Najveći problemi životinja na ulici u zimskom periodu je nedostak vode, hrane i skloništa, ali i bacanje petardi i vatrometa, izjavila je danas FoNetu volonter organizacije Enimejl Reskju Srbije Sanja Radosavljević.
Kada životinje imaju dovoljno hrane, mogu da generišu toplotu, pa je hrana naročito važna u zimskim danima. I sklonište je važno kada krenu zimske oluje, sneg i led, a ono što često zaboravimo tokom zime je voda, rekla je Sanja Radosavljević.
Ona je izjavila da se voda često zaledi, pa je potrebno češće proveravati da li dostupna životinjama za piće.
Govoreći o tome šta ljudi mogu učiniti za životinje na ulici, Sanja Radosavljević je rekla da je važno nahraniti ih, i to granulama, jer ne mrznu, kalorične su i sadrže sve potrebne vitamine i minerale.
Ljudi mogu i da samostalno prave skloništa. Ukoliko su neke životinje pitome i naviknute na ljude, mogu im se otvoriti i vrata ulaza u zgrade, kako bi se tu sklonile od hladnoće i padavina, izjavila je Sanja Radosavljević.
Kada se govori o pomoći životinjama na ulici, najčešće se spominju psi, mačke i ptice, ali Sanja Radosavljević navodi da se i mnoge divlje životinje pojavljuju u gradovima u zimskom periodu, u potrazi za hranom.
Lisice su se pojavile proteklih dana u Beogradu, ali ima i fazana i zečeva. Te životinje će retko doći da ih nahranite, jer se same snalaze za hranu, ali ono što možemo da uradimo što se tiče ptica je da i njima bacimo koju semenku, a nikako hleb, jer je izuzetno opasan za životinje,pošto šteti njihovom probavnom sistemu, rekla je Sanja Radosavljević.
Govoreći o vlasničkim životinjama koje žive u kućama i stanovima, Sanja Radosavljević je izjavila da bi, ukoliko se radi o psima koji imaju tanku i kratku dlaku, bilo dobro ljubimcima obući adekvatnu garderobu, ako životinja to dozvoljava.
Sanja Radosavljević je savetovala da kada se psi istrče ne bi trebalo da se dugo zadržavaju na otvorenom na niskim temperaturama, naročito ako su mokri od kiše ili snega.
Ne bi valjalo da životinja pojede mnogo snega, kao što ni za nas nije dobro kada jedemo ledenu hranu, jer i životinja može da pokvari stomak, poručila je Sanja Radosavljević.
Što se tiče pirotehnike, Sanja Radosavljević je rekla da petarde i vatrometi traumatično deluju na životinje i ponekada mogu rezultirati srčanim udarima.
Zbog toga građani treba da izbegavaju bacanje petardi i vatrometa, izjavila je Sanja Radosavljević, uz konstataciju da je tokom novogodišnjih praznika bilo znatno manje petardi na ulicama.
Petarde su, možda, veći problem nego novogodišnji vatromet, jer vatromet koji je organizovan smeta, ali traje kratko. Problem su individualni vatrometi i bacanje petardi, a to je samo do nas, nije do lokalnih samouprava. Ne mora bilo ko da se organizuje, ali bi trebalo da prekinemo sa tom nekorisnom navikom, poručila je Sanja Radosavljević.
BONUS VIDEO Psi lutalice poklali 14 ovaca i jagnjadi u Beloj Reci: Seljaci u Novoj Varoši ne mogu da sačuvaju svoja stada