Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva, oglasio se povodom nedavne sednice ovog tela, a koja je izazvala izvesne potrese u srpskom pravosuđu. Iako su se u medijima pojavile informacije da je tema sastanka VSS bio intervju predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, a u kojem je kritikovao rad tužilaštva, ubrzo se Visoki savet sustva oglasio rečima da su to neistine. Ipak, sudija Đurđić se ograđuje od pomenutog saopštenja od 23. decembra i ističe da je VSS upravo njime uradio ono što je rekao da neće - osudio predsednika najznačajnijeg Višeg suda u zemlji zbog kritičkih reči izgovorenih prema pritiscima izvršne vlasti usmerenih na pravosuđe.
„Želim da upoznam sudsku, pravničku i najširu javnost da se ograđujem od saopštenja Visokog saveta sudstva (VSS) donetog 23.12.2020. godine i da nisam učestvovao u radu ove sednice. Zbog važnosti razmatrane problematike želim da iznesem svoje drugačije mišljenje o sadržini ovog saopštenja, iako nisam prisustvovao sednici VSS-a jer se nalazim na godišnjem odmoru. Poslednja sednica VSS-a u čijem radu sam učestvovao je održana 11.12.2020. godine. Rad ove sednice sam napustio u znak protesta jer je u postupku predlaganja i glasanja za izbor sudija jednog od najviših sudova u zemlji grubo prekršena procedura predlaganja i redosled glasanja na sednici. Izneo sam mišljenje da nisu verodostojno preneti zaključci i predlozi komisije – čiji sam bio jedan od tri člana – za jednog, odnosno dva kandidata koji su, nakon kraće diskusije, i uz podršku novoimenovanih članova VSS-a, izabrani“, navodi se u saopštenju koje je Đurđić dao.
Pročitajte još...
On se osvrnuo i na ocenu VSS o bazi koju je KRIK napravio, a koja se tiče imovinskog stanja sudija u Srbiji.
„U pogledu ocena VSS-a o „Krikovoj bazi o sudstvu“ pod naslovom „Prosudi ko sudi“, VSS je, za razliku od Društva sudija Srbije, u potpunosti osudio ovaj projekat istraživačkog novinarstva i tako se opredelio za crno-beli pristup. Po mom mišljenju trebalo je podržati ono što je pozitivno u ovom novinarskom naporu, ali i ukazati na konkretne slabosti, pa tek ukoliko se osnovane sugestije ne prihvate, dati konačnu ocenu o ovom projektu“, navodi on i dodaje:
„Npr. ukazao bih na pojedino nedovoljno osnovano i obrazloženo kačenje crvenih i žutih zastavica za imena određenih sudija koji obavljaju izuzetno odgovorne sudijske funkcije u Višem sudu u Beogradu, nedovoljno kompletne i kompetentne ocene kvaliteta i dužine rada sudija u pojedinim predmetima, posebno imajući u vidu da su u odlučivanju određenim drugostepenim predmetima učestvovala veća od tri, pa čak i pet sudija, te da su u pogledu podataka o radu pojedinih sudija prisutne i ocene subjektivnog zaključivanja ili pogreške u podacima“, piše u saopštenju.
„Nadalje, bez sagledavanja kako je konkretni sudija bio ocenjen u zvaničnim sudskim procedurama vrednovanja rada (one se obavljaju trogodišnje, pa ponekad i vanredno) i eventualno disciplinske odgovornosti sudija (ukoliko je bilo takvih sankcija), ne može se izvoditi ocena o kvalitetu rada pojedinog sudije u određenom periodu, za šta su nadležna stalna radna tela VSS-a – Komisije za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, koje su sastavljene isključivo od sudija više nadležnosti od ranga sudije čiji se rad vrednuje“, navodi u saopštenju Đurđić, a koje prenosi portal Otvorena vrata pravosuđa.
On ističe i da sudije i sudovi nisu državni organi i funcioneri.
„Zatim u predmetnom saopštenju VSS-a od 23.12.2020. godine, selektivno se koristi formulacija iz čl. 3. st. 4 Zakona o sudijama, koja se odnosi na državne organe i funkcionere, tj. da su dužni da svojim ponašanjem odražavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova, pri čemu se previđa da sudovi i sudije nisu „državni organi i funkcioneri“, nego da se sudovi, na osnovu Ustava (čl.142. st. 2.), smatraju organima koji su samostalni i nezavisni u svom radu“, ističe Đurđić i navodi:
Pročitajte još...
„Imajući navedeno u vidu, a povezano sa čl. 5.1. Etičkog kodeksa – Posvećenost da sudija može obavljati aktivnosti koje nisu povezane sa obavljanjem sudijske aktivnosti, ukoliko one ne utiču na obavljenja sudijske funkcije, kao što su: pisanje, predavanje i učešće u javnim raspravama koje se odnose na pravo, pravni sistem i funkcionisanje sudstva, osporavati pravo predsedniku najvećeg višeg suda u zemlji – Višeg suda u Beogradu, koji je u javnom intervju u listu „Politika“, između ostalog, izneo i kritičke reči o radu Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužilaštva u predmetima visoke korupcije, uz formulaciju da nije dozvoljeno da bilo koji sudija to čini prema Tužilaštvu jer to mogu da rade isključivo nadležni organi, je – u najmanju ruku – sporno“, navodi se u saopštenju.
Naravno da je poznato da konačnu kontrolu rada Republičkog javnog tužioca treba da vrši Narodna skupština, ali je poznato i to da se organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca – Državno veće tužilaca (kojim predsedava Republički tužilac i ne prihvata inicijativu članova da zakaže sednicu) ne sastaje od februara 2020. godine. Osuditi izjavu bilo koga sa najvišeg sudskoupravnog mesta u sudstvu, bez ulaženja u statistiku i argumente navedene tvrdnje, bi značilo da sudije ni sa stručnog aspekta ne smeju da ocenjuju krivični postupak, pri čemu imam u vidu da je krajem 2013. godine počela primena novog Zakonika o krivičnom postupku, kojim je značajan deo tog postupka – istraga, pripala javnom tužilaštvu, a što se u javnosti često povezuje sa sudstvom, a sve zajedno čini pravosuđe.
Đurđić se u svom obraćanju otvoreno osvrnuo na istupanje predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, rekavši da ga je VSS osudio zbog iznetih kritika.
„Na kraju, VSS čini ono što je u prethodnom saopštenju (od 17.12.2020. godine) izričito tvrdio da ne priprema – osudu predsednika najznačajnijeg višeg suda u zemlji zbog kritičkih reči izgovorenih prema pritiscima izvršne vlasti, a onda na prvoj sledećoj sednici, bez da je ta tačka bila na dnevnom redu, pod „Razno“, znači bez najave i sveobuhvatne analize, donosi tako važne stavove i odluke u odnosu na projekte istraživačkog novinarstva i o nastupu u javnosti predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića“, navodi se u saopštenju i dodaje:
„Isti dan (23.12.2020. godine), prema informaciji N1, novimenovani član VSS-a – predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Vladimir Đukanović, za govornicom Narodne skupštine u direktnom prenosu javnog servisa (RTS2) se, suprotno svim zvaničnim stavovima VSS-a iznetim i usvojenim u vreme diskusije o amandmanima Ministarstva pravde o ustavnim promenama o pravosuđu i drugim zvaničnim dokumentima, izjavljuje da je protiv „sudokratije“, „države u državi“, da je protiv toga da članove VSS-a biraju samo sudije, jer „pravosuđe ne može biti nezavisno od naroda, a veza sa narodom je preko Narodne skupštine“. Konstatovao je da u Srbiji „ne postoji politički pritisak na pravosuđe, to je laž…“; “…treba videti kako strane ambasade dodeljuju sredstva za obnovu i modernizaciju sudova“ te da „neke sudije suštinski rade za strane ambasade, a ne za svoju državu“, pa prozvao predsednika Višeg suda u Beogradu zbog pomenutog intervjua i sudiju Miodraga Majića, za koga ne zna kada uopšte ima vremena da piše presude“, dodaje se u saopštenju.
„Na ove reči, Društvo sudija Srbije je u svom saopštenju 23.12.2020. godine povodom nastupa poslanika Đukanovića, reagovalo rečima: „Nezavisnost sudstva ne znači da se sudstvo udaljava od naroda. Naprotiv – nezavisni sudija bliži je narodu, a dalje je od političke vlasti ili bilo kog centra moći. Zato nije jasno zašto je politička vlast koju je izabrao narod protiv nezavisnog sudstva.“ Pitam vas, poštovane kolege – sudije, da li pre nego što VSS ne bude pravovremeno i beskompromisno reagovao na seriju izjava svog člana koje su potpuno suprotne Ustavu i stavovima pravosuđa i mnogim drugim nedozvoljenim izjavama visokih državnih funkcionera, i dok se ne poveća nivo transparentnosti rada VSS-a (npr. ažurno usvajanje i objavljivanje zapisnika sa sednica VSS-a), ima smisla uključivati se u rasprave i odlučivati o odgovornosti sudija, pa i predsednika sudova, koji iznesu kritički stav o bilo čemu iz struke?“, pita se Đurđić.
Podsetimo, intervju Stepanovića, koji je dao portalu KRIK, izazvao je puno polemike u javnosti, a o njemu se oglasio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je, očigledno izrevoltiran njegovim istupanjem u javnosti i kritikom na ručun srpskih tužilaštava, kao i tvrdnjama da je predsednik Srbije svojim izjavama o Filipu Koraću i Dragoslavu Kosmajcu vršio svojevrstan pritisak na sud, istakao da je Stepenović “dobro primljen u zapadnim ambasadama”, aludirajući na to da stranci odlučuju o našem pravosuđu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare