0
Projekt nazvan "Genocide papers" ("Transkripti genocida") koji je pokrenuo Memorijalni centar Srebrenica - Potočari, predstavlja skup pretraživih transkripata sednica Skupštine srpskog naroda u BiH, kasnije Narodne skupštine Republike Srpske, u periodu od 24. listopada 1991. do 21. februara 1996. godine.
Reč je o onlajn platformi kojoj je cilj da istraživačima, naučnicima, organizacijama civilnog društva u regiji, medijima, ali i svima zainteresovanima za istraživanje genocida, ratnih zločina i nedavne prošlosti, omogući jednostavan uvid u najvažnije odluke srpskog ratnog rukovodstva u Bosni i Hercegovini.
Pristup platformi trenutno je ograničen, međutim, namera je autora, da se krug ljudi kojima je dostupna postepeno širi. Transkripti sednica Narodne skupštine RS-a i ranije su bili dostupni javnosti, međutim, ne u obimu koji trenutni projekt nudi, niti su sve sednice bile skupljene na jednom mestu, te je uvid u njih bio znatno otežan. Oni su korišćeni tokom mnogobrojnih suđenja za ratne zločine na Haškom sudu.
Prednost platforme je jednostavan pristup celokupnim sednicama, koje su pretražive, kako tematski i vremenski tako i po ključnim pojmovima. Ukupno je objavljen sadržaj 57. redovnih i 3. izvanredne sednice Narodne skupštine Republike Srpske. Osim prepisa sednica, dostupni su i originalni transkripti sa sednica, u slučaju da želite proverite preciznost prepisa originala. Svi dokumenti mogu da se skinu u PDF-u.
Ovom prilikom izdvajamo nekoliko primera izlaganja odnosno tema rasprava koje su se vodile na sednicama, a koje oslikavaju atmosferu, razmišljanja, namere i generalno planove srpskog rukovodstva prema Bosni i Hercegovini i Bošnjacima, navodi bosanskohercegovački portal Klix.ba.
Spasitelji hrišćanske Evrope
Prisećajući se Lisabonskih pregovora iz 1992. godine Radovan Karadžić je na 49. sednici 3. februara 1995. godine govorio o tome da Srbi nikad nisu hteli da prihvate prvi princip Cutileirovog plana da je Bosna i Hercegovina država, osim u slučaju da ona bude konfederacija i da Srbi sami odluče hoće li da ostanu unutar nje ili da se pripoje Srbiji.
„Niko nam ništa drugo nije nudio nego da nestanemo, da poništimo svoju državu, da prihvatimo zajedničku državu s Izetbegovićem, odnosno s muslimanima i Hrvatima i jasno su nam na koktelima i ručkovima rekli to je gospodo zato što mi nećemo da prihvatimo postojanje islamske države u Evropi, što će reći da smo mi žrtvovani da ne bi bilo te države nego da bi bila mešovita, što će reći da mi svoje živote i živote naših generacija potrošimo na neutralizaciju islama, a da Evropa bude zajednica sretnih hrišćanskih naroda dok joj mi čuvamo zidine kao neki opkop neke prlјave vode koji i ne postoji nizašta drugo nego da neutralizuje islam. Mi to nismo prihvatili. Neko reče sami smo“, rekao je tom prilikom Karadžić.
Bosna je srpska od pamtiveka
Vojo Kuprešanin, zastupnik Narodne skupštine RS-a na 24. sednici, 8. januara 1993., pokazao je u par rečenica kakva atmosfera je vladala onde.
Mi se iz prošlosti spotičemo nekoliko puta oko pojmova. Gospodo, je li muslimanski narod uopšte narod? Narod koji je proizveden i nastao Titovom koncepcijom 1974. godine, dobija takvu jednu poziciju kao Grci u najmanju ruku. Da li da mi taj narod izbacimo kao narod i da kažemo da je to srpski narod muslimanske veroispovesti. Mi smo dobili jednu veliku podvalu. Ta podvala je tu i mi smo njena žrtva. Ili BiH. Ma čija je Bosna i Hercegovina? Ona je od pamtiveka srpska zemlja. Tačno je da su tu Turci bili neko vreme – 500 godina. Mi smo isterali Turke, isterali smo Austrijance, isterali smo Nemce. I opet Bosna nije srpska, već je Bosna muslimanska, nacije ili naroda koji ne postoji. Pa zar opet to nisu srpske gluposti. Pa ako sada radimo tu glupost, mi elementarnu grešku radimo. Kao u osnovnoj školi. A idući skup srpske opštine kada bude ja predlažem da muslimanski narod izbacimo kao narod. Nijedna evropska država, nijedan narod u svetu ih ne bi priznao. A Bosnu trebamo li maksimalistički. To nije maksimalistički, to je realno, to je istorijski, to je srpska zemlja.“
Nema protiv, nema suzdržanih
Predsedavajući Narodne skupštine Momčilo Krajišnik na 24. sednici. 8. januara 1993. o donošenju zaključaka u kojima se kaže da Bošnjaci nisu narod nego sekta.
‘Dobro, gospodo, možemo se opredeliti i zauzeti stav, da su Muslimani kao narod komunistička tvorevina. Mi ne prihvatamo tu umetnu naciju. Smatramo da su Muslimani sekta, grupacija ili skupina, turske provenijencije’, otvorio je izlaganje Krajišnik, a onda tražio od zastupnika da pristupe glasanju.
„Ima li još neko šta da doda? Nema. Stavlјam na glasanje sve ove zaklјučke. Ko je za? Ima li neko protiv? Suzdržan? Gospodo, hvala vam usvojili smo zaklјučke jednoglasno.’
Ne kajem se
Tri meseca nakon pada Srebrenice, i provedenog genocida, Radovan Karadžić je na 54. sednici, 15.-16. oktobra 1995. godine govorio da je on sve isplanirao, da je naredio „radikalan zadatak“ i da se ne kaje. Tokom suđenja u Hagu je govorio da nije odgovoran.
„Ja sam kao vrhovni zapovednik stao iza plana za Žepu i Srebrenicu, za Srebrenicu uglavnom, Žepa se podrazumevala. Gospodo, mi bismo izgubili rat da postoji Žepa s 90 hiljada naoružanih muslimana, izgubili bismo rat. Lično sam nadgledao plan bez znanja GŠ, ni ne krijući nego slučajno nailazeći generala Krstića i savetovao mu da odmah ide u grad i da proglasi pad Srebrenice, a posle ćemo se juriti s Turcima po šumama, odobrio sam i bliži zadatak i radikalni zadatak i ne kajem se za to. Nije tačno da smo mi zbog toga imali Krajinu, kao sve do tada Hrvatska nije nameravala da napadne Krajinu i napala je zbog Srebrenice, ili zbog toga se svet nije sažalio nad Srbima“.
Turčin je Turčin
Tokom 55. sednice Narodne skupštine RS-a, 22. i 23. oktobra 1995. godine zastupnicima se obratio general Manojlo Milovanović. Govorio je o Fikretu Abdiću i izneo je svoje viđenje Bošnjaka kao naroda.
‘Kada pobeđujete niste vi zaslužni, kada gubite vi ste krivi. Eto to je taj moj doprinos. Predsednik Milošević koliko vidim skoro iz svih izlaganja vas je napadao za Abdića i za naš stav Turčin je Turčin. Gospodo, sigurno do sada niste znali, ja sam dva puta zahvaljujući ne politici u RS-u, nego izvan RS-a, gurnut, maltene u zagrljaj Fikretu Abdiću, 16. novembra prošle godine mi je namešten sastanak na Plitvicama o kojem ja nisam imao pojma, izvestio sam u pisanoj formi odmah i vrhovnog zapovednika i zapovednika GŠ. Drugi put mi je to napravljeno 14. februara na Petrovoj gori, kada sam pozvan radi koordinacije delovanja, tada Srpskom vojskom Krajine, onda mi je jednostavno rečeno, kada smo završili taj sastanak, gospodine generale čeka vas jedan čovek koji želi da vas vidi, ja sam mislio da je to neko od mojih ranijih kolega prijatelja oficira. Ušao sam u prostoriju u kojoj je sedeo Fikret Abdić, pošto sam bio zatečen, nisam imao ovlašćenja ni od Vrhovne komande ni od GŠ, da razgovaram s njim, popili smo po mleko, to je bio onaj početak, kada su oni imali one početne uspehe oko Kladuše. Ja sam ga pitao, da bi se izvukao nekako, gospodine predsedniče, autonomna pokrajina ne može da ostane kao samostalna celina, vi se morate da se priklonite nekom ili RSK, RS ili Hrvatskoj, on je meni tada doslovno rekao ovako: Generale, znate li vi da sam ja trgovac po prirodi, znači predsedniče ideš tamo ko da više, odgovorio je, možda i tako. I kako tad, tako i sad, ja zastupam tezu, Turčin je Turčin pa makar bio i Fikret Abdić“, naveo je Milovanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
