Selidba Muzeja Nikole Tesle iz Krunske ulice u ruševinu stare centrale i termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu, odnosno autentično izbombardovanu scenografiju iz serije "Povratak otpisanih", poslednji je nadriarhitektonski i urbanistički projekat zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, uprkos ranijim najavima da će zaostavština najvećeg srpskog i svetskog naučnika biti smeštena u zgradi stare Železničke stanice na rekonstruisanom Savskom trgu.
Naprasna odluka o selidbi usledila je nakon najave brucoša više trenerske škole i predsednika države Aleksandra Vučića da se na „štajgi“ otvori Muzej srednjovekovne Srbije, što je u gradskoj javnosti ponovo pokrenulo spekulacije o tome da se ovo zdanje priprema i čuva za nešto (ili nekog) treće, kao i da je Tesla upravo zbog toga morao biti proteran sa druge strane brda.
Kulturološka lutanja, opšta nespoznaja Beograda, njegove istorije i značaja velikana i naučnika ponovo more zamenika gradonačelnika, koji se nakon kraćeg predaha od preimenovanja ulica bacio na novi projekat – izmeštanje muzeja najvećeg srpskog i svetskog naučnika. Uprkos tome što se mesecima unazad najavljuje da će zgrada Stare železničke stanice postati novi dom Tesline zaostavštine, koja se trenutno (šest decenija) nalazi u Krunskoj ulici u vili obrenovićevskog političara i industrijalca Đorđa Genčića, gradski oci odlučili su da iz mesta ispune želju svom pater familijasu i na Savskom trgu otvore muzej srednjovokevne Srbije. Verovatno, kako bi se obezbedila adekvatna kulisa budućem regionalnom gromobranu – spomeniku Stefanu Nemanji, sa likom cara Dušana.
Pročitajte još:
Selidba Tesle na Savski trg bila je verovatno jedini deo projekta rekonstrukcije savskog amfiteatra koja je mahom podržana u javnosti, a vest da je predsednik odlučio da ga progna, ustalasala je javnost. Dok su mu se jedni obraćali otvorenim apelima da ne odustaje od prvobitnog plana i Teslu pusti u savski amfitetar, drugi pak su, po ko zna koji put, nastavili da spekulištu da se ovo zdanje, zapravo, čuva i sprema za nešto (ili nekog) drugog, a što sigurno nije skromna i ratovima razorena i uništena srednjovekovna baština.
Ipak, zamenik gradonačelnika uspeo je da zaseni i predsednikovu odluku najavom da će Teslina zaostavština biti premeštena, simbolično, u zgradu nekadašnje beogradske centrale na Doćolu – trenutno ogoljenu i ušasavujuću ruševinu, nezaobilaznu lokaciju većine filmadžija, bližu Beloj steni i Borči, nego centru grada, Vesić je najavio da će čitava ova lokacija biti pretvorena u centar „kreativnih industrija“, a kao posebno zanimljiv podatak koji je danas objavila „Politika“, spominje se i to da se deo rešetkastog krana stare centrale, proteže preko susedne parcele „Marine Dorćol“. Ova parcela je prošle godine prodata kompaniji čiji je direktor Petar Dajko istovremeno i prvi čovek firme koja stoji iza predloga za seču Košutnjaka i izgradnju stambeno-poslovnog objekta.
Pročitajte još:
Činjenica da je muzej najvećeg naučnika u Srba smešten više od pola veka u kući jedne beogradske porodice, dovoljno je sam po sebi uznemirujuć, imajući u vidu kako bi se prema ovakvoj baštini ophodile druge evropske metropole i da li bi iko igde raspravljao o lokaciji za njegov muzej. U iščekivanju vesićevske spoznaje i realizacije i najnovijeg megalomanskog projekta sa sumnjivim komšilukom, Tesla će do daljeg biti Genčićev podstanar.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare