Brat ubijenog Fedora za Nova.rs: Sumnjam u namere suda

Fedora Frimermana je u julu 2013. godine obezbeđenje beogradskog splava "Saund" tuklo do smrti, a nastradao je kada je pokušao da spreči sukob svojih prijatelja i radnika obezbeđenja. Suđenje je trajalo osam godina, a nasilnici su veći deo vremena proveli kod kuće, sa nanogicom.

Međutim, odlukom Apelacionog suda, druga prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu je preinačena u pogledu odluke o visini kazne, te je prvooptuženi Denis Pavlov osuđen na 12 i po godina zatvora, Dušan Davidović na 10 godina i šest meseci, dok je Njegomir Urošević "dobio" devet godina i šest meseci, a Dejan Mihailović tri godine i šest meseci zatvora.U razgovoru za naš portal, osam godina nakon ubistva Fedora, brat ubijenog Filip Čolović kaže da je nezadovoljan kako je slučaj tekao i koliko je dugo trajao, te da je sve vreme video opstrukciju pravde."Oni su od 2016. godine, kada je doneta prvostepena presuda, na slobodi. Kada je krenulo ka Apelaciji, prošlo je toliko godina, a njih je sudija 2016. godine pustio uz nanogice. Tako da, bez obzira što je Apelacioni sud povećao kazne, a to je bilo i za očekivano, jer su zbog suviše blagih kazni i vratili slučaj na početak, ponovo sam video opstrukciju, jer su oni sve ovo vreme bili na slobodi. Nekoliko puta, dok sam još uvek pratio, oni čak nisu dolazili na suđenja tj vraćao im se poziv, iako su bili u kućnom pritvoru", navodi Čolović.

On dodaje i da je u svemu tome video zloupotrebu prava."Ne mogu da budem zadovoljan nikakvom presudom, jer ja mislim da ti ljudi, koji je trebalo da budu u zatvoru sve ovo vreme, nisu bili. Ne znam šta će se tu dešavati, ali meni to jednostavno tako deluje jer je toliko godina prošlo, a ja bih sad trebalo da poverujem da će oni njih ponovo uhvatiti i da će oni zaista odležati te godine", kaže on.Poručuje, da zbog ovoga što su bila njegova iskustva nije ogorčen, već potpuno zapanjen kako je taj slučaj tekao."I sada bi neko mene trebalo da ubedi da su te presude donete iz najbolje moguće namere za građane i da bi se vratilo poverenje u sudstvo. Ja sam napravio film, pominje se i čovek optužen za ubistvo Slobodana Vukića, a on je sada, za vreme čitave priče oko Belivuka ponovo uhapšen, i definitivno mu se sada to stavlja na teret. Pazite šta je sve trebalo da se desi, da jedan čovek koji je evidentno bio kriv, i koji je učestvovao u ubistvu tog dečka, a koje se desilo godinu i po dana posle smrti mog brata, bude uhapšen, i to iz drugih razloga", navodi Čolović,

Fedorov brat kaže i da sve to njemu ne budi nikakvu nadu, da se to zaista radi iz pravih razloga."Moram da priznam da sam jako skeptičan, voleo bih da ovo što mi kažete bude konačno i da ti ljudi završe u zatvoru, jer mislim da im je tamo mesto, i da su učinili užasno delo za koje su morali da odgovaraju još onda, i da budu rigorozne kazne. U filmu pravim poređenje sa slučajem Taton, i uopšte, kako naše pravosuđe funkcioniše, ali moram da kažem da mi uopšte nisu jasni motivi i da mi nije jasno da nekome treba osam godina da utvrdi neke stvari, i da to jednostavno tako kod nas teče", pita se Čolović.U filmu se, kaže, trudio da doprinese na način na koji može i da uputi ljude šta se dešavalo, pritom se ne baveći samo svojim slučajem, već mnogim drugim, i da jednostavno osvesti ljude i izvrši pritisak na javnost da shvati u kakvom društvu mi živimo, jer misli da ono što se njemu dešavalo, i dalje se dešava, i da to nije normalno.

"Nakon brata, izgubio sam i majku, ona je umrla sa tim osećanjem užasne nepravde. Sve to utiče na jednu potpuno nepoverenje koje se normalno rađa, a koje biva sve veće i veće. Mi ne verujemo u naš pravosudni sistem, i kada mi kažete nešto što je u principu dobra informacija, odnosno iz mog ugla pravedna, ja ponovo ne mogu da se radujem jer ja sumnjam i u dobre namere, i pogotovu u ažurnost i pravednost tog suda", kaže.Navodi i da kao brat odnosno pobočni srodnik faktički nije mogao da bude ni oštećeni, kada mi je majka umrla."Oni su mene isključili iz tog postupka, mogao sam da budem kao i svaki drugi građanin, što je meni bilo neverovatno. Sve o čemu ovde pričamo, ako govorimo o pravosuđu, uliva užasno nepoverenje i to nije slučaj samo sa mojim, već baveći se filmom, upoznao sam se sa sličnim sudbinama, i verujte da su iskustva vrlo slična, ako ne i ista", navodi naš sagovornik.Čolović kaže i da ne želi da ispadne da je ogorčen pa zbog toga ovako govori."Ja govorim zdravorazumski i jednostavno sumnjam više u dobre namere, jer ako je prevashodna ideja bila prevencija i sklanjanje tih ljudi sa ulica, da ne bi učinili ponovo to delo, uz kaznu za počinioce, oni su to propustili. Ponovo su mogli to da urade, i ta poruka koja bi eventualno nekim drugim licima bila upućena, je propuštena. Nakon osam godina, toliko se dela desilo, toliko mladih regrutovano u nasilnike, da je i ta prilika propuštena", kaže Čolaković.Voleo bi kaže i da se te stvari isprave, da sutra "ne bismo strepeli za našim klincima", ali da mu sve ovo ipak budi nespokoj."Mene ovo ne umiruje, bez obzira što je na neki način pozitivna informacija. Nažalost, moglo je da ispadne još gore, i da ih puste, ali greška je mnogo dublja, problemi su mnogo dublji. Voleo bih da to znači obračunavanje sa tim likovima, i da ovog trenutka to bude princip kažnjavanja suda, u smislu da budu mnogo brži i agilniji, da kazne budu veće iskreno, u skladu sa učinjenim delom a ne da ti ljudi budu slobodni, ili da vrlo često nastave da se bave obezbeđenjem. Potpuni kolaps, i onda se desi nešto i iz nekih drugih razloga, i kada im neku drugu grešku naprave, onda se sete i kazne te ljude, a oni su zaslužili te kazne mnogo ranije, a da sistem funkcioniše, ranije bi se izborili sa time", zaključuje Čolović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram