Dok tužilaštvo proteklih dana poziva porodice da identifikuju ostatke žrtava Veljka Belivuka, a policija se mesecima hvali uspešnom istragom protiv pomenutog kriminalnog klana, Sanja Mihajlović, majka nestalog Gorana 26 meseci moli za zrno informacije o svom sinu. U razgovoru za Nova.rs ističe da je još uvek niko nije zvao povodom informacija o slučaju njenog sina, te da od policije uvek dobija isti odgovor - da ima poverenja u institucije.
Vođa navijača Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja, i članovi njegove kriminalne grupe saslušani su u četvrtak ponovo u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), povodom proširenja istrage koja se protiv njih vodi, za još dva ubistva – likvidacije Lazara Vukićevića i Aleksandra Gligorijevića Pukija. I dok su samo dva dana pre saslušanja u isto tužilaštvo pozvane porodice žrtava, pojedine majke i dalje ne znaju šta je sa njihovom nestalom decom, niti ih iko kontaktira već mesecima.
Jedna od njih je i Sanja Mihajlović, majka nestalog Gorana Mihajlovića, koja mesecima kuca na sva moguća vrata za zrno informacije. Primali su je razni inspektori, pa i visoki zvaničnici, poput direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislava Gašića, međutim, odgovor je uvek bio isti – „imajte poverenja u institucije „.
U razgovoru za novine „Nova“ ističe da joj to poverenje ništa dosad nije donelo.
„Čula sam da su zvali pojedine porodice zbog novih dokaza, mene još uvek niko nije. Ni Maru Halabrin, Aleksandrovu majku. Koliko sam razumela, nisu im pokazali nikakve dokaze, već fotografije, uslikane kada su neki još bili živi, s povezom preko usana. Ne znam šta to znači. Ako već ne postoje neki konkretni dokazi, bolje da me ni ne kontaktiraju, ne želim da se neko s nama, takoreći, ‘zeza’ i da nas na ovakav način skida s dnevnog reda, jer smo, je l te, dosadni“, kaže Mihajlovićeva.
Ističe da redovno odlazi u policiju, raspituje se, ali da očigledno ne postoji volja da se slučaj njenog sina reši.
„Redovno odlazim u SBPOK, rečeno mi je da će me kontaktirati kad bude bilo dokaza.. Ne znam više ni šta je dobro, kad me kontaktiraju ili kad to ne učine. Sve ovo je neozbiljno, mi ovde govorimo o ljudima, kakvi god da su. Predmeti naše dece su stajali u fiokama mesecima, sedmo odeljenje MUP je najviše zakazalo – ili zakazalo ili zataškalo. Slučaj mog sina do novembra prošle godine je stajao kod njih, punih 20 meseci bez ikakvih promena“, kaže Mihajlovićeva.
Ističe i da ovih meseci stiče utisak da se neke stvari skrivaju.
„Znate kako, nije u redu da toliko ljudi nestane i da niko ništa ne učini po tom pitanju. Pa gde mi to živimo? Da li nešto uopšte radi to sedmo odeljenje? Ne možete mi reći da je ovo bezbedna zemlja, kad imamo situaciju da ljudi nestaju, a da ama baš niko, ništa po tom pitanju ne čini“, priča majka nestalog Gorana.
Sanja navodi da je policija mogla da učini daleko više, kako u slučaju njenog sina, tako i i tokom istrage o drugima koji su nestali. Zašto nije, na to pitanje nema odgovor.
„Ja sam toliko puta govorila s kim je moj sin poslednji put viđen, gde, pitala zašto nisu uzeti listinzi poziva, zašto kamere nisu pregledane… Ipak, odgovore na ta pitanja nisam dobila. To su sve stvari koje su mogli da vide i provere, da su hteli. Strašno je da toliko mladih ljudi nestane u jednoj zemlji, poput naše, i da nikoga nije briga za to“, kaže Sanja i dodaje da je možda najveći problem činjenica da nisu sva deca u Srbiji jednako važna.
Sanjin sin Goran poslednji put je viđen početkom aprila 2019. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Pretpostavlja se da je žrtva klana Vejka Belivuka i Marka Miljkovića.
„Ono što ja mogu da vidim jeste da niko ništa ne radi. Očigledno sve s razlogom stoji u fioci, jer je kod nas tako.. Kao što se sve s nekim razlogom obelodani. Znate, ja znam da moj sin nije sjajan, ali valjda u ovoj zemlji postoje institucije koje bi trebalo da utvrde da, ako je već kriv za nešto, za to i odgovora. U ovoj zemlji bi trebalo da postoje zakoni, ali i ono bitnije, da pravda ne bude selektivna”, potreseno priča Sanja.
Mihajlovićeva se u centru pažnje javnosti našla u februaru ove godine, kada je molila sve moguće institucije, pa i samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da ne objavljuju snimke iskasapljenih žrtava Belivuka. Pisala je i REM-u, ali su sve institucije bile gluve za njen, ali i vapaje preostalih majki.
„Između ostalih, pisala sam i BIA. U BIA sam bila prvog marta, upravo zbog mejla oko užasnih snimaka. To nije prvi put da sam im ja pisala, samo što su me tada pozvali, verovatno zbog pitanja koje sam postavila. A to je za koga BIA radi, odnosno da li je njen posao da se bavi državljanima Srbije“, kaže Mihajlovićeva i dodaje:
Spisak nestalih:
Goran Veličković Goksi
Zdravko Radojević
Milan Ljepoja
Strahinja Marković
Jovo Kecman
Lazar Vukićević
Vukašin Košović
Filip Marjanović
Lazar Ilić
Ljubomir Lainović
Dario Đorđević
Alekandar Grigorijević
Goran Mihajlović
„Rekla sam da bi to trebalo da im bude prioritet. Pozvali su me, rekli su mi da ne isključujem telefon, da budem dostupna i sutradan su došli po mene. Primio me je tada Bratislav Gašić, objasnila sam mu sve, saslušao me je i rekao da bi trebalo da imam poverenja u institucije. Imala sam, od marta do sad i ništa se nije promenilo, i dalje ne znam šta je sa mojim sinom“, kaže ova majka.
Mihajlovićeva ističe i da ona, kao i ostale majke sa kojima je u kontaktu, razmišljaju da se obrate međunarodnim organizacijama za pomoć.
“Razmišljamo da se obratimo međunarodnim organizacijama. Samo, jako je teško naći pravnika, ili su jako skupi ili su u strahu. Ali, imamo u planu da se im obratimo, jer ovo drugačije nećemo uspeti da isteramo”, kaže ona.
Inače, Goran je samo jedan od brojnih mladića čiji se nestanak dovodi u vezu sa grupom Veljka Belivuka. Na listi nestalih ima vise od 10 muškaraca, a zasad nije poznato šta se sa njima desilo.
Saučesnici Velje Nevolje, vođe navijača grupe „Principi“, uhapšeni su početkom februara u velikoj akciji MUP i BIA. Sumnjiče se za najteža krivična dela, među kojima su ubistva, otmice i iznude.
Sanja Mihajlović ističe i da se policija dosad pokazala kao najnepoštenija.
“Mislim da su mnoge institucije zakazale, ali od svih, čini mi se, da se policija pokazala kao najnepoštenija, što se dokazuje po procesima koji se vode protiv pojedinih policijskih službenika, poput Gorana Papića i Božidara Stolića”, kaže ona.
Bonus video: Dovođenje Belivuka na stadion JNA
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare