Žujović: Zagađenje vazduha može da izazove trenutnu smrt

Poslednja analiza uticaja zagađenja na smrtnost u svetu, koju je Globalna alijansa za zagađenje i zdravlje uradila pre dve godine, u Srbiji godišnje na 100.000 stanovnika prevremeno umre 175 stanovnika zbog zagađenja.Neposredno iza Srbije nalazi se Gruzija sa 140, Bugarska sa 137, Ukraina sa 128 i Bosna i Hercegovina sa 125 smrti godišnje.U Nemačkoj je ova brojka gotovo više nego dvostruko manja i iznosi 83, dok najbolje stoje Švedska sa 42, Irska i Finska sa po 41, Izrael sa 39 i Island sa 37.Statistika takođe pokazuje da na prevremenu smrtnost u Evropi najviše utiče aerozagađenje i čini više od dve trećine negativnog uticaja.Pulmolog dr Dejan Žujović za Nova.rs podseća da zagađenje vazduha u Srbiji u prvom redu potiče od sagorevanja uglja u termoelektranama i privatnim ložištima, od čega nastaje sumpor-dioksid i sitne PM10 i PM2.5 čestice.Doktor objašnjava na koji način udisanje tih čestica negativno utiče na zdravlje, skraćuju životni vek, a u nekim slučajevima čak i direktno izaziva smrt.“Sitne čestice ulaze u pluća i povećavaju zapaljenske procese koji se prelivaju u vaskularni sistem i povećavaju sistematski stepen inflamacije (zapaljenja). Većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog infarkta miokarda ili zbog moždanog udara”, upozorava pulmolog i dodaje da u Srbiji čak 60 odsto ljudi umre od karidovaskularnih problema.

Navodi da je u danima kada je veliko zagađenje vazduha u kardioloških i neurohiruškim klinikama se povećava prijem za čak 30 odsto, zbog češćih infarkata i moždanih udara.Osim toga, kako kaže, u periodu kada merne stanice detektuju visok stepen zagađenja vazduha u gradu pogoršava se i stanje ljudi koji boluju od astme, bronhitisa.“To pogoršava kvalitet života hroničnih plućnih bolesnika i skraćuje im život, a u slučaju moždanih i srčanih udara često je i direktan uzrok smrti. U danima zagađenja veći je mortalitet nego kad je vazduh čist”, kaže.Dr Žujović objašnjava da ljudi koji žive u zagađenim sredinama češće pate od bolesti pluća i kardiovaskularnog sistema, kao i da se tu javlja veći broj ljudi sa karcinomom pluća.“Svaki deseti karcinom pluća nije prouzrokavan pušenjem nego kvalitetom vazduha. Znači 10 odsto pacijenata koji nam se jave sa karcinomom pluća dobili su ga zbog kvaliteta vazduha”, kaže lekar.Žujović napominje da je zagađenja otežavajuća okolnost i u vreme koronavirusa.“Postoje brojne studije koje pokazuju da u danima visokog zagađenja imamo veći broj smrti od korone jer to povećava zapaljenske procese u plućima i celom telu. To dvodi do trombova i zapušenja krvih sudova i može da se završi kobno”, upozorava.Zaključuje da je katastrofalan uticaj zagađenja na zdravlje očigledan uprkos tome što se u Srbiji ne vodi precizna evidnecija koja bi pokazala tačne i direktne veze sa određenim bolestima i stanjima pacijenata.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram