Dok ekološki aktivisti smatraju da Beograd nije uložio dovoljno resursa u rešavanje ekoloških problema koji stanovnike glavnog grada guše - figurativno i doslovno, čelnici Sekretarijara za zaštitu životne sredine kažu da čine sve što je u njihovoj nadležnosti, a mnogo toga nije. Na panel diskusiji "Gradovi kao pokretači promena" u okviru međunarodne konferencije o ekološkoj krizi u organizaciji Bitefa i Platforme Zajedničko, učesnici su izneli niz problema sa kojima je suočen glavni grad, a u jednom su se svi složili - Beograd može i mora bolje.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Potreba za unapređenjem itekako postoji. Sekretarijat je nedavno uradio akcioni plan koji obuhvata strategiju pošumljavanja, poboljšanje kvaliteta vazduha i borbu sa klimatskim promenama. Sada je na Skupštini Grada da ovaj plan usvoji i krene sa njegovim sprovođenjem. Veliki problem sa kojim se suočavamo jeste mišljenje da Sekretarijat sam sprovodi mere, ali mi nemamo nadležnost za to“, istakla je Nataša Petrušić, rukovodilac sektora za monitoring i zaštitu životne sredine.
Prema njenim rečima, uloga Sekretarijata je da prati dnevno stanje ukazuje na probleme zagađenja, a zatim i vrši pritisak na zvanične institucije da te probleme reše u najkraćem roku.
Jedan od gorućih problema je deponija u Vinči, na kojoj je nedavno zabeležen aktivni požar, koji se vrlo lako može ponoviti u bliskoj budućnosti. Ipak, Aleksandar Ćirić, rukovodilac sektora za upravljanje otpadom, smatra da je od 2015. godine mnogo toga učinjeno po pitanju upravljanja otpadom.
„Posebno kada je reč o Vinči, mi smo uradili selekciju otpada i njegovo korišćenje u druge svrhe, tako da praktično otpad služi kao resurs. Otpilike 1500 tona komunalnog otpada iz Vinče dnevno se selektuje, što je odlično postignuće“, rekao je Ćirić tokom panela.
Sa druge strane, ekološki aktivisti bili su vidno iznenađeni tvrdnjama zaposlenih u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, jer rezultati pokazuju drugačije.
„Postoji veliki disbalans planova i realnog života. Mi sada imamo veliku mogućnost da prvo transformišemo živote, a nakon toga i društvo. Konzumerizam ne dovodi do osećaja ispunjenosti, a prekomerna proizvodnja je problem koji vodi do velikog nezadovoljstva i bolesti. Naš zadatak mora biti da budućim generacijama ostavimo više i da ne potrošimo prirodna bogatstva“, smatra Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd.
Na pitanje učesnika panela o stepenu kvaliteta vazduha u Beogradu, Nataša Petrušić kaže da on ima svoje uspone i padove, ali je nivo kvaliteta trenutno odličan. Kako je istakla, najveći problem glavnog grada jesu automobili i individualna ložišta.
„Beograd nema problem sa sumpor dioksidom, već sa suspendovanim česticama što uzrokuje povećana količina saobraćaja. Nedavno urađeni plan kvaliteta vazduha pokazuje da su najveći uzročnici zagađenja saobraćaj, industrija i individualna ložišta“.
Iva Ivšić iz platforme Možemo, koja je nedavno osvojila vlast u Zagrebu, rekla je da su se akteri nove vlasti susreli sa velikim brojem izazova, jer je „grad bio potpuno devastiran“.
„Građani su bili potpuno nezadovoljni i mi smo to iskoristili za neku novu perspektivu. Najveći problem jeste intenzivna gradnja koja je išla na štetu zelenih površina, kao i privatizacija usluga koje inače pruža javno preduzeće. Javne službe rade na nekom osnovnom nivou, dok sortiranje, reciklažu rade privatne firme, što grad enormno plaća“, ispričala je Ivšić.
Sada je u toku povratak kontrole nad Zagrebom, što znači ukidanje privatnih ugovora i pre svega, transparentno upravljanje i uključivanje građana u celu proceduru. Sistem i institucije moraju biti povezani, poručila je Ivšić, a to su zadaci koji stoje i pred čelnicima Beograda u najskorijoj budućnosti.
BONUS VIDEO Snimci deponije u Vinči iz vazduha
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar