Saobraćajna nesreće u Nišu, u kojoj su tragično nastradali Andrej Prekljušaj (12) i Dejan Ilić (48), ponovo je otvorila pitanje da li su kazne u Srbiji za udese sa smrtnih ishodom male. Vozač audija Nemanja Stamenković (19) priveden je zbog pomenute nesreće i za smrt dve osobe preti mu do osam godina zatvora, a građani Srbije vidno su izrevoltirani zbog ovako "male" sankcije. Ipak, prema rečima stručnjaka Milana Božovića, pooštravanje saobraćajnih kazni dovelo bi u pitanje sankcije za teža dela poput ubistava, silovanja i slično, te apeluje da je neophodno pojačati preventivu, odnosno da od malena treba razvijati kulturu bezbednosti saobraćaja.
Saobraćajni stručnjak Milan Božović u razgovoru sa Nova.rs ističe da je neophodno da se u Srbiji pojača preventiva, odnosno da se više radi na tome da građani, od malih nogu, budu svesni opasnosti na putevima.
Pročitajte još...
Ipak, on se najpre osvrnuo na to šta bi uvođenje oštrijih kazni za saobraćajne nesreće moglo da dovede u pitanje.
„Što se tiče kaznene politike, to je više pitanje za sudije koji izriču iste, odnosno jedino ti ljudi su ovlašćeni da određuju visinu kazne. Međutim, ako posmatram sve kao građanin, ako bismo pooštrili kazne za saobraćaj i približili ih kaznama za ubistva, onda bi kazne za ubistva bile male. Ipak, sa druge strane, smatram da bi trebalo da se pojača preventiva, jer, zamislite da u jednom trenutku imamo smrtnu kaznu za krivce za udese, počećemo da ubijamo ljude na putevima, a i dalje ćemo imati saobraćajne nesreće“, kaže Božović za Nova.rs.
On ističe da ćemo imati strah kod ljudi, ali da oni i dalje neće znati šta da rade.
„Najčešće se saobraćajne nesreće događaju iz neznanja, odnosno iz razloga što neko nije svestan rizika koji nosi saobraćaj. Mislim da treba pojačati preventivu, treba raditi sa decom od malih nogu, treba razvijati kulturu bezbednosti saobraćaja, da onog trenutka kada ti ljudi steknu pravo da upravljaju vozilima, da već imaju izgrađen stav o tome“, kaže on i dodaje:
„To vam je isto kao što mi odrasli ne stavljamo ruku na ringlu, a zašto? Zato što smo od malena naučeni da to ne činimo i da je to opasno“, navodi saobraćajni stručnjak.
Božović tvrdi i da je neophodno da se sa ljudima radi od malih nogu, kako bi bili svesni svih opasnosti u saobraćaju, ali i ističe da su auto-škole ključne kada je reč o uzrocima saobraćajnih nesreća.
„Treba ljudima više pojasnosti šta je rizik, šta su opasnosti i u kojim trenucima donese pogrešne odluke i šta su njihove posledice. Takođe, mislim i da posebno bi trebalo da se uredi, odnosno pojača, rad auto-škola, pošto su one prva brana u radu s vozačima. Očigledno da i oni prave ozbiljnije propuste u radu, a koji se kasnije ogledaju u saobraćajnim nezgodama. Mislim da bi trebalo preispitati šta tu treba promeniti“, ističe stručnjak.
Javnost ogorčena zbog kazni
Podsetimo, javnost u Srbiji smatra da su kazne koje se ističu za bahate vozače male. Tako imamo situaciju da je Nikola Mihailović, koji je prošle godine, pod dejstvom alkohola i usled neprilagođene brzine, osuđen na četiri godine zatvora zbog udesa na Ibarskoj magistrali u kome je poginulo četvoro mladih. Sa druge strane, Aleksandar Mitrović, sin vlasnika televizije „Pink“ Željka Mitrovića, osuđen je na meseci zatvora zbog izazivanja udesa u kome je poginula Andrea Mitrović.
Pročitajte još...
Koliko su građani ogorčeni zbog „niskih“ kazni govori i činjenica da je u subotu, u Nišu, održan protest građana zbog bahate vožnje. Protestu je prisustvovalo više hiljada građana, izrevoltiranih, kako zbog niskih kazni, tako i zbog načina postupanja policije i tužilaštva u nesrećama.
Postavlja se pitanje i zbog čega srpski sudovi uglavnom izriču kazne za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja bliže minimumu. Poznati advokat Dimitrije Ilić ističe za naš portal da su kazne male, jer kod ovih tragedija ne postoji umišljaj – odnosno, niko sa namerom ne gazi ljude na putevima.
„Izriču se takve kazne, jer je teško dokazati da je neko seo u automobil jer je želeo nekog na putu da ubije. To su situacione stvari, a ne poput krivičnog dela, recimo, dilovanja droge, gde neko to radi s namerom. U ovom slučaju, niko nema nameru da nekoga ubije, makar bahato vozio, ili pod dejstvom alkohola. Prilikom odlučivanja o visine kazne, bitno je da li je postojao umišljaj“, kaže Ilić i dodaje:
„Mislim da je ovde više stvar nehata. Iako to što ste, recimo, bili pod dejstvom alkohola i tako seli za automobil, može da se posmatra kao umišljaj, tu postoji i nehat. Prema njemu, vi ste svesni svoje radnje, odnosno sedate u automobil pod dejstvom alkohola što može da dovede do nesreće, ali držite do toga da neće doći. Ipak, posledica je takva da se izgube ljudski životi i da za to neko mora da odgovora. Dosadašnja praksa je pokazala da je, uglavnom, visina kazne srazmerna broju ljudi koji su stradali. Prilikom odlučivanja bitno je, naravno, i da li su eventualno žrtve doprinele nesreći“, navodi istaknuti advokat.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare