Hapšenje braće Banović: Lažni razlog za pobunu JSO

Ova priča počela je na pijaci u Obrenovcu osmog novembra 2001. Policija je duže vreme osmatrala dvojicu prodavaca paprika, braću Predraga i Nenada Banovića. Svako njihovo kretanje pripadnici DB su duže vreme uredno beležili, pratili njihove navike, fotografisali i snimali ih kamerom. Akcija je usledila posle oglašavanja ženskog glasa preko motorole "sve je čisto".Kako su tad pisali mediji, dvojica operativca prišli su Predragu, oborili ga na zemlju i stvaili crnu kapu na glavu i lisice na ruke, dok su druga dvojica operativaca upozorili njegovog brata blizanca Nenada da se mirno preda, što je on uradio bez pogovora.

Operativci su dvojicu braće izveli iz pijace prepune ljudi munjevito držeći ih ispod ruku kroz glavnu kapiju gde su ih u ulici Vuka Karadžića čekala dva automobila, prema tadašnjim napisima u štampi, sivi BMV niških tablica i crveni "audi 80" kragujevačke registracije, u koje su braću stavili i odvezli. Mnogi su mislili da su braća odvedena u obrenovačku policiju koja se nalazi nekih 200 metara dalje od pijace. Međutim, to se nije desilo, nego su kola skrenula na prvoj krivini i uputila se direktno ka izlazu iz Obrenovca, pored crkve pravo za Beograd, odakle su zatim ekspresno prebačena u Beograd, a odatle avionom u Haški tribinal. Iste večeri su završili  u Ševeningenu u pritvorskoj jednici Haškog tribunala,  jer je za njima, kako je tad navedeno, postojala poternica.I danas postoji uvreženo mišljenje da su braću uhapsili pripadnici Jednice za specijalne operacije RDB Srbije, međutim prava istina je naknadno saznana da su hapšenje blizanaca izveli zapravo pripadnici beogradskog Centra državne bezbednosti, dok su asistenciju u ovoj akciji zapravo pružali pripadnici JSO.

Kada su detalji akcije objavljeni u medijima i ko je u njoj učestvovao, usledli su dogođaji koji su razultirali oružanom pobunom u jedinici koja do tad zvanično nije ni postojala, iako su svi za njih znali.Navodno, kada su se pripadnici JSO vratili u Kulu, u svoju bazu, zatekli su starije pripadnike JSO zabrinute zbog ovog hapšenja. Logika je bila jasna, ako Hag traži, a Srbija hapsi, onda će i oni doći na red i treba nešto preduzeti. U toj noći donesena je odluka da se iz revolta blokira centar u Kuli.Tad su ispred samog centra koji se tad zvao "Radoslav Kostić" po pripadniku JSO koji je poginuo u ratu u BiH,  izašla oklopna vozila, čuveni Hameri kao i oklopnjaci sa protivavionskim topovima. Iste večeri medijima se obratila izvesna osoba koja se predstavila kao "major Batić" koja je iznela razloge protesta.On je hapšenje braće Banović nazvao "sramotnim činom", tvrdeći da su ga izvršili pripadnici JSO-a, iako su oni samo pružali asistenciju, ali nisu učestvovali u hapšenju.

Pobunjeni JSO-a okrenuo se protiv svojih pretpostavljenih, prestali su da primaju naređenja i prekinuli kontakte sa vladom i spoljnim svetom od 9. do 17. novembra. U jednom trenutku, pod punim naoružanjem pripadnici JSO-a su sa 24 hamera blokirali deo autoputa koji prolazi kroz Beograd.U svom svedočenju pred Specijalnim sudom oktobra 2012. nekadašnji pomoćnik načelnika za bezbednost JSO, Veselin Lečić kazao je da je akcija hapšenja braće Banović 8. novembra u Obrenovcu "iziritirala" pripadnike jedinice jer im je rečeno da do donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom oni neće učestvovati u hapšenju Srba."Ni u jednom trenutku nije spomenut Hag, jer da jeste, mogu da budem siguran da komandant jedinice sa svojim pomoćnikom ne bi ni prihvatio takav zadatak. Objašnjeno je da reč o teškim kriminalcima", kazao je tada Lečić.On je naveo i da je pre otpočinjanja akcije održan sastanak u beogradskom centru RDB gde su prisustvovali i tadašnji komandant jedinice Duško Maričić i Zvezdan Jovanović,  kojima je rečeno da moraju da uhapse dve osobe, da su naoružane i sklone pružanju otpora. On je naveo i da su im pokazane fotografije kao i da im je rečeno da ne pričaju sa njima već samo da ih uhapse.Lečić je kazao da je narednog dana 9. novembra 2001. otišao u centar JSO u Kuli i da su ga komandant jednice Maričić i njegov zamenik, Zvezdan Jovanović, obavestili da su pripadnici jedinice u štrajku i da su o tome obavestili i ministra policije Dušana Mihajlovića. Njemu je tada rečeno da može da ostane u centru u Kuli, ali da sva komunikacija ide preko Maričića, i da će im oduzeti mobilne telefone.Nekadašnji zamenik načelnika DB-a u vreme pobune, Zoran Mijatović, u novembru 2013. posvedočio je na suđenju za pobunu da do pobune nije ni znao da je JSO hapsila braću Banović, jer se nije bavio tim slučajem uopšte, mada je znao da će akciju obaviti ljudi iz Službe, kao i da je za transfer  braće Banović, kako je naveo, čuo "u vestima"."Isto veče me je pozvao tadašnji okružni tužilac Rade Terzić da pita ko je uhapsio i na osnovu kog zakona. Rekao sam mu malo kroz šalu da su ih hapsili “naši ljudi” po istom onom zakonu po kome je i Slobodan Milošević isporučen Hagu", rekao je Mijatović u novembru 2013.Još jedna verzija o razlozima za pobunuOsim hapšenja braće Banović, kao jedan od razloga za pobunu JSO spominjalo se i da je bivši komandant ove jedinice, Milorad Luković Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu „Ibarska magistrala“, što je bio, kako su neki mediji navodili, jedan od ključnih razloga pobune.Epilog:Tužilaštvo Haškog tribunala aprila 2002. godine povuklo je optužnicu protiv Nenada Banovića zbog nedostatka dokaza. Nenad je odmah bio pušten na slobodu. Njegov brat Predrag početkom septembra 2003. godine priznao je krivicu pred Haškim tribunalom za mučenje zatvorenika u logoru Keraterm 1992. godine u zapadnoj Bosni. Inače, Predrag Banović se  i oženio dok je boravio u pritvoru Haškog tribunala, gde mu je kum na venčanju bio bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović, Dušan Maričić, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić su bili optuženi za oružanu pobunu "crvenih beretki" novembra 2001. godine.Optužbi su 14. juna 2019. oslobođeni nekadašnji komandanti JSO Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao i pripadnici jedinice Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Veselin Lečić, Dragiša Rodić i Vladimir Potić. Oni su oslobođeni odlukom Apelacionog suda. Tom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužioca za organizovani kriminal i potvrđena prvostepena presuda Specijalnog suda.Prema odluci Apelacionog suda, nasuprot žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna s obzirom na to da izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili ovo krivično delo.Do ovakvog zaključka prvostepeni sud je došao "pravilnom ocenom izvedenih dokaza, cenjenih kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te je u sklopu odbrane okrivljenih, dao za svoje činjenično-pravne zaključke dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, navodi se na sajtu Apelacionog suda.Tokom suđenja optuženi su tvrdili da je bilo reč o protestu, a ne o oružanoj pobuni.Specijalni sud u Beogradu oslobodio je u julu 2018. godine bivše pripadnike JSO optužbi za organizovanje oružanje pobune 2001. godine. Suđenje je počelo 2012. godine, a pobuna JSO je označavana kao uvod u ubistvo premijera Zorana Đinđića.Šta je pisalo u optužniciPo optužnici tužilaštva od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO je otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i tadašnjeg premijera Đinđića, da prekine pobunu. Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ako se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram