Bolnica vredi koliko i njena medicinska oprema, uslovi za lečenje pacijenata i zdravstveno osoblje koje zbrinjava obolele. Obilaskom nove zgrade Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), uverili smo se u tehnologiju kojom lekari u ovoj ustanovi raspolažu, a doktor Saša Knežević, anesteziolog i koordinator za transplantaciju Urgentong centra, najavio je u razgovoru za Nova.rs da najveća bolnica u našoj zemlji, uskoro očekuje pojačanje – robota „hirurga“, koji će postati sastavni deo timova za operacije.
Pročitajte još:
Urgentni centar Srbije je jedna od najvećih ustanova ovog tipa u svetu, a trenutno je opremljena najsavremenijim medicinskim aparatima.
„Čast mi je i zadovoljstvo da radim u ovakvoj ustanovi i da mogu građanima Srbije, ali i regiona, da pružim sve što im mogu pružiti i najbolje bolnice u svetu“, kaže dr Knežević, koji ima preko 700 sati dežurstava za više od 10 godina, koliko radi u ovoj bolnici.
Najopremljenije su jedinice intenzivne nege, gde leže ljudi koji se bore za život.
„Najviše vremena provodim u jedinici intenzivnog lečenja neurohirurgije gde radimo teške traume mozga i spontana krvarenja u glavi. Na tom odeljenju posedujemo najsavremeniju opremu koja nam pomaže da zbrinjavamo najteže pacijente iz Srbije, ali i iz Republike Srpske i Crne Gore. Pacijenti su nam uvek na prvom mestu, a nama gravitiraju najteži i nerešivi slučajevi iz celog regiona i sada možemo da im pružimo gotovo sve neophodne medicinske zahvate“, navodi doktor.
Dok prolazimo kroz ovu jedinicu, vidimo da je svaki krevet opremljen najmodernijim monitorima, respiratorima i infuzionim pumpama za isporučivanje lekova.
„Na moje veliko zadovoljstvo, osim savremene i moderne opreme, imamo i izuzetan kadar, koji je savladao svoj posao. To su ljudi koji imaju veliko iskustvo u lečenju ovakve vrste pacijenata. Jedinica intenzivnog lečenja broji devet stalnih kreveta sa jednim izolacionim boksom. Na ovom nivou imamo još tri velika šoka, takođe za intenzivno lečenje. Jedan je opšti hirurški šok, drugi je za politraumu, najveći šok te vrste sa skoro 20 mesta, i imamo jedinicu intenzivnog lečenja za neurološke pacijente“, objašnjava dr Knežević.
Iako nova zgrada UKC Srbije već raspolaže najsavremenijom opremom, doktor naglašava, da najbolje tek treba da iskoriste.
„U našoj ustanovi nalazi se već neko vreme robot-hirurg, a zove se ‚da Vinči‘, ali nije kompletiran i još ga nismo koristili u operacijama. Uskoro će biti do kraja instaliran, a kada dovoljan broj ljudi prođe edukaciju za upravljanje ovom mašinom, ući će u robot – salu, koja je već spremna i čeka. Sa robotom se rade precizni zahvati i tu nema mesta za grešku. Dešavalo se u poslednje vreme, kada nam u obilazak dolaze strane delegacije, da se uvek prijatno iznenade opremom koju posedujemo, a posebno su impresionirani što će Srbija uskoro uvesti robota u hirurgiju, kojeg ne poseduju mnoge evropske zemlje“, kaže doktor.
Posao anesteziologa intenziviste svodi se upravo na rad u operacionim salama i jedinicama intenzivnog lečenja.
„Tamo zbrinjavamo najkompleksnije pacijente. Najteže za svakog lekara je kad ne može da pomogne pacijentu na pravi način, ali u ovom trenutku, sa ovom opremom i kadrom, obolelima možemo da pružimo gotovo sve. Naravno, desi se i nama da izgubimo bitku, jer jednostavno bolest ili povreda, nekad su jače od nas. Ipak, trudimo se da u većini borbi, mi budemo ti koji će odneti pobedu, za naše pacijente“, zaključuje doktor Knežević.
Kako „operiše“ robot da Vinči?
Hirurški robot nazvan po renesansnom naučniku Leonardu da Vinčiju, ima četiri robotske ruke sa kojima može da ukloni kancerogeno tkivo iz pluća, grla, prostate i slezine pacijenta, a može da obavi i ugradnju bajpasa. Ovaj robotski sistem je izuzetno skup, ali ubrzava svaku intervenciju, smanjuje rizik od infekcija, nema postoperativnih komplikacija, eliminiše faktor ljudske greške i obezbeđuje veoma brz oporavak pacijenata nakon operacije.
“Da Vinči” se sastoji od nekoliko komponenti: hirurške konzole, pokretnog operacionog stola za pacijenta, četiri robotske poluge (ruke) kojima upravlja hirurg (jedna za upravljanje kamerom i tri poluge za upravljanje instrumentima) i 3D sistem visoke rezolucije kroz koju lekar posmatra unutrašnjost pacijenta.
Zglobni hirurški instrumenti su postavljeni na robotske poluge koje se uvode u telo pacijenta. Unutrašnja radna jedinica nalazi se u operacionoj sali i pomoću nje se izvodi operacija, dok je spoljašnja jedinica sa konzolama, tasterima i senzorima izvan sale. Hirurg upravlja sićušnim rukama robota na kojima se nalaze svi potrebni instrumenti makaze, kauteri, ultrazvučni nož i svi ostali neophodni delovi.
Ove sićušne „ruke“ imaju sedam stepeni prenosa i daleko veću manevarsku moć nego ljudske ruke. Zbog svoje veličine, ove robotske „ruke“ mogu da dopru u delove tela koji bi ljudima bili nedostupni ili teže dostupni uz povređivanje okolnog tkiva, što bi dovelo do trauma nakon završene operacije.
Precizna robotička oprema najčešće se koristi tokom operacija raka prostate, bubrega i koronarnih oboljenja, ali u poslednje vreme i prilikom transplantacija.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare