Od eksplozije u fabrici “EDePro”, u kojoj su 23. novembra stradala tri radnika B. R. (28), M. J. (38) i M. S. (21), prošlo je više od 60 dana, a javnost i dalje nema odgovore na pitanja pod kojim se okolnostima dogodila nesreća, ali i ko je kriv za tragediju. Praktično, gotovo da se ništa ne zna o nesreći sem imena stradalih radnika.
Tog utorka zemlja se zatresla u beogradskom prigradskom naselju Leštane. U pogonu fabrike „Edepro“, koja se bavi proizvodnjom protivgradnih raketa, ali radi i za namensku industriju, dogodila se stravična eksplozija, a delovi raketa i motora leteli su i dalje od kilometra od mesta detonacije. Nad pogonom se podigla pečurka belog dima koja je dodatno prepala meštane Leštana.
Epilog je bio sledeći – dva radnika poginula su na mestu, a treći je umro dva dana kasnije u bolnici od zadobijenih opekotina, dok je petoro povređenih. Oštećeno je oko 70 kuća. Na većini objekata popucali su prozori i popadali crepovi sa krovova, ali je bilo i ozbiljnijih oštećenja.
Sve je moglo da bude i mnogo gore, jer se bližio kraj prvoj smeni, a radnici iz druge su se već spremali da uđu u fabriku.
Danas, tačno dva meseca kasnije, javnost praktično ne zna ništa o nesreći, kao i u mnogo ranijih slučajeva havarija i pogibija u raznim pogonima namenske industrije.
Neki stručnjaci tvrde da protivgradne rakete ne mogu da naprave takva oštećenja koja su se dogodila na kućama 23. novembra prilikom eksplozije u „EDePro“. Verovatno nikada neće biti saopšteno šta je tačno eksplodiralo, kao ni uzrok eksplozije.
Ono što je izvesno jeste da informacija o nesreći nema, sem navoda porodica pojedinih radnika da im je naloženo da ne daju izjave za medije. Verovatno dok se ne završi istraga.
Namenska industrija u Srbiji ima bogato iskustvo u zataškavanju nesreća, a obično se krivica svaljuje na poginule. Rad zastarelom opremom, nepoštovanje standarda i procedura, neodgovarajuća zaštita na radu, direktori i rukovodstvo koji nisu kvalifikovani, gotovo nikada nisu nisu pominjani.
Tako se u junu 2021. godine dogodila eksplozija u skladištu namenske u čačanskoj „Slobodi“. Tom prilikom niko nije povređen.
U fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima, 2017. godine, poginula su dva radnika. Jedna od težih nesreća dogodila se u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu, u februaru 2017. kada su poginula četiri radnika, dok je povređeno 25 osoba.
U valjevskom „Krušiku“ 2015. povređeno je 7 radnika prilikom testiranja upaljača za ručne bombe. U istoj fabrici je godinu dana ranije poginuo radnik u eksploziji mine. I tako u nedogled.
Sve nesreće su uspešno zataškane, a jedan od rektih sudskih postupaka pokrenut je protiv rukovodstva fabrike „Milan Blagojević“ u Lučanima, kada poginuli radnici Milomir Milivojević (25) i Milojko Ignjatović (55). Ipak, ne tako uspešno.
Porodica poginulog mladića, Milivojevića, pokrenula je postupak protiv Radoša Milovanovića (77), dugogodišnjeg direktora „Milana Blagojevića“. Porodica poginulog od tada doživljava šikaniranje i maltretiranje, ponižavaju ih i veđaju kada god dolaze u sud. Nadležni ne preduzimaju ništa protiv ovog linča.
BONUS VIDEO: Izvlačenje ranjenika iz fabrike u Lučanima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: