34
Svaka peta osoba je, prema istraživanju koje je nedavno predstavila kompanija Kasperski, potvrdila da je iskusila neki oblik uznemiravanja od osobe sa kojom je u romantičnoj vezi. Na spisku je, između ostalog, i uhođenje putem takozvanih stalkerver programa, koji se bez znanja korisnika instaliraju najčešće na mobilni telefon. Iako se tek jedan odsto korisnika požalilo da je bilo uhođeno putem ovakvih softvera za praćenje, u stvarnosti bi ovaj procenat mogao da bude značajno veći.
Globalno istraživanje koje je uključivalo 1000 učesnika iz Srbije, sprovedeno u martu 2024, pokazalo je da 55 odsto ispitanika potvrđuje da je bilo (ili veruje da je bilo) uhođeno putem primene neke od tehnologija: 15 odsto korišćenjem aplikacije na telefonu, osam odsto kroz neovlašćen pristup web kameri, sedam odsto kroz laptop aplikaciju, pet odsto krozu neki od uređaja za praćenje, četiri odsto kroz pametni kućni uređaj, objavila je kompanija Kasperski.
Više od petine ispitanika potvrdilo je da je iskusilo neki oblik uznemiravanja od osobe sa kojom su u romantičnoj vezi, bilo da je reč o slanju neželjene imejl, sms ili poruke na društvenim mrežama (8%), slikanju ili snimanju bez znanja ili pristanka (7%), fizičkom uhođenju (5%), hakovanju naloga na društvenim mrežama ili imejla (4%), dok je jedan odsto ispitanika imalo instaliran stalkerver (stalkerware) program bez pristanka.
Iako se procenat uznemiravanja putem instalacije posebnih programa za uhođenje, takozvanih stalkervera – najčešće na mobilnim telefonima – čini malim, u stvarnosti je, izvesno je – znatno učestaliji.
Osnovni razlog za to je što osoba koju uhode nije ni svesna da u telefonu ima instaliran ovakav program koji prati sve njene radnje.
Darko Natalić, menadžer komunikacija u kompaniji Kasperski, za portal N1 objašnjava da kod stalkervera nije problem samo u detekciji, tj. otkrivanju da na telefonu imate instaliranu takvu aplikaciju.
„Ti programi uglavnom mogu da se deinstaliraju kada se mobilni telefon vrati na fabrička podešavanja. Međutim, problem je što u tom slučaju onaj koji je instalirao taj program bez vašeg znanja tada dobija informaciju da ste ga deinstalirali. A, to donosi dodatni rizik za onoga koji je uhođen. Zašto? Zato što napadač, onaj koji uhodi, dobija informaciju da je osoba koja se uhodi deinstalirala program. I tu je jako važno pitanje fizičke ugroženosti osobe koja je uhođena, njena bezbednost, a nekada je i sam život u pitanju“, upozorava Natalić.
On ističe da je veoma važno da se utvrđivanje da li neko poseduje stalker program uradi u bezbednim uslovima – tako da napadač nema povratnu informaciju.
„Uvek je prvo uputno potražiti pomoć od određenih organizacija koje su obučene baš u oblasti sprečavanja digitalnog nasilja u porodici, koje znaju i imaju načina da zaštite uhođenu osobu. I tek onda nastaviti sa deinstalacijom. Ponavljam, obično te aplikacije mogu da se očiste sa telefona kada se uradi fabrički reset – samo je osetljivo pitanje – šta je sledeće. Jer, brisanje takvih programa može da isprovocira još goru reakciju onoga koji uhodi. Uz to, time se uklanja bilo kakav trag za slučaj da treba da se podnese tužba – teško je dokazati da je neko, u nekom trenutku instalirao te programe. I zato je važno da se nadležni organi uključe kako bi mogli da urade forenziku“, objašnjava sagovornik.
On upozorava da u ozbiljnim situacijama – u postupak uklanjanja takve aplikacije svakako treba ići u saradnji sa još nekim – bilo sa policijom koja može da pruži podršku ili sa nevladinim organizacijama koje su obučene u oblasti sprečavanja digitalnog nasilja.
„To je ključna poruka – samo uklanjanje aplikacije može dodatno da isprovocira onoga koji uhodi“, ističe sagovornik N1.
Ima, kaže, različitih, široko dostupnih aplikacija putem kojih osoba može da se uhodi.
Ističe da postoje i programi koji legitimno mogu da se koriste u svrhu zaštite dece (praćenje njihovog kretanja).
„Nažalost, u medijima sam video ljude koji su otvoreno pričali da koriste programe za praćenje partnera da bi videli da li su im verni… Neki ih i reklamiraju. Te aplikacije se, inače, instaliraju na uređaj bez znanja korisnika. Postoji ceo set aplikacija koje mogu da se skinu sa „neta“, neke su čak i besplatne, gde korisnik jako teško može da otkrije da je ima u telefonu. Dovoljno je da pet minuta ostavi telefon bez nadzora i da u njemu neko instalira takvu aplikaciju“, navodi Natalić.
Postoje, kaže, neki znaci na osnovu kojih biste mogli da pomislite da imate program koji vas uhodi u telefonu.
„To je brže trošenje baterije, pregrevanje uređaja, češće povezivanje na internet… Taj koji uhodi preko takvih aplikacija može da uključuje vašu kameru na telefonu po potrebi, da uključuje zvuk okruženja koji se snimi i šalje na neku lokaciju. Ima aplikacija koje mogu da podese intervale u kojima će snimati razgovore od po nekoliko sekundi… Te aplikacije šalju podatke o vašim aktivnostima – prepiske u aplikacijama za dopisivanje, printskrinove ekrana i dr“, objašnjava naš sagovornik.
Problem je, međutim, što većina korisnika, kako kaže – nije dovoljno tehnički obučena.
Znaci koji ukazuju da vam se telefon prati Pošto stalkerver radi u pozadini, ne postoji siguran metod za otkrivanje takvog softvera. Ipak, postoje značajni signali koji mogu da ukažu da vam se telefon nadgleda. To su: – brže pražnjenje baterije; – uređaj se sam uključuje i isključuje; – promene u podešavanjima telefona; – sumnjive aplikacije, posebno one sa neobičnim dozvolama za praćenje lokacija ili drugih aktivnosti – korisnicima se savetuje da prođu kroz sve aplikacije i potraže bilo šta neobično, nepoznato ili što ne funkcioniše kako se očekivalo; – neobjašnjiv rast potrošnje interneta; – neko ko pokazuje neobičan nivo znanja o vama, uključujući lokacije na kojima ste bili ili detalje iz privatnih razgovora i poruka.
„Sve se, inače, beleži u android i iOS sistemima, pa pregledom može da se utvrdi da neki nepoznat program ima pristup, na primer – kameri, zvučniku i tako se posredno može saznati da postoji neki malver odnosno stalkerver instaliran“, ističe Darko Natalić.
Procenat od jedan odsto ispitanika koji su potvrdili da su iskusili uznemiravanja od osobe sa kojom su u romantičnoj vezi i to baš putem instalacije stalkervera , odnosi se na nivo Srbije, i na sve starosne grupe.
Ovaj procenat je u Srbiji manji u odnosu na neke druge zemlje u regionu, ali, kako ukazuje sagovornik N1 – to ne znači da je ovaj problem manje prisutan – iz prostog razloga što ljudi nisu dovoljno obučeni da o tome više znaju.
Aplikacija je vezana za uređaj, ali postoje i neke koje mogu da se instaliraju bez fizičkog kontakta, ali oni obično, kako ističe naš sagovornik – nisu baš široko dostupni korisnicima. Reč je o programima za špijunažu, najčešće ga korisnik dobije kroz sms podešavanje i na taj način mu se instalira u program. Međutim, stalkerver se najčešće, dodaje on, ne instalira na taj način, već neko mora da ga instalira na sam uređaj.
„Sve je to postalo užasno dostupno. Imali smo svedočenja ljudi koji su prošli kroz zloupotrebe i instaliranje stalkervera, i koji su bili praćeni i imali negativne posledice – jezive su priče koliko može život da se upropasti samo jednim momentom nepažnje, a voljom nekog iz naše najbliže okoline“, zaključuje Darko Natalić.
34
0
2
Stalkerver (stalkerware) predstavlja softver koji se može instalirati na uređaje, omogućavajući trećoj strani da diskretno prati lokaciju i aktivnost tog uređaja bez znanja korisnika.
Ti softveri mogu da prate skoro sve aspekte aktivnosti uređaja, od lokacija, poruka i istorije poziva do profila društvenih medija, fotografija i istorije pregledača.
Prema navodima sa sajta kompanije Kasperski, stalkerver se najčešće instalira na pametnim telefonima, a uhodi odnosno „stalkeru“ omogućava čak i da potajno presreće telefonske pozive, pristupi kameri ili mikrofonu i pravi snimke ekrana.
Većina ljudi zna da se geolokacije njihovih uređaja mogu pratiti, što je korisno ako, na primer, uređaj nestane. Međutim, manje njih shvata da treće strane mogu da prate aktivnost uređaja.
„Za svakoga ko se pita: Mogu li ljudi da prate vaš telefon, odgovor je – da“, navodi se na sajtu.
Najnoviji izveštaj kompanije Kasperski State of Stalkerware 2023 otkriva da je skoro 31.000 mobilnih korisnika širom sveta bilo izloženo stalkerveru. Prema Kaspersky Securiti Netvork-u, 2023. godine, korisnici u Rusiji (9.890), Brazilu (4.186) i Indiji (2.492) su tri zemlje koje su najviše pogođene, ali je problem globalan.
„Broj novih ljudi koji su na meti ovog oblika digitalnog uhođenja ostao je prilično konstantan na mesečnom i godišnjem nivou od 2021. godine, što sugeriše da problem neće nestati uskoro. Pored toga, u istraživanju koje je sproveo Arlington Research 2024. godine, 54 odsto ispitanika ne odobrava praćenje partnera bez njihovog znanja ili saglasnosti. To jeste većina, ali nije toliko veliki udeo kao što je činilo 70 odsto ispitanika koji su taj stav imali samo tri godine ranije – 2021„, navodi se na sajtu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare