Foto: Printscreen minrzs.gov.rs, Shutterstock

Nova optužnica u slučaju "Jovanjica", koja tereti pripadnike policije i obaveštajnih službi, otkrila je dosad nepoznate detalje, među kojima je i to da je Predrag Koluvija, većinski vlasnik imanja na kome je krajem 2019. zaplenjeno skoro četiri tone opojne droge, hteo da podmiti zaposlene u laboratoriji za DNK analize da zamene biološki trag, a sve to kako grupa ne bi bila otkrivena. Ovo je pokrenulo pitanje koje je godinama unazad prisutno u sprskom pravosuđu, a to je - koliko se zaista može verovati DNK tragu kao dokazu.

Presude u velikim sudskim postupcima neretko zavise od DNK tragova, kojima se nesumnjivo veruje. Ipak, detalji optužnice „Jovanjica 2“ bacile su potpuno novu senku na DNK kao dokazu.

Pročitajte još:

Naime, prema navodima optužnice, Koluvija se, nakon hapšenja jednog saradnika zbog droge, zabrinuo da bi se na zaplenjenoj marihuani mogao naći DNK trag optuženog Stevana Holića. On je zbog toga pitao jednog od optuženih pripadnika MUP da li je moguće da se DNK trag falsifikuje ili zameni u zamenu za novac.

„Je l’ možemo platiti da zamene taj DNK koji je nađen? Čuo sam da ovi u laboratoriji to rade. U zavisnosti od dela, od 2.000 do 5.000 evra naplaćuju.”

Policajac ga je u narednoj komunikaciji obavestio da „Ono nije izvodljivo.”ali je ostalo nejasno na šta se konkretno misli.

Foto:Screenshot/Mup.rs

Svedok Nenad Nikolić, koji radi u MUP-u kao forenzički tehničar za veštačenje vozila, potvrdio je da se Bojović raspitivao kod njega o „manipulacijama biološkim tragovima“.

Ovo je otvorilo pitanje koliko se zaista može verovati DNK tragovima, pogotovo ako uzmemo u obzir velike sudske postupke proteklih godina, gde je biološki trag bio jedan od najvažnijih dokaza. Interesantno je da se u mnoga sporna veštačenja rađena i na Biološkom fakultetu, kao i pri  Nacionalno-krtiminalističkom tehničkom centru, koji se nalazi u okviru MUP.

Slučaj Belivuk i nesporazum veštaka i policije

Jedan od spornijih slučajeva, kojje je obeležilo sporno DNK veštačenje, a o kom se poslednjih dana ponovo govori u javnosti jeste i ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića, koji je izrešetan na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta, januara 2017.

Nedelju dana posle ubistva, policija je uhapsila Belivuka pod sumnjom da je počinio teško ubistvo, dok je on nakon istrage optužen za pomaganje. Dokaz protiv Belivuka bio je trag DNK nađen na zapaljenom automobilu. Tokom suđenja veštak Milica Keckarević Marković, koja je analizirala DNK trag Belivuka, rekla je da je na čaurama nađen trag nepoznate muške osobe, a da je Belivukov trag bio na bravi gepeka automobila korišćenog prilikom ubistva.

Veljko Belivuk Foto: Printscreen

Ipak, kako je KRIK pisao, u njenom konačnom izveštaju ne spominje se da je Belivukov genetski materijal pronađen i na kapiji zgrade u kojoj je stanovao Milošević, iako je to pisalo u krivičnoj prijavi dostavljenoj tužilaštvu. Ona je tada rekla da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije i da zapravo na kapiji nije nađen dokaz koji vodi do Belivuka. Ova „greška“ na posletku je oslobodila Belivuka optužbi, a tabloidi su poslednjih dana sve glasniji da iza ovog preokreta stoji bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović koja je Belivuka zaštitila.

Pročitajte još:

Adrovac oslobođena i pored DNK

DNK tragovi bili su sporni i u slučaju napada na biznismena Milana Beka, odnosno u slučaju Maje Adrovac, koja je pravosnažno oslobođena za pomaganje napadačima. Adrovac je uhapšena osam meseci posle zločina, a najvažniji dokaz protiv nje bili su tragovi njenog DNK nađeni na čaurama na licu mesta.

Foto:Nemanja Jovanović/Maja Adrovac

Sudija koja je sudija u postupku za pokušaj ubistva Beka istakla je u presudi da je tokom postupka utvrđeno da je Maja Adrovac imala neposredan kontakt sa sporne četiri čaure na kojima je pronađen njen DNK, ali da to nije dovoljno da se ona osudi. 

Mali Badža otkriven zahvaljujući DNK

Suđenje Vojislavu Stojčiću, sinu ubijenog policijskog generala Radovana Stojčića Badže, koji se tereti da je u martu 2018. opljačkao kuću vlasnika „Granda“ Saše Popović na Bežanijskoj kosi, takođe, je okončano zahvaljujući DNK tragovima.

Veštaci koji su radili veštačenje DNK otiska pronađenog na ključu kojim je otvoren Popovićev sef tvrdili su da ovaj biološki trag pripada optuženom Stojčiću. Ipak, odbrana je tvrdila da je u pitanju sekundarni trag i da je on podmetnut.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram