1
Nestanak Danke Ilić (2) iz Bora, koja do danas nije pronađena, a Više javno tužilaštvo u Zaječaru tvrdi da su je ubili radnici JKP "Vodovod" nakon što su je udarili službenim automobilom, jedno je od onih slučajeva koji izazivaju jezu. Devojčica, kao i njeno telo, do danas nisu pronađeni, policija je u stanici u Boru ubila jednog osumnjičenog, a druga dvojica su svoje iskaze dali pod teškim batinama. Podignuta je optužnica, uskoro bi mogao da bude poznat datum suđenja, a brojna pitanja su ostala da vise u vazduhu bez odgovora.
Danka Ilić je dvogodišnja devojčica iz Bora čiji je nestanak potresao celu Srbiju i do danas nije u potpunosti rasvetljen. Ali, krenimo redom.
Kobnog dana, 26. marta 2024. godine, Danku Ilić i njenog brata je majka odvela u Banjsko polje, gde njeni roditelji imaju kuću. Iako nikada pre toga decu nije odvodila na tu lokaciju, tog kobnog dana, kada joj je sin rekao da želi da ide napolje da se igraju sa loptom, odlučila je da se uputi u Banjsko polje. Prema onome što je ispričala na saslušanju u tužilaštvu aprila 2024. godine, u svojstvu oštećene, pre nego što je krenula, kontaktirala je sa svojim ocem.
„Navodi da je odlučila da ode u Banjsko polje, u domaćinstvo njenog dede Joksima D. iz Brestovca, jer je ona tamo živela kao dete do 2013. na 2014. godinu, dok joj majka nije preminula, da je inače cela njena porodica tu živela… Navodi da je pozvala svog oca i pitala ga da li je on u Banji, na šta je on odgovorio da nije, da treba da ide u drugu smenu ali da ona slobodno ide sa njima tamo jer je očišćeno i posekao je grane… Navodi da nije pozvala svog dedu Joksima, jer sa njim ne razgovara, jer su se posle smrti njene majke posvađali, da ne seća oko čega su se posvađali. Navodi da misli da je iz stana krenula oko 12.45 ili 12.50 časova“, navodi se u delu njenog iskaza u optužnici koju je Više javno tužilaštvo u Zaječaru podiglo zbog Dankinog ubistva protiv radnika JKP „Vodovod“.
1
8
1
47
Nakon što je parkirala svoj automobil u dvorište kuće u Banjskom polju, izvela je decu napolje i počela da se igra sa sinom. Dečak joj je u jednom trenutku tražio vodu, pa je otišla do vozila i dok se okrenula – Danke već nije bilo. Počela je da je traži zajedno sa sinom, krenuli su da obilaze i malo zabačenije delove imanja, ali kako potraga nije davala nikakvog rezultata, pozvala je supruga koji je u tom trenutku bio na poslu. On ju je posavetaovao da pozove policiju i rekao da je krenuo ka Banjskom polju.
Pošto je Dankin otac Miloš Ilić ušao u Banjsko polje službenim automobilom , u kom je u tom trenutku bio sa kolegom, ugledao je „fijat pandu“, službeno vozilo JKP „Vodovod“ u kom su bili Srđan Janković i Dejan Dragijević. Zaustavio ih je, pitao da li su videli devojčicu, a kada su odgovorili odrično, svako je nastavio svojim putem.
Ubrzo se u Banjsko polje sjatio čitav borski kraj. Po prvi put je u Srbiji aktiviran sistem Pronađi me (Amber Alert) koji je celu Srbiju obavestio da je u toku potraga za dvogodišnjom devojčicom, a sve službe su bile uključene u potragu za devojčicom.
Usledila je opsežna potraga za Dankom Ilić, tražili su je specijalci, vatrogasci spasioci, radnici zaposleni u državnom sektoru (pa i radnici JKP „Vodovod“), lovci, dobrovoljci, službenici MUP sa specijalno obučenim psima… Sati su prolazili, a onda i dani, a od Danke nije bilo ni traga. Ne samo da nije pronađena, nego na licu mesta nisu uočeni bilo kakvi tragovi koji bi mogli ukazati na to šta joj se dogodilo. Ni sigurnosne kamere, kojih je doduše bio mali broj, sa okolnih kuća nisu uspele da usnime ništa što bi moglo da se dovede u vezu sa nestankom Danke Ilić. Na tim snimcima se recimo moglo videti kada Ivana Ilić prolazi svojim automobilom, zatim malo nakon nje stiže i njen suprug sa kolegom, a onda i policija… Međutim, o Danki nije bilo ni traga.
Pojavljivale su se različite informacije, a onda je na društvenoj mreži Tiktok objavljen snimak devojčice, navodno zabeležen na jednoj stanici u Beču. Nepoznata osoba je usnimila devojčicu za koju je ocenila da liči na Danku Ilić i uz komentar da je dete sa dvema rumunskim državljankama, sve objavila i prijavila policiji u Austriji.
Međutim, kako tih dana nije bilo konkretnih podataka o devojčici, a istraga i potraga nisu davale nikakve rezultate, to je bilo dovoljno da se iskonstruiše scenario u kom je devojčica oteta ili prodata, ilegalno prebačena preko državne granice i odvedena u Austriju.
Razne teorije o tome šta se dogodilo devojčici su kolale danima, a onda je 4. aprila predsednik Aleksandar Vučić na konferenciji organizovanoj potpuno drugim povodom, kao grom iz vedra neba saopštio da je Danka Ilić ubijena, da su zbog tog zločina uhapšene dve osobe i da su priznale zločin. Iako je na prvi pogled ovaj slučaj dobio makar kakav epilog, ispostaviće se drugačije.
Naime, policija danima, uprkos tome što navodno ima osumnjičene za ubistvo i njihovo priznanje, nije mogla da uđe u trag Dankinom telu. Dva dana kasnije, privedeni su i Dejan Dragijević i Radoslav Dragijević, brat i otac osumnjičenog Dejana, a zbog sumnje da su mu pomogli da sakrije devojčicino telo.
Dan nakon privođenja, 7. aprila, iz MUP-a je saopšteno da je Dalibor Dragijević preminuo u pritvoru Policijske uprave Bor, uzrok smrti – srčani udar. Ispostaviće se da je policijsko saopštenje netačno, da je neko u MUP pokušao da zataška da je Dalibor Dragijević zapravo umro od posledica policijske torture, a tome u prilog ide i obdukcioni nalaz, čije je detalje otkrio nedeljnik Radar, koji nesumnjivo ukazuju da je čovek brutalno prebijan do smrti.
Predistražni postupak je pokrenut pred niškim tužilaštvom, navodno je i Sektor unutrašnje kontrole pokrenuo svoju istragu, a do danas ništa nije utvrđeno niti je bilo ko od policajaca koji su tukli Dragijevića, niko od lekara ko je došao da Dragijeviću ukaže pomoć u stanici, pa ni mrtvozornik koji je konstatovao smrt, nisu saslušani niti su protiv njih podnošene bilo kakve prijave.
Osumnjičeni za ubistvo devojčice, Dragijević i Janković, u međuvremenu su povukli svoje iskaze, pod obrazloženjem da su im oni u policijskoj stanici iznuđeni batinama. Tvrdili su da su kobnog dana bili poslom u Banjskom polju, ali da devojčicu nisu videli. Ipak, Više javno tužilaštvo u Zaječaru, uprkos tome što nema tela deteta, nema nijednog biološkog traga koji devojčicu povezuje sa mestom gde se sve dogodilo, ali i drugih dokaza, podiže optužnicu protiv dvojice osumnjičenih za ubistvo. U optužnici se našao i iskaz Dejana Dragijevića, iako je u međuvremenu postalo jasno da je i on iznuđen teškim batinama, koje su za epilog imale smrt.
Tako je ostalo da su glavni dokazi na kojima tužilaštvo gradi optužnicu snimci sa nadzornih kamera u Banjskom polju i GPS podaci sa službenog preduzeća JKP „Vovodov“ koji su koristili osumnjičeni. Međutim, i tu ima određenih problema.
9
6
21
3
Naime, novinari Insajdera su u međuvremenz došli do izveštaja veštačenja GPS uređaja, na osnovu kojeg je rekonstruisano kretanje dvojice osumnjičenih 26. marta.
„Kada se podaci veštaka uporede sa tvrdnjama koje je policija javno saopštila posle hapšenja dvojice osumnjičenih, dolazi do ozbiljne razlike u vremenu zaustavljanja vozila. Tako veštaci tvrde da se vozilo Vodovoda ispred kuće porodice majke Danke zaustavilo i okrenulo za ukupno 53 sekunde. Policija je tvrdila da je zaustavljanje trajalo dva i po puta duže. Tako je Bratislav Gašić, u to vreme ministar unutrašnjih poslova, tvrdio da se vozili ispred kapije zadržalo dva i po minuta. Razlika između policije i veštaka je i u vremenu zadržavanja dvojice osumnjičenih na deponiji na kojoj su, kako tvrdi policija, bacili telo devojčice. Policija je tvrdila da su se Janković i Dragijević na tom mestu, na starom banjskom putu, zadržali 109 sekundi. Veštaci su utvrdili – 80 sekundi“, objavio je Insajder.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare