Sve je počelo jednim pozivom koji je bio upućen beogradskim medijima, kada ih je anonimni sagovornik obavestio da se u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, u kesi, nalazi odsečena ljudska glava. To je bio uvod u slučaj koji je nedeljama punio stupce crne hronike u Srbiju, a koji i dan danas izaziva jezu.
„Ako želite da slikate nešto strašno, na desetak metara od radnje Atina u Bulevaru kralja Aleksandra nalazi se kesa sa odsečenom ljudskom glavom. Ne smem više da govorim“, glasio je poziv koji je bio upućen beogradskim medijima.
Ovi navodi ubrzo su se ustanovili kao istiniti. U Bulevaru kralja Aleksandra, na broju 318, pronađena je crna plastična kesa za đubre. Kesu su pronašli upravo novinari, koji su odmah pozvali policiju i obezbedili lice mesta.
Ubrzo se veliki broj ljudi sakupio oko mesta gde je pronađena kesa, a ono što niko nije slutio jeste da je odsečena glava, na toj adresi, stajala danima.
Jedan Beograđanin, koji je tu šetao psa, izjavio je da je njegov kućni ljubimac nekoliko puta mirisao kesu i da se kod nje zadržavao. Ispostavilo se i da je jedna beogradska redakcija, samo dva dana pre pronalaska, dobila isti poziv, ali kako ništa nisu pronašli, pomislili su da je lažna dojava.
Telo nije bilo pronađeno sve do sutradan. Tada su u Karađorđevom parku, preko puta Veterinarskog fakulteta, pronađeni ljudski ostaci, raskomadani i delimično spaljeni, ali je tu bilo samo telo, a ne glava.
Ubrzo je ustanovljeno i da je pomenuti slučaj povezan sa onim od dan ranije u Bulevaru kralja Aleksandra. Otkriveno je i da ubijen Smail Tarić (22) iz Malog Zvornika, sitan „igrač“ koji je bio umešan u preprodaju oružja i eksploziva.
Policija je ubrzo uhapsila osumnjičene za ovaj zločin, crnogorskog državljanina Velibora Bakića i Milana Rašića. I osumnjičeni i žrtva imali su debele policijske dosijee. Ono što je tokom postupka utvrđeno jeste da je medije tog dana zvao upravo ubica.
Prema tvrdnjama MUP, osumnjičeni za zločin su se teretili da su u noći između 18. i 19. avgusta namamili Smaila Tarića da se nađe sa njima u Karađorđevom parku. Tamo su ga napali mačetama, a navodno mu je Bakić odsekao glavu, posle nekoliko udaraca. Telo su spalili.
Kao motiv ubistva smatralo se to da je Bakić mislio da ga je Tarić prijavio policiji za nelegalnu prodaju pištolja u junu 2008, zbog čega je bio u pritvoru.
Ono što nije otkriveno tokom postupka, otkriveno je pre dve godine u emisiji „Slučaj“ na Insajderu.
Naime, od početka 2008. godine policija je pratila kada autobusi iz Malog Zvornika, odakle je Tarić, stižu u Beograd. Policiju je interesovao tovar u tim autobusima i sumnjali su da Tarić njima šalje pakete s oružjem koje bi na beogradskoj autobuskoj stanici dočekivao upravo Bakić, koji je naknadno uhapšen i osuđen za ubistvo Smaila. Policija je počela da prisluškuje razgovore Tarića i tako došla do Bakića, kojeg je uhapsila. Određen mu je pritvor i tada je počeo da sumnja da ga je policiji odao Smail Tarić.
Upravo to se smatra motivom gnusnog zločina.
Tokom sudskog postupka obojica optuženih negirali su krivicu na sudu, ali su prvostepeno osuđeni i to Velibor Bakić na 35, a Milan Rašić na 30 godina.
Kako je pre nekoliko godina pisala Politika, Više tužilaštvo smatralo je da je u potpunosti dokazano da su Bakić i Rašić počinili ovo ubistvo. U završnoj reči tužilaštvo je ukazalo da je više svedoka navelo da je Bakić rekao da će „cinkarošima leteti glave” i da će on „naći šumu za dušmane”. Rašićev mobilni telefon su u vreme nestanka Tarića, 18. avgusta 2008. godine oko 20.30, registrovale bazne stanice mobilne telefonije u blizini Veterinarskog fakulteta, gde je nađeno Tarićevo telo.
Ipak, na kraju je tačku na taj sudski proces stavio Apelacioni sud. Pravosnažna presuda bila je 15 godina za Bakića, a oslobađajuća za Rašića. Rašić je tada tražio isplatu od ukupno 50,9 miliona dinara, jer je neosnovano u pritvoru proveo šest godina i sedam meseci.
VIDEO: Incident u sudnici: Policija izvela Uroša Blažića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare