Milorad Bracnović Foto: Miloš Lazić/Nova.rs

Milorad Bracanović, koji je preminuo sinoć, bio je funkcioner ozloglašene Službe državne bezbednosti (SDB), oficir još ozloglašenije Jedinice za specijalne operacije (JSO), zamenik prvog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) posle 5. oktobra, a na kraju je i osuđen na dve godine zatvora.

Za Bracanovića, koji je među obaveštajcima proveo čitav radni vek, u najmanju ruku se može reći da je kontroverzna ličnost, a da je, obzirom na funkcije koje je obavljao u SDB i JSO, bio osuđen na „samo“ 2 godine zatvora. I to zbog bagatelnog krivičnog dela neprijavljivanja.

Pročitajte još:

Bracanović je svoju obaveštajnu karijeru počeo još osamdesetih godina u tadašnjoj Službi državne bezbednosti (SDB), u vreme bivše Jugoslavije. Ta služba je bila zadužena za „borbu protiv spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja“ i bila je na zlom glasu zbog brojnih brutalnih likvidacija političkih emigranata širom sveta.

Sa promenama devedesetih, menja se i služba, koja pod režimom Slobodana Miloševića postaje deo Ministarstva unutrašnjih poslova, Resor državne bezbednosti (RDB). U to vreme rivalitet između tajne službe i policije, državne i javne bezbednosti bio je na ivici sukoba. Mnogi kriminalci su dobili značke DB-a koje su gurali pod nos policajcima koji su pokušavali da ih hapse.

Foto:Nemanja Jovanović

Posle osnivanja specijane jedinice RDB, zloglasnih „crvenih beretki“ koji su se zvanično zvali Jedinica za specijalne operacije (JSO), a u kojoj je uhlebljenje našlo i mnogo nekadašnjih Arkanovaca, među njima i komandant te jedinice Milorad Ulemek Legija, Bracanović dobija vrlo brzo novu dužnost. On 1997. godine postaje „bezbednjak“ te jedinice.

I na toj funkciji ostaje u vreme kada su počinjeni neki od najtežih zločina u režiji RDB i JSO, kao što su otmica i ubistvo Ivana Stambolića, atentat na Ibarskoj magistrali kada su ubijena četiri člana tada opozicionog Srpskog pokreta obnove, ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije…

Foto: Printscreen/YouTube/Slavko Ćuruvija Fondacija

Ipak, „crvene beretke“ su znale kako da „odigraju“ 5. oktobra kada je srušen režim Slobodana Miloševića. Iako su krenuli sa zadatkom da razbiju demonstracije, kada su videli koliko se ljudi okupilo i da su policijske snage razbijene ili su se predale, JSO „prelazi na stranu demonstranata“. Jedan od heroja tog preokreta bili su i pripadnici JSO, a jedan od ljudi koji je pobrao lovorike tog dana bio je Milorad Bracanović.

Ipak, ljubav između novog režima i „crvenih beretki“ nije dugo trajala, jer JSO nije bila zadovoljna kadrovskog politikom, jer su na čelo službe došli Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović. Sledi blokada auto-puta, kada su pripadnici JSO naoružani i u uniformama preprečili saobraćaj kod „Sava centra“.

Iako to nije bio prvi zahtev, ipak je bio možda najvažniji, a to je da na čelo službe dođu profesor Andreja Savić i, najvažnije, njihov bivši saborac Milorad Bracanović.

Foto: EPA/SRDJAN SUKI

Služba se potom izdvaja iz MUP i rebrendira u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), a vlasti prihvataju zahteve pobunjenika i na čelo dolaze prvi, privremeni, direktor Andreja Savić, a na mesto njegovog zamenika Milorad Bracanović.

Ipak, u januaru 2003. sledi čistka, Savić i Bracanović su smenjeni, ali onda sledi i ubistvo premijera Zorana Đinđića koje izvode odmetnuti pripadnici JSO sa svojom kriminalnom filijalom, „zemunskim klanom“. Ipak, obaveštajci su se preračunali, jer umesto rasula, državni organi su odgovorili akcijom „Sablja“.

Među uhapšenima je bio i Bracanović.

Ali, kako je vreme prolazilo, tako je splasnuo i prvobitni elan za obračun sa organizovanim kriminalom i njegovim delom u obaveštajnim krugovima.

Zoran Đinđić Foto: EPA PHOTO/EPA/SRDJAN SUKI/SS

Bracanović se našao na optužnici zbog svoje uloge u dva zločina – otmici i ubistvu Ivana Stambolića i atentatu na Ibarskoj magistrali. U slučajevima ubistva Đinđića, likvidacije Slavka Ćuruvije, saslušavan je kao svedok.

Na kraju je i osuđen i to za najmanje moguće krivično delo, „neprijavljivanje krivičnog dela“. Za to delo se terete, recimo, obični građani koji kupe ukradenu robu.

U zatvoru je proveo dve godine, od 2007. do 2009. godine, a potom je izašao na slobodu, a povremeno se pojavljivao kao svedok u nekim od maratonskih sudskih procesa. Poslednjih godina zdravlje mu je bilo vidno narušeno, često je menjao raspoloženje, a pojavili su se i znaci demencije.

Preminuo je u utorak, u 68. godini života.

BONUS VIDEO: Jedna od rektih konferencija za novnare sadašnjeg direktora BIA Bratislava Gašića

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)