, dogodile su se 11 saobraćajnih nezgoda, u kojima su šest osobe povređene, dok su dve nesreće bile sa smrtnim posledicama. Na ulazu u Stepojevac, na istom putu i u istom periodu, dogodila se 21 saobraćajna nezgoda, u kojoj su 11 ljudi povređeno, dok je jedna nesreća odnela i ljudske živote.
Na putu Horgoš prema Kanjiži, kod mesta Martonoš, u razmaku od samo nekoliko meseci, sredinom 2016. godine, dogodile su se dve teške saobraćajne nesreće, u kojima je bilo poginulih. Ukupno, na tom delu puta bilo je 11 nezgoda, u kojima su sedam osoba povređeno.
Ibarski put, u opštini Barajevo, odneo je četiri života u prethodnih pet godina, a od tog broja, polovina su bili pešaci. Ukupno je bilo 15 saobraćajnih nezgoda, u kojima je sedam osoba povređeno.
Na Novosadskom putu, iz pravca Inđije ka Staroj Pazovi, u dve saobraćajne nesreće bilo je mrtvih, dok je broj povređenih, u ukupno 12 nezgoda, bilo pet.
U prvih sedam meseci 270 osoba izgubilo život
Komentarišući da je u prvih sedam meseci, 13 osoba manje izgubilo život, odnosno da je ove godine poginulo 270 ljudi, Okanović navodi da smo imali vanredna dešavanja, što je uticalo na neki način na podatke.
„Pod velikim je znakom pitanja kako možemo da tumačimo te podatke trenutno. U vreme vanrednog stanja prepolovljen je broj poginulih, u odnosu na ranije godine, ali s obzirom na to koliko je smanjen saobraćaj, upola manje poginulih je zapravo mnogo više, u odnosu na broj vozila, jer se saobraćaj desetostruko smanjio. Znači, za 90 odsto se smanjio saobraćaj, a za 50 odsto broj poginulih, što znači da je relativno više ljudi ginulo. Međutim, još uvek je rano da se donose zaključci“ kaže Okanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare