Optimizacija primarne zdravstvene zaštite najavljenim predlogom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zapravo na mala vrata uvodi i zatvaranje značajnih zdravstvenih institucija kao što su studentske poliklinike u Srbiji, ocenjuju Ujedinjeni protiv kovida.
„Studentska poliklinika u Beogradu je jedna od najfunkcionalnijih ustanova na tom nivou zdravstvene zaštite. Tome u prilog svedoče osnovni statistički podaci (godišnje oko 230 000 pregleda i oko 600 000 preventivnih i dijagnostičkih usluga). Ova poliklinika tretira veoma osetljivu ciljnu grupu. U vreme kada je AIDS kod nas bio tabu-tema ta ista Studentska poliklinika je hrabro iskoračila i radila besplatna masovna testiranja stanovništva na HIV (tesirano 61 000 stanovnika), prosvećivala stanovništvo i studentsku populaciju o diskriminaciji HIV pozitivnih osoba kod nas i otvorila savetovalište (128 000 korisnika)“ ističe se u saopštenju Ujedinjenih protiv kovida.
UPK ocenjuje da se „kao prividno obrazloženje odluke o gašenju jedne ovakve ustanove navodi nestručan stav da je ona relikt prošlosti“.
„To zapravo nije nikakav stav nego od oka data ocena onih koji nemaju uvid u probleme zdravstvene zaštite univerzitetske populacije u savremenom svetu. Univerzitetske studentske poliklinike namenjene su, više od ostalih zdravstvenih ustanova prevenciji, što je do sada Studentska poliklinika u Beogradu uspešno činila naročito u vreme pandemije Kovida 19“ ističu u ovom udruženju.
Takve institucije, prema njihovoj oceni, imaju zadatak da identifikuju specifične zdravstvene probleme studentske populacije što je Studentska poliklinika i do sada revnosno činila i u tome imala uspeha.
„Specifični pristupi u tretiranju bolesti studentske populacije u prošlosti i danas (u toku epidemija crevnim agensima, osipnih groznica, mononukleoze, respiratornih bolesti a posebno za vreme epidemije Kovid 19) dokaz su uspeha i opravdanja postojanja ovakve institucije. Tako uspešna institucija ne zaslužuje da bude izbrisana sa lica zemlje običnom samovoljom“ naglašavaju.
Jedna od komparativnih prednosti Studentske poliklinike je, kako se dodaje, ta što se pregled kod lekara većeg broja specijalnosti može izvesti u kratkom vremenu i na jednom mestu. Takođe lekari koji tamo rade su stekli iskustvo upravo u radu sa studentskom populacijom i umeju da cene vreme i obaveze koje pred njima stoje.
„Šta univerziteti u Srbiji imaju da kaže o tome? Ako se studentske poliklinike ukinu, studenti će biti izlagani, za sve građane inače mučnoj proceduri obilaska lekara raznih specijalnosti, koja je, naročito u Beogradu dugotrajna, iscrpljujuća i neadekvatna, posebno u toku pandemije. Studenti jednostavno nemaju toliko vremena“ pitaju Ujedinjeni protiv kovida.
Poručuju da univerzitet ne sme dozvoliti da desetine hiljada studentata Beogradskog univerziteta ostanu bez dobre zdravstvene zaštite što će se neminovno desiti ukidanjem poliklinike i upozoravaju da ista sudbina preti i poliklinikama u Novom Sadu i Nišu.
„Sva ova tri univerziteta, ne samo studenti već i nastavnici moraju dići glas protiv navodne optimizacije koja uništava zdravstvenu zaštitu studenata. Ako se stvarna optimizacija želi postići može se osnovati institucija specijalizovana za zdravstvenu zaštitu studenata na republičkom nivou sa ograncima u svim univerzitetskim centrima u Srbiji“ naglašavaju.
Ujedinjeni protiv kovida pitaju „šta će se dogoditi i kakvu će namenu imati zgrade u kojima je smeštena Studentska poliklinika zajedno sa stacionarima i ambulantama“.
„Kakvu konkretnu dobrobit na zdravstvenom planu studenti ostvaruju ovakvom reorganizacijom? Državno vlasništvo nad institucijama zdravstvene zaštite studenata ne ovlašćuje državu ni na samovolju ni na samovlašće, jer te institucije postoje radi dobrobiti studenata a ne zato da bi se zvale državnim institucijama“ ističu.
Grupa za organizacione aspekte u zdravstvu Ujedinjenih protiv kovida je sastavila analizu sadašnjeg stanja sistema, detektovanih problema i radni predlog rešenja.
„Posebno napominjemo da jedno ovakvo pitanje niti sme, niti može da bude rešeno bez adekvatne javne i stručne rasprave. U konkretnom slučaju ovakve rasprave nije bilo, a očigledno da je nadležni organi izbegavaju. UPK će podneti radnu verziju svojih predloga u zakonskom roku (22. februar 2021.) i tražiti odlaganje odluke i otvaranje stvarne i šire javne rasprave. Naši predlozi koje ćemo predati ne mogu biti ocenjeni kao javna rasprava, te ćemo u budućem vremenu insistirati na ovoj formi rešavanja predmetnog problema“ najavljuju Ujedinjeni protiv kovida.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar