0
Tri Danca i jedan Crnogorac koji živi u Danskoj uhapšeni su u Budvi zbog sumnje da su pripremali likvidaciju u tom gradu, a pronađeni su i njihovi takozvani štek-stanovi na četiri lokacije. I to nije prvi put da su stranci po ovom osnovu hapšeni na našim prostorima...
Akcija u kojoj su lisice na ruke stavljene Dancima Tomiju Ra Frostu (37), Habibulahu Rahimiju (36), Peru Laustenu (24) i Andrijevčaninu Marinku Rajoviću (28) nastanjenom u Danskoj izvedena je nakon dužeg praćenja osumnjičenih.
Sagovornik „Vijesti“ iz policije kaže da se i dalje utvrđuje ko je, najverovatnije van granica Crne Gore, unajmio Rajkovića i članove danske kriminalne grupe „Loyal To Familia“ i čija je glava spašena njihovim hapšenjem…
Policija je pretresla i nekoliko stanova koje su iznajmili u zgradama u užem centru tog grada, u najprometnijim ulicama, iz kojih su navodno nazirali svoje mete. Izvršene su kontrole i njihovih vozila, mahom u vlasništvu rent a kar agencija.
„Do sada izvršenim pretresima pronađeno je više sredstava komunikacije, pištolj sa okvirom i šest komada municije, ručne radio stanice, određena količina opojne droge, te dron. Osim toga, u iznajmljenom vozilu pronađena je određena količina eksploziva kao i detonatorske kapisle“, saopštili su iz policije.
Kolumbijci pali u Nikšiću
Goran Brajović iz Podgorice i Caicedo Bandoya Juan David i Costana Casa Jose Aleksander iz Kolumbije uhapšeni su avgusta prošle godine u Nikšiću zbog sumnje da su pripremali teško krivično delo. Istraga je pokazala da su oni prethodno boravili u Splitu, da su u Hrvatsku ušli u martu, a krajem jula iste godine ilegalno prešli u Crnu Goru gde su im stavljene lisice na ruke.
Tokom ispitivanja istražiteljima su rekli da su u Hrvatskoj boravili skoro četiri meseca, čekajući da saznaju svoju metu. Dvojica Kolumbijaca i Crnogorac su zaustavljeni u svojoj nameri zahvaljujući rutinskoj kontroli.
Brajović je kasnije na suđenju ispričao da je Kolumbijce upoznao pošto je „kao svaki pošteni Crnogorac“ stao i povezao ih svojim kolima, a da je kriptovani telefon koji mu je pronađen služio za komunikaciju sa – devojkama. Pričao je da su ga po hapšenju policajci satima vodili po šumama sa kesom na glavi, da su pokušavali da mu stave u ruke pištolj kako bi obezbedili DNK tragove… Suđenje je i dalje u tok, a ko je bio njihova meta, ostalo je nepoznato.
Južnoafrikanac uhapšen u Kotoru
Zahvaljujući sličnoj rutinskoj kontroli uhvaćen je još jedan plaćni ubica. Reč je o Georgiju Majklu Ferarisu, mladiću iz Južne Afreke, čije je svedočenje rasvetlilo na koji način funkcioniše angažovanje stranaca za izvršenje najtežih krivičnih dela u Srbiji i Crnoj Gori.
Feraris je, naima, nekada bio fitnes instruktor ali je, kako je ispričao, sa 24 godine otišao u Legiju stranaca u Francusku, gde je upoznao Aleksandra Markovića, člana kavačkog klana. Feraris i njegov novi prijatelj nisu prošli testiranje u Legiji, ali se njihovo druženje tu ne završava.
Dok je borao u kampu Legije, upoznao je američkog plaćenika, a Marković mu je navodno ispričao da mu je Marković rekao da su kavčani angažovali ovog Amerikanca za jednu komplikovanu likvidaciju. Mesec dana kasnije, i Ferarisu je ponuđeno da a 50.000 evra izvrši likidaciju.
„Prihvatio sam Aleksandrov predlog da im se priključim i izvršim ubistvo jer sam bio totalno bez novca“, preneo je ranije KRIK navode iz izjave koju je dao tužilaštvu.
avački klan mu je, kako je ispričao, kupio avionsku kartu do Beograda, gde se našao sa Markovićem. Odatle su vozom doputovali do mesta blizu granice sa Crnom Gorom.
„Pre prelaska granice, ja i Aleksandar smo izašli iz voza, a zatim smo se tu razišli. Marković je ušao u jedno vozilo i odvezao se u Crnu Goru“, rekao je on.
Feraris je u Crnu Goru ušao ilegalno – vodič ga je peške preveo preko granice. Nakon toga, članovi kriminalne grupe „pokupili“ su ga istim automobilom, ali su do krajnje destinacije, Budve, nekoliko puta promenili kola, kako je rekao crnogorskom tužilaštvu.
U Budvi su Ferarisa smestili u stan gde mu je rečeno da čeka zeleno svetlo da ubije svoju metu – Gorana Đuričkovića, vlasnika restorana „The Old Fisherman’s Pub“ na budvanskoj promenadi i člana škaljarskog klana. Ferarisu je objašnjeno da je njegova meta sa svojim ljudima bila direktno uključena u krađu 200 kilograma kokaina, a da mu je naređeno da u njega ispali pet hitaca.
Dok je čekao da odradi ovaj posao, Ferarisa su iskoristili i za druge stvari – da za kriminalnu grupu kupi dva motora. Međutim, kako je vreme odmicalo, Feraris se prema svom priznanju premišljao. Jedan dan, tokom rutinske kontrole, zaustavila ga je policija dok je bio za volanom BMW. Policajci su primetili čudan detalj, da je na rukama imao hirurške rukavice, zbog čega su priveli. Tada je odlučio da im otvori dušu.
Feraris tokom suđenja nije identifikovao nikog od članova kavačkog klana. Osuđen je na pet godina zatvora dok je Marković, koji ga je regrutovao, dobio šest godina.
Inače Đuričković, Ferarisova meta, tada je izbegao smrt ali ga je metak stigao pet meseci kasnije, pošto je upucan hicem iz snajpera u bašti svog restorana. Nakon što je pogođen, pao je u more.
Zašto uvozimo plaćenike?
Ovakva dešavanja u podzemlju mogla bi biti dobar pokazatelj da je u proteklih dve do tri decenije došlo do značajnih promena strujenja. Naime, javnost u Srbiji i Crnoj Gori, ali i čitavom regionu, do sada je imala prilike da čita i sluša o plaćenim, profesionalnim ubicama koji mahom dolaze sa prostora Republike Srpske i Bosne i Hercegovine i to iz ruralnih, zabečenih planinskih krajeva, gde praktično u ilegali, žive daleko od očiju javnosti.
Takve ubice zanat su „pekle“ najčešće u ratnim dešavanjima devedesetih godina, gde su učili da barataju raznim vrstama automatskog oružja. Navikli su da žive po strogoj disciplini, gotovo se nikada ne eksponiraju, njihova imena nisu ona zvučna iz sveta podzemlja… Zbog svih ovih karakteristika bili su interesantni ovdašnjim kriminalcima i upravo zbog toga promene kakvim svedočimo jesu iznenađujuče.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović objasnio je za „Novu.rs“ da bi se odgovor na naše pitanje mogao kriti u onome što predstoji nakon izvršenja likvidacije.
„Razlog za unajmljivanje stranaca za izvršenje najtežih krivičnih dela mogao bi da bude to što je mnogo bezbednije da ubistva obavljaju osobe koje ne potiču iz naših krajeva jer im je nakon izvršenja lakše da pobegnu i više nikada ne budu pronađeni. Radi se o tome da je to prosto jedan bezbedniji pristup“, objašnjava Radovanović za „Nova.rs.“
Radovanović podvlači da stranci sasvim sigurno nisu veštiji u tom poslu, niti znaju nešto što naši ne znaju.
„Razlika u angažovanju stranaca i domaćih plaćenika jeste u ceni. Međutim, ljudima koji kod nas angažuju ovakve sobe, pare nisu problem, oni ih imaju mnogo i ne žele da zbog novca rizukuju da njihov posao bude otkriven. Pored toga, vrlo je verovatno da plaćenici nikada ne saznaju ko je naručilac ubistva i da komuniciraju isključivo preko posrednika“, objašnjava nam Radovanović.
Na pitanje kako se kriminalci međusobno povezuju, Radovanović odgovara da je to u svetu kriminala jednostavno, da je dovoljno da se pomene nečiji nadimak i da se lako do te osobe može dođi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
