1
Sudija za prethodni postupak, Nikolas Giju, odbio je zahtev odbrane Kadrija Veseljija za njegovo privremeno puštanje na slobodu, kao i zahtev odbrane za sazivanje ročišta za usmeno izlaganje o ovom zahtevu.
Sudija za prethodni postupak je uvažio kao bitne argumente odbrane da Kadri Veselji neće pokušati da izbegne pravdu ukoliko bude pušten na privremenu slobodu, ali naveo i da ti argumenti samo umanjuju, ali ne i uklanjaju u potpunosti opasnost od bekstva, dodajući da se ne mogu zanemariti sve bitne funkcije koje je ranije obavljao Veselji, njegova veza sa obaveštajnim službama, kao i podrška koju ima od drugih pripadnika „OVK“, piše kossev.info.
Sudija je takođe naveo i da smatra da postoji rizik od toga da bi, ukoliko pušten, Veselji mogao da pokuša da vrši opstrukciju pravde i zastraši svedoke, a posebno je istakao činjenicu da je Veselji, kao i njegova odbrana, zahvaljujući postepenom obelodanjivanju predmeta Tužilaštva sada mnogo bolje upoznat sa tim ko bi mogao da pruži eventualne dokaze protiv njega.
Giju je istovremeno odbacio argument odbrane da Veselji neće vršiti opstrukciju pravde i da to dokazuje činjenica da je pozvao one koji ga podržavaju da ne zastrašuju svedoke i opstruišu istragu.
Jedan od argumenata Tužilaštva koji je sudija uvažio i zaključio da on zaista ukazuje na rizik da bi Veselji mogao da vrši opstrukcije je i veza bivšeg direktora kancelarije kosovskog Ministarstva pravde za pomoć potencijalno okrivljenima pred Specijalnim sudom, Dritonom Ljajćijem. Sudija je zaključio da njegovo dugogodišnje članstvo u PDK i navodi tužilaštva o duplim isplatama nekim od saslušanih lica, dokazuje obrazac ponašanja pri čemu je „gospodin Veselji bio u prilici da izdaje naredbe individui koja ima kontakt sa Specijalizovanim komorama“.
Sudija je takođe izneo zaključak da, kada su navodi o „ zabrinjavajućim pokušajima Vlade Kosova da izvrši neprimereni uticaj na svedoke Tužilaštva“, zabrinjavajući u „neproporcionalnom“ iznosu isplate od 40.000 evra Ljahiju Brahimaju, u poređenju sa drugim licima u njegovom položaju kojima su na ime pravne pomoći isplaćeni iznosi od 13.000, 10.000 i 7.000 evra. Sudija još podseća da je Brahimaj osoba koja se smatra „pod ozbiljnom pretnjom da bude gonjena“.
Giju ukazuje i na to da nije ponuđeno objašnjenje zbog čega je Suljejman Seljimi imenovan na visoku poziciju u vladi ubrzo nakon što je dobio poziv Tužilaštva za saslušanje i to uprkos činjenici da je služio kaznu zbog ratnih zločina u pritvornoj jedinici u Likovcu.
„Pomenuta dva slučaja u kojima su g. Brahimaj i g. Seljimi, iako se ne tiču direktno gospodina Veseljija, ukazuje na postojanje klima pokušaja mešanja u istrage Tužilaštva i postupke Specijalizovanih veća unutar kosovske vlade koju je u to vreme podržao g. Veseli kao član kosovske skupštine, kao i poslaničke grupe PDK. U vezi s tim pretpretresni sudija smatra da ovo dalje doprinosi postojanju rizika od ometanja pravde od strane gospodina Veseljia“, stoji u odluci sudije.
Giju je takođe naveo i da smatra da postoji rizik da bi Veselji mogao da „se upusti u ili doprinese izvršenju zločina sličnih onima za koje je optužen protiv onih ljudi koji se vide kao protivnici OVK, uključujući tu i svedoke koji su dali dokaze Tužilaštvu i treba da se pojave pred Specijalizovanim većima“.
Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su u Prištini 4. odnosno 5. novembra prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je potvrđena optužnica u 10 tačaka. Oni su u optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.
Njima, kao učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu, na teret se stavlja da su ove zločine izvršili nad najmanje 407 zarobljenika u 34 pritvora OVK širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji i najmanje 98 ubistava. Ove zločine optuženi su vršili nad civilima – Albancima, Srbima i Romima, koji nisu učestvovali u neprijateljstvima najranije od marta 1998. do septembra 1999., stoji u optužnici.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
