Brat i sestra, Uroš i Tijana Bungin, decenijama se tuže sa državom Srbijom, koja uprkos presudama donetim u njihovu korist, neće da im odobri otkup stana koji je njihova majka dobila kao ugroženi radnik Carine na redovnom konkursu i bez ikakvih mahinacija, još 1999. godine.
Da će država uvek izabrati da se obračuna s običnim građaninima nego kriminalizovanim funkcionerima bilo kog režima, potvrđuje i slučaj porodice Bungin, koja dve decenije obija pragove svih sudova u Beogradu, ne bi li konačno stekla pravo da otkupi stan, dobijen iz fonda nekadašnje Savezne uprave Carina.
Pročitajte još:
Greh ove porodice država vidi u činjenici da je u pitanju stan koji je dobijen u vreme kada su Mihalj Kertes, nekadašnji direktor Carine, kao i drugi funkcioneri SPS i JUL, dodeljivali državne stanove, od kojih neke nelegalno, i to sebi bliskim osobama.
Pošto je dopustila da nakon 18 godina postupak protiv Kertesa zastari, država je odlučila da se obračuna sa korisnicima tih stanova. Naravno, na meti joj se nisu našli nelegalni stanari, poput dadilje unuka tadašnjeg predednika Slobodana Miloševića, već porodice radnika Carine koji su te stanovi dobili na redovnim konkursima. Među njima je bila I Zorica Bungin, kojoj je stan dodeljen kao ugroženoj radnici I samohranoj majci s dvoje maloletne dece.
„Kada je 2000. pao režim Slobodana Miloševića, nova vlast je htela da nam otme stan. Mi smo ga dobili godinu dana ranije zajedno sa još 170 porodica, od kojih je do kraja 1999. godine pravo na otkup dobilo njih 100”, kazao je Uroš Bungin.
Međutim, kako kaže, 2002. godine je to rešenje stavljeno van snage od strane Savezne Vlade, odnosno Komisije za stambena pitanja.
„Kertes je uhapšen i ispalo je da je bilo malverzacija sa tim stanovima, jer navodno nije imao pravo da deli te stanove, van stambene komisije, iako je on bio na njenom čelu, i dokazano je na sudu da je imao pravo, zbog čega je na kraju i oslobođen. Moja majka je onda tužila državu i 2008. godine je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo pravosnažu presudu, čime je poništeno rešenje koje je naknadno donela 2002. godine Savezna Vlada, odnosno Komisija za stambena pitanja“, kaže Zoričin sin.
Tom presudom, kaže, njegova majka postala je zakupac stana na neodređeno vreme, ali su usledile nove tužbe.
„To je jedan siledžijski stav države, da je to prosto neverovatno. To je presuđena stvar, i kako nam je rekao advokat, ta naša presuda je praktično zakon, koja ne može da se menja jer je pravosnažna ”, kaže Bungin.
„Država nas je onda u parničnom postupku opet tužila, a ubrzo i dobila. Usledila je pravosnažan odluka o isekljenju koju je posle dve godine zaustavile odluke Ustavnog i Vrhovnog suda, koji su ukinuli pravosnažnu presudu i naložili ponavljanje postupka koji je zatim okončan u našu korist“, objašnjava Uroš dodajući da su u tom periodu gotovo sve porodice koje nisu odmah otkuple stan, izabčene na ulicu.
Pročitajte još:
Nakon toga, njegova majka je, kako navodi, ponovo predala papire i dobijala od Ministarstva finansija da prvobranilaštvo koči postupak jer je podnelo zahtev za reviziju trevezije. To međutim stoji od onda u fioci , a naše pitanje se ne rešava”, kaže Uroš i dodaje:
“Majka je na kraju preminula od svog tog progona: Pravobranilaštvo i ministarstvo finansija jasno nam poručuju da su jači od zakona. Verujem da je u celom ovom slučaju osnovni problem što je nekima dozvoljen otkup, a što su neki goli i bosi isterani na ulicu, uprkos tome što su stanove dobili legalno”.
Novine “Nova” više puta su upitele pitanja na adresu Ministarstva finansija i Javnog pravobranilaštva o slučaju porodice Bungin. Odgovor nikada nismo dobili.
BONUS video: Pokušaj iseljenja Milice Baklajić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare