Više od 300 novosadske dece sa smetnjama bez ličnih pratilaca

Problem je nastao što lične pratioce, uprkos tome što spadaju pod kategoriju usluga socijalne zaštite, porodice sa ovim vidom problema angažuju preko OŠ Milan Petrović, jedine obrazovne ustanove u Novom Sadu namenjenoj za edukaciju dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom.Onog momenta kada je zbog vanrednog stanja obustavljena nastava u Srbiji, automatski su prekinute i usluge ličnih asistenata, iako se njihov angažman finansira direktno iz budžeta Grada, odnosno Uprave za socijalna pitanja, kojoj formalno i pripadaju.

I dok sva ostala deca u državi mogu da nastave obrazovanje preko javnog servisa, deca sa smetnjama, čiji se roditeli i u redovnom stanju bore da bi dobili obrazovanje prilagođeno njihovim problemima, sada su potpuno zanemarna.Pored toga, lični pratioci su ostavljeni bez primanja, jer u Novom Sadu su angažovani po ugovoru o delu i plaćeni su po satnici.Izgubljeni u birokratiji“Mi želimo da radimo, ali nam je to onemogućeno. Grad uporno ne odgovara na naše molbe i upite. Saglasnost o radu u kući većina roditelja je potpisala i niko ne zna gde je nastao zastoj” kažu u novosadskom Udruženju ličnih pratioca.“ŠOSO 'Milan Petrović' je zvanični pružalac usluge dečiji lični pratilac i, prema tome, naš poslodavac. Sa njima potpisujemo ugovore i njima predajemo popunjene satnice i evidencije rada sa decom. Grad Novi Sad finansira ovu uslugu, postoji posebna budžetska linija za pratioce. Novac koji je odvojen za nas iznosi 168.500.000 dinara. U školi nisu znali da nam kažu gde je nastao problem, a ni nakon tri obraćanja gradonačelniku i Gradskoj upravi za socijalnu zaštitu, odgovor je izostao” kaže za Nova.rs Nina Nedović, predsednik Pokreta za socijalnu inkluziju.Ona je takođe postavila pitanje šta je sa sumom od 168 miliona, koja su namenski odvojena upravo za isplatu ličnih asistenata, koja je sad neobjašnjivo obustavljena.“Ovoj deci se jako otima! Mnogu lični pratioci odustaju, ne zbog novca, jer se ovaj posao ne može raditi bez ljubavi, već upravo zbog ponašanja države prema njima. Neophodno je istaći da radni sat pratioca u Novom Sadu košta 201 dinar i da su im prosečna mesečna primanja manja od 30.000 dinara” kaže Nedović, ističući većina roditelja ne može da zameni ličnog pratioca.“Ova deca su već izuzeta iz Sistema obrazovanja, a ovolika duga pauza u stručnom radu sa njima će definitivno dovesti do regresije u dosadašnjem napredovanju i edukaciji” kaže Nedović.Roditelji: oni jedini nisu odustali od naše deceNovosađanka Lidija Meljnikov je majka desetogodišnjeg dečaka obolelog od cerebralne paralize, ali i lični asistent drugoj porodici koja takođe ima dete sa smetnjama. Tri godine radi kao asistent u školi u Veterniku. Iako bez garancija da će za svoj posao biti plaćena, Lidija ipak odlazi kod svog štičenika par puta nedeljno, a stalno su i na vezi putem vibera.“Deca baš pate. Stalno sam na vezi sa nastavnicima iz škole, pa onda ja taj sadržaj pilagodim svom štićeniku i radimo preko vibera. Lični pratilac mog deteta je kod svojih roditelja van Novog Sada, ali je spremna da dođe kad god je pozovemo” kaže Lidija, napominjući da lični pratioc deci ne sme da bude niko iz bliže porodice, bez obzira na struku, jer je neophodno da imaju neutralnu osobu koja će ih voditi kroz obrazovanje, ali upravo da bi i roditelji mogli da posvete neko vreme drugom članovima porodice i svojim obavezama. Pratiocima se ovaj “on line” rad, međutim, ne računa i ne plaća.“Svaka porodica koja ima problem vezan za dete ima non stop vanrednu situaciju, i non stop je sama u borbi za prava koja pripadaju njenom detetu. Lični pratioci pratioci su poseban soj ljudi koji su osećajni, pošteni, puni empatije i ljubavi. Taj posao ne može raditi bilo ko. I mnogi bi od drugačije dece okrenuli glavu, a oni su se udružili sa porodicama te dece i jedini još, pored nas ne odustaju od njih”, kaže majka jednog od deteta sa smetnjama u razvoju, napominjući da je nedopustivo da se u ovom trenutku, kada su možda potrebniji no ikada, lični pratioci praktično “ostave bez hleba”.Vanredno stanje decu sa smetnjama je, pored ličnih pratioca, ostavilo i bez logopeda, defektologa i fizioterapeuta, što dodatno ugrožava njihovo stanje i umanjuje sav prethodni rad i trud koja su ova deca i njihove porodice uložile.“Otkad je uvedeno vanredno stanje, Ivan ne može na vežbe. Od 15. marta do danas ne vežba sa terapeutima, stručnjacima. Tu ulogu u kućnim uslovima od tada igramo mi, roditelji, koji nismo osposobljeni da budemo terapeuti. Reč je o satima raznih vežbi svakodnevno. Otkad je uvedeno vanredno stanje Ivan ne dobija ni dodatnu podršku logopeda, reedukatora itd. iz bečejske škole koja je i resursni centar za decu sa smetnjama u razvoju. Od tada i logopeda izigravamo mi, roditelji. Takođe smo i lekari. Još jednom molim sve nadležne da ne traže ništa od mog deteta dok ne obezbede sve što mu po propisima – i u vanrednim okolnostima – pripada” poručuje Kristina Demetrev Filipčev, majka dvojice blizanaca od kojih se Ivan od rođenja bori sa cerebralnom paralizom, hidracefalusom i brojnim drugim smetnjama.Grad odobrio rad u kući, traži rešenje za isplatu pratilacaIz Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu juče su poručili da će Grad ipak pokušati da pronađu rešenje za problem ličnih pratioca. Prema odgovorima koji su dostavili našem portalu, Grad je, “u skladu sa naredbom Gradskog štaba za vanredne situacije” naložio da se personalna asistenicija i pomoć mogu obavljati i u kućnim uslovima.“Za uslugu socijalne zaštite lični oratilac deteta, koja je dostuona detetu sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, Grad Novi Sad će, u sledećoj nedelji pokušati da iznađe najbolje rešenje, odnosno razmotriće mogućnosti plaćanja naknade za lične pratioce za vreme trajanja vanrednog stanja, nakon što Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu dobije izveštaj SOŠO Milan Petrović o radi ličnih pratioca za mart”. Škole u Srbiji su od 16. marta u potpunosti prestale sa radom.