Ovo je jedna priča o bolesti i ozdravljenju. Ali ona zapravo neće biti priča o ličnom, nego o opštem zdravlju. I o tome kako o tom opštem zdravlju vodimo računa. Njen glavni junak je profesor dr Slobodan Obradović, interventni kardiolog i doskorašnji načelnik Klinike za interventnu urgentnu medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Ali da bi se ispričala priča o ozdravljenju i zdravlju, evo kratke priče o bolesti, mojoj.
Piše Veljko Kolundžija
Spadam u one ljude koji vode računa o sebi. Ne pušim, plivam intezivno 4 puta nedeljno po 2km, kvalitetno se hranim, nemam višak kilograma, pešačim…i onda odjednom počinje bolest. Jako se zadišem, pri najmanjem naporu. Sumnjam da sam jedan od “novozaraženih”, po savetu prijatelja lekara odmah odlazim u kovid ambulantu.
Testiraju me – negativan, samo početak upale pluća: terapija hemomicin 2 kutije, pa kod pulmologa na kontrolu. Na insistiranje supruge odlazim i na pregled u privatnu kliniku, gde je sticajem okolnosti dežuran izvanredni kardiolog, koji posle pregleda odmah konstatuje plućnu emboliju. Skener pluća i D dimer iz krvi potvrđuju masivnu trombo emboliju. Saturacija 86. Hitno me voze na VMA. Iako se tako ne osećam, shvatam da sam životno ugrožen.
Sticaj okolnosti ponovo pokazuje da je dobri Bog rešio da se umeša i da mi pomogne. Te noći je dežuran profesor dr Obradović, vrhunski stručnjak za embolije pluća, a što kasnije saznajem. Petnaest minuta posle prijema sam na hirurškom stolu: dr Obradović je sa moje desne strane, sa svojim asistentima. Jedna od njih mokre kose, hitno je pozvana od kuće, nije imala vremena da osuši kosu.
Lokalna anestezija je data, dr. Obradović ulazi, kroz preponu, specijalnom medicinskom opremom u arterije pluća i uklanja trombove. Gledam njegovo lice iz profila: miran, fokusiran, apsolutno siguran u svaki svoj pokret. Njegov tim savršeno asistira, pritom još nađu vremena i da mi kažu da će sve biti dobro, da sam stigao na vreme. U stvari vremena skoro da više nije bilo. Dramatična je bila borba dr Obradovića i njegovog tima da mi spasu život. Toga postajem svestan dan kasnije, kada imam sve informacije o tome koliko je bilo loše. A taj isti dan kasnije saznajem i da je dr Obradović jedan od smenjenih načelnika na VMA.
Dakle, posle priče o mom zdravlju, evo i zaključka o opštem zdravlju. Ja nisam pozvan da komentarišem postavljanja i smenjivanja na VMA, ali moram da kažem onima koji jesu da to rade: vi niste smenili tamo nekog načelnika Obradovića. Smenili ste vrhunsko znanje, predanost i posvećenost svom pozivu i pacijentima profesora doktora Slobodana Obradovića. Moja porodica i ja smo doživotno zahvalani dr Obradoviću i njegovom timu što su spasili moj život. I apsolutno sam siguran da su još mnoge druge ljude u Beogadu i Srbiji spasili dr Obradović i njegov tim.
Ja sam bolje, ali našem zdravstvu nije dobro: ako se ovakvi vrhunski lekari smenjuju, onda to zdravstvo niti je zdravo, niti ima perspektivu da ozdravi. Bila bi nenadoknadiva šteta da ovakav čovek i lekar ode u inostranstvo i leči neke druge ljude umesto nas; mi smo mnogo mali narod da bismo ostajali bez ovakvih ljudi, samo zato što nekome nisu po volji. Patriotizam – o kome se na sva usta godinama i decenijama unazad govori – se ogleda i u tome da vodimo računa o najboljima u našem društvu, nezavisno od njihove političke ili ideološke podobnosti. Nadam se da će uskoro doći vreme kada će samo kvalitet biti merilo uspeha, a ne samovolja pojedinca ili onog dela društva koji trenutno ima moć.
Ja ostajem doživotno zahvalan smenjenom načelniku Profesoru dr Obradoviću i njegovom timu sa VMA. Za mene, on nikada smenjen neće biti.
(Svi lični i medicinski podaci dostupni redakciji portala Nova S.)
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare