Afera Perišić: Kome ide u prilog da zastari špijunaža

Prelazak Albijanićeve u Specijalni sud značilo bi da postupak formalno počinje ispočetka, a kako će novom sudiji biti potrebno neko vreme da se upozna sa poprilično obimnim predmetom, u javnosti poznatom kao najveća špijunska afera u Srbiji, završne reči će sigurno sačekati još neko vreme.Ovo možda i ne bi bilo tako čudno da 18 godina od podizanja optužnice u ovom slučaju nije doneta još uvek ni prvostepena presuda.Ukoliko se nastavi ovim tempom, nije isključeno ni da će postupak protiv dvojice optuženih, potpukovnika Miodraga Sekulovića i bivšeg oficira Vojske SCG Vladana Vlajkovića, zastareti, s obzirom da bi za krivično delo odavanje vojne tajne, odnosno pomaganje u odavanju, a koje se njima stavlja na teret, zastarelost trebalo da nastupi marta 2022. godine.

Slučaj špijunaže od samog početka izazivao je brojne kontroverze u javnosti. Samo privođenje Perišića, tada jednog od lidera DOS-a i potpredsednika Vlade Srbije, odigralo se na čudan način. Tog 14. marta 2002. godine u motelu "Šarić" na Ibarskoj magistrali Perišić se sastao sa Amerikancem Džonom Nejborom, a ubrzo je ušla grupa pripadnike vojne policije, i stavila im lisice na ruke.Amerikanac napustio SrbijuSamo dan kasnije, 16. marta, Perišić, Sekulović i Vlajković su pušteni na slobodu posle saslušanja pred vojno istražnim sudijom, koji je zaključio da nema uslova za određivanje pritvora. O celom slučaju oglasio se i Generalšatab VJ saopštenjem da se potpukovnik Sekulović tereti za neovlašćenu predaju dokumenta važnih za odbranu zemlje Momčilu Perišiću, koji je zatim te iste papire dostavljao stranom državljaninu.Mediji su svojevremeno, izveštavajući o ovoj aferi, pisali da je Nejbor već 19. marta 2002. napustio Srbiju.

Vojno tužilaštvo podiglo je optužnicu 30. septembra 2002. zbog "odavanja poverljivih informacija", a ceo slučaj protiv Momčila Perišića ubrzo je obustavljen, a ponovo je aktiviran 2004. godine. Ipak, ubrzo je ponovo prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu se sudilo za ratne zločine, a za koje ga je taj sud oslobodio 2013. godine.Zvanično, suđenje je počelo tek 14 godina kasnije, a Perišić, Sekulović i Vlajković su negirali krivicu. Perišić je u više navrata istupao u javnosti tvrdeći i da mu je ceo slučaj napakovan, ali i da je pozadina politička.Iscenirana smrt obaveštajcaSlučaj špijunaže ispratile su i mnoge čudne okolnosti. Tako su mediji 2006. godine preneli vest da je američki obaveštajac Džon Nejbor poginuo u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj i to svega nekoliko dana po odlasku iz Beograda. Ipak, nešto kasnije se pojavila informacija da je vest o pogibiji namerno plasirana.Iako se potom navodilo da Nejbor i dalje obavlja poslove za Centralnu obaveštajnu agencije SAD, do danas nije poznato gde se on nalazi, pa čak ni da li je zaista živ.Suđenje iza zatvorenih vrataSuđenje Perišiću i preostaloj dvojici optuženih zatvoreno je za javnost, jer su pojedina dokumenta iz postupka označena kao vojna tajna. Ipak, odbrana Perišića je u više navrata tražila da se ovaj postupak otvori za javnost, jer se radi o dokumentima starim više od 15 godina, koji se mogu naći i na društvenim mrežama i internetu.Perišićev advokat Novak Lukić svojevremeno je istakao i da se u postupku radi o spisima koji se odnose na period SR Jugoslavije, i Srbije i Crne Gore, odnosno već desetak godina druge države i dodao da je nekom u interese da se sudi iza zatvorenih vrata."Mislimo da je nekome u interesu da se proces odvija bez  javnosti", rekao je Lukić objasnivši da ne može da kaže ništa o delu suđenja koje bilo zatvoreno za javnost.Perišić je tokom višegodišnjeg postupka u Hagu dokazao da nije ratni zločin, a sada ostaje upitno i da li će dokazati da nije špijun. Ipak, građani, koji su dobro upoznati sa prilikama u Srbiji tokom vladavine DOS-a, u više navrata su isticali da je afera Perišić bila zamišljena kao udarac za vladu ubijenog premijera Zorana Đinđića.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram