Zlikovac Marković negira optužbe za ubistvo Ćuruvije

Marković je poslednji put odbranu izneo u junu 2015. godine, u prvostepenom postupku, dok je danas, u ponovljenom, ostao pri svemu što je ranije izneo."Ostajem pri svemu što sam tada govorio. Želim samo da dopunim ako negde nisam bio dovoljno jasan. Nisam učinio ništa što mi se optužnicom stavlja na teret, niti su njeni navodi utemeljeni na dokazima. Tužilaštvo tvrdi da smo ja Radonjić, Kurak i Romić kriminalna grupa koja je organizovana po nalogu nekoga visokog fuinkcionera iz vlasti, a organizovani smo da bismo vršili krivična dela. Takođe, navode da smo od istog dotičnog funkcionera dobili nalog da ubijemo Slavka Ćuruviju, a da smo to uradili zbog njegovih javnih istupanja u zemlji i inostranstvu. Tužilac je predložio da se salušaju svi svedoci koji dali isklaze na glavnog pretersu, da se  izvedu svi dokazi sa glavnog pretresa, od kojih ni jedan svedok nema saznajnja ko je ubio Ćuruviju, niti to proizilazio iz dokaza koji su u optužnici", na početku pretresa istakao je Marković.Kako je istakao, tužilac se u ovom postupku poziva na pravosnažne presude u slučaju poznatijem kao Ibarska magistrala, ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi."Tužilac tvrdi da je u tim postupcima korišćen isti modus operandi kao i prilikom ubistva Ćuruvije, misleći na njegovo praćenje od strane pripadnika devetog odeljenja RDB. U Ibarskoj magistrali dva veća i tri presude su konstatovale da nema dokaza da sam umešan u pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. U presudama je konstatovano da su sudu potureni dokazi koji mene terete i navedeno je koja su to lica učinila, odnosno bez čijeg znanja to nije moglo da se uradi. U predmetu Stambolić, u trećem stepenu sudija Drecun nije htela da potpiše presude, a kad su insistirali - ona je tražila da je razreše. U oba slučaja nije korišćen prateći aparat RDB", rekao je Marković i dodao:"Ni u jednom od ova tri slučaja nije utvrđeno da je prateći aparat RDB imao udela u izvršenju tih krivičnih dela. Pogrešno je tužilac povukao paralelu između ova tri dela i ubistva Slavka Ćuruvije. Zajedničko je jedino da niko nije tada mogao da ugrozi vlast", istakao je on.On se osvrnuo i na navode optužnice da se sastao sa Miloradom Ulemekom Legijom, nekadašnjim komandantom Jedinice za specijalne operacije (JSO) i osuđenim za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a povodom ubistva Ćuruvije."U optužnici je navedemo da sam od NN lica nalog dobio da ubijem Ćuruviju, nakon čega sam pozvao Ulemeka da dođe u Beograd da bih mu izdao takvo naređenje. Nadalje stoji da, kada je on to odbio, da sam za načelnika centra DB postavio Milana Radonjića i njemu preneo nalog za ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa". Za te tvrdnje nema dokaza", rekao je Marković i dodao:

"Nisam zvao Ulemeka da dođe u Beograd, niti tražio da ubije Ćuruviju, a što se može utvrditi na osnovu izjave svedoka. JSO je u leto 1998., po direktnom naređenju ministra MUP Vlajka Stojilkovića, prekomandovana u resor Javne bezbednosti i prekomandovana na Kosovo. Ja, i da sam hteo, nisam mogao sa zovem Ulemenka, jer moja nadležnost nad njim i JSO tada nije postojala. Da sam imao potrebu da ga zovem, morao sam da  obrazlažem ministru zašto to radim u vreme ratnih dejstava. Da li je Ulemek dolazio u Beograd u martu - ja to ne znam. On i ja se nismo ni videli, ni čuli. Prvi i poslednji put Ulemeka, u vreme ratnih dejstava 1999., video sam 17. aprila u štabu RSB, koji je bio na Senjaku, da mu pomognem oko naređenja koje je dobio od štaba u Prištini", naveo je Marković."Dakle, ja sam se sa Ulemekom prvi i poslednji put video u vreme ratnih dejstava 17. aprila na Senjaku, šest dana nakon što je ubijen Ćuruvije, pa nikako nisam mogao da mu dam nalog da ga ubije", izričit je bio Marković."Nisam naložio praćenje vlasnika "Dnevnog telegrafa"On je, takođe, istakao i da nije naložio praćenje Ćuruvije u periodu pre nego što je likvidiran."Niti sam naložio, niti obustavio praćenje. Kad me je obavestio Radonjić da je Ćuruvije na merama, ja nisam ni znao o kome se radi", rekao je on.

Istakao je da je posle ubistva Ćuruvije tražio njegov dosije, kako bi se upoznao sa merama, a na kojima je vlasnik "Dnevnog telegrafa" bio."Dosije mi donet. O praćenju Ćurivije sačinjen je izveštaj nazvan "Ćuran". Taj izveštaj je 30.10.2000. neko izneo iz Službe i dostavio kabinetu MUP, nakon čega je naložileno RDB da se ispita verodostojnost istog, odnosno da se utvrdi da li je to original ili neka poturena falsifikovana kopija. RDB je dobio i zahtev Okružnog tužioca gde pisalo da je na osnovu anonimne dojave Fonda za humanitarno pravo, čiji je predsednik bila Nataša Kandić, da su podneli prijavu protiv mene i Radonjića u vezi ubistva Ćurivije. Osnovno tužilaštva je tražilo da se dostavi ko izdao nalog za praćenje, po čijem zahtevu, ko ga je realizovao i ko je obustavio praćenje. Dakle dobili smo dva zahteva jedan od MUP, drugi od tužilaštva", rekao je Marković i dodao:"Naredio sam da se obrazuje komisija koja je trebala da postupi po njihovim nalozima. Na kolegijumu, moj zamenik odredio je članove Komisije i naložio da se ispita. Komisija je saslušala 22 pripadnika Službe i rukovodioca, potom sačinila izveštaj, koji je Nikola Ćurčić, moj zamenik, dostavio koministrima - Milanu Milutinoviću i Vojislavu Koštunici", rekao je Marković.Dodao je i da nije utvrđena veza između praćenja Ćuruvije i ubistva."Utvrđeno je da je izveštaj "Ćuran" verodostajan, ali se nije moglo utvrditi ko je izveštaj izneo iz Službe. Tužilac je u optužnici rekao da sam formirao Komisiju samo da se utvrdi ko je dokument izneo iz Službe, što nije tačno. Ništa mi nismo krili, postupili smo po pravilima službe", rekao je Marković.Ubijen zbog kritike vlasti MiloševićaOsvrnuo se i na navode da je Ćuruvija ubijen zbog svog medijskog pisanja i kritike tadašnje vlasti."Tužilac tvrdi da je motiv ubistva Ćuruvije javno istupanje u  inostranstvu, kritika vlasti, kao i da sam ja hteo da zaštitim vlast Slobodana Miloševića koja bila ugrožena kritičkim pisanjem novinara. Ja nikada nisam izjavio da je moja dužnost bila da štitim vlast Slobodana Miloševića. Moj zadatak bio da štitim državni i nacioalni interes Srbije, što smo mi i činili i nakon smene Sloboda Miloševića. Kada je Koštinica postao predsednik, on je lično tražio da se o njegovoj bezbednostio brine RDB. Mi ne štitimo vlast, već državu, ne interesuje nas ko je vlast, već bezbednost Srbije", rekao je Marković.Istakao je i da nije pratio pisanje Slavka Ćuruvije."Niti sam znao šta piše, niti me interesovalo. Nije on bio u to vreme najoštriji ktritičar vlasti. Kao motiv se ne može navoditi pisanje, jer šest meseci ranije nije ni izdavao novine, nije ni pisao. Ovde se insistira se da je ubijen novinar, glavni i odgovorni urednik, a da vas podsetim da je Ćuruvija u jednom trenutku bio i radnik RDB i naš kolega. Ubijen je pre svega čovek, a ja sam u završnoj reči rekao ako nas osudite - neće se otkritii ko je ubio Ćuruviju, jer mi to nismo učinili", rekao je Marković.

Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kojoj su četvorica šefova Resora Državne bezbednosti (DB) osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, iz proceduralnih i zakonskih grešaka, a jedna od njih je i uvođenje NN lica kao neposrednog izvršioca zločina na samom kraju postupka – u obrazloženju presude. Sa druge strane, tužilaštvo je u optužnici navelo Miroslava Kuraka za osobu koja je pucala u novinara.Inače, Specijalni sud u Beogradu osudio je 5. aprila 2019. godine četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekivač na teško ubistvo, a ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavlja saizvršilaštvo. Za isto delo, Ratko Romić, bivši operativac Resora DB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe koji je u bekstvu, osuđeni su na po 20 godina zatvora.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram