0
Više od 60 procenata građana u Srbiji zadovoljno je kvalitetom rada gradske čistoće, tvrdi NALED na osnovu istraživanja sprovedenog u više lokalnih samouprava kroz projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu“.
NALED je saopštio da je istraživanje sprovedeno među stanovnicima Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina.
„Najbolje mišljenje vlada u Somboru, gde 82 posto ispitanika pozitivno ocenjuje ove usluge, dok u Nišu to misli više od polovine ispitanika“, navodi NALED.
Istraživanje je sprovedeno u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla.
Projekt menadžer u GIZ-u Sanela Mandić Veljkovski kaže da se posle plastike, ambalaža od stakla najčešće razvrstava u domaćinstvima. Slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena Tetra Pak ambalaža.
„Više od polovine građana koji ne recikliraju, ističu da nemaju uslove za to, odnosno da se kontejneri za razvrstavanje otpada ne nalaze u blizini mesta stanovanja“, rekla je ona.
PROČITAJTE JOŠ
Dodala je da je u prvoj fazi projekta „Upravljanje staklenom ambalažom“ donirano 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu gradu Nišu, 150 Somboru, 120 Kragujevcu i 30 Varvarinu.
„U proseku, to je osiguralo da prikupimo čak 60 procenata više staklene ambalaže nego 2019, što potvrđuje da je za veći stepen reciklaže prvo neophodno obezbediti uslove, a zatim i uveriti građane da će otpad koji su razvrstali završiti stvarno na reciklaži, a ne na deponiji“, rekla je ona.
Ocenila je da je za uspostavljanje efikasnog sistema reciklaže stakla u Srbiji potrebno pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u zemlji, koji su prestali sa radom te nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština.
„Važno je da znamo da mi kao građani koji sortiramo ambalažni otpad u kućama zapravo vršimo primarnu separaciju i olakšavamo posao zaposlenima u reciklažnim centrima koji vrše sekundarnu separaciju“, objasnila je ona.
Navela je da se u Srbiji proizvedemo skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, a recikliramo svega 15 procenata tog otpada i to najviše ambalažnog.
„Posebno je zabrinjavajuća kada uzmemo u obzir da je procenat recikliranja u Evropskoj uniji znatno veći – čak do 60 procenata“, rekla je ona.
Podsetila je da je EU cilj da se do 2030. godine reciklira 75 posto stakla, a u Srbiji oko 46 procenata, što je u skladu sa nacionalnim ciljevima.
NALED ističe da su u Srbiji cene usluga odnošenja smeća na minimalnom nivou – oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije.
Kako bi imali uređen reciklažni sistem, 63 posto ispitanika navodi da je spremno da plati višu cenu za efikasno otklanjanje otpada, navodi NALED.
Ističu da bi građane na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje povraćaja novca za ambalažu.
Trećina ispitanika smatra da dodatne mere nisu neophodne, jer želja da se zaštiti životna sredina treba da predstavlja osnovni motiv.
Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu“ je pokrenula Nemačka razvojna saradnja, a sprovodi ga GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak.
BONUS VIDEO Da li smo svesni koliko je plastika opasna?
