Ubistvo Smaila Tarića (22) iz Malog Zvornika 2008. godine, ušlo je u anale srpske crne hronike, jer se ni pre, a ni posle toga nije dogodilo da ubica obaveštava novinare o zločinu.
U avgustu 2008. godine pojedini beogradski mediji dobili su čudan telefonski poziv. Anonimni sagovornik im je kratko saopštio da se u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, u kesi, nalazi odsečena ljudska glava. Neki nisu poverovali, jer iz policije nije stizala nikakva informacija niti potvrda da se nešto tako dogodilo, ali drugi su poslali svoje ekipe.
Pročitajte još:
A onda, kod broja 318. uočena je crna plastična kesa za đubre, koja je, po rečima žitelja tog dela grada tu stajala već neko vreme. Jedan Beograđanin, koji je tu šetao psa, izjavio je da je njegov kućni ljubimac nekoliko puta mirisao kesu i da se kod nje zadržavao. Ispostavilo se da anonimni poziv nije bila neslana šala, već surova istina. Policajci koji su došli na lice mesta otvorili su kesu i u njoj stvarno pronašli odsečenu ljudsku glavu.
Glava je pronađena, ali tela još nije bilo. Sutradan su na drugom kraju Beograda, u donjem delu Karađorđevog parka, preko puta Veterinarskog fakulteta, pronađeni ljudski ostaci, raskomadani i delimično spaljeni, ali je tu bilo samo telo, a ne glava, te je ustanovljeno da je reč o istoj osobi. U pitanju je bio Smail Tarić (22) iz Malog Zvornika, sitan „igrač“ koji je bio umešan u preprodaju oružja i eksploziva.
Policija je relativno brzo uhapsila osumnjičene za ovaj zločin, crnogorskog državljanina Velibora Bakića i Milana Rašića. Oni su uskoro i optuženi da su u noći između 18. i 19. avgusta namamili Smaila Tarića da se nađe sa njima u Karađorđevom parku. Tamo su ga napali mačetama, a navodno mu je Bakić odsekao glavu, posle nekoliko udaraca.
Bakić i ubijeni Tarić su bili „poslovni partneri“, naime ubijeni Tarić je prodavao Bakiću oružje, a policija je posle zločina u stanu Tarićeve devojke, u Beogradu, pronašla nekoliko kilograma eksploziva koji je trebalo da bude prodat upravo Bakiću. Ipak, Velibor je sumnjao da je Tarić bio policijski doušnik i krivio ga je za hapšenje, kada mu je policija oduzela dva pištolja.
Pretpostavljalo se da je odsecanje glave i njeno ostavljanje na prometnom beogradskom bulevaru bila i svojevrsna poruka „cinkarošima“. Ostalo je nejasno ko je pozvao medije i obavestio ih o glavi na Bulevaru – po nekim verzijama ovog događaja to je bio neko od umešanih u ovaj zločin, ali nije jasan motiv ovog poziva, izuzev ako nisu hteli da se „proslave“ ovim činom.
Akcija hapšenja Bakića i Rašića bila je, naravno spektakularna, Obojica su negirali krivicu na sudu, ali su prvostepeno osuđeni i to Velibor Bakić na 35, a Milan Rašić na 30 godina. Na kraju je tačku na taj sudski proces stavio Apelacioni sud. Pravosnažna presuda bila je 15 godina za Bakića, a oslobađajuća za Rašića.
Bakić svoju kaznu služi u zatvoru u rodnoj Crnoj Gori, u Spužu, a iz Srbije je izručen 2018. godine. Njegovo ime se u medijima pojavilo poslednii put u julu 2021. godine. Tada je njegov rođeni brat Vukota Bakić izneo tvrdnje da je Velibor žrtva diskriminacije u zatvoru, jer se izjašnjava kao Srbin iz Crne Gore. Velibor Bakić bi iz zatvora trebalo da izađe iduće godine.
BONUS VIDEO: Kriminalni klanovi iz Beograda, Velja Nevolja i Džoni sa Vračara
