U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije

Veliki deo populacije u Srbiji i dalje ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, a većina obolelih se ne leči.

"Cilj Svetskog dana mentalnog zdravlja je da smanjimo stigmu i podstaknemo sve kojima je pomoć potrebna da je traže bez straha ili osude. Pozivamo sve da danas i svakog dana posvete pažnju svom mentalnom zdravlju, da podrže one kojima je potrebna pomoć i da zajedno gradimo društvo koje neguje razumevanje i empatiju. Prevencija, pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje su ključni za smanjenje posledica depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i za očuvanje mentalnog zdravlja", ističe prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Depresija je jedan od najčešćih i najtežih oblika mentalnih poremećaja. U Srbiji od nje pati oko 250.000 ljudi, a uprkos velikom broju obolelih, ona ostaje nedovoljno prepoznata i tretirana. Najizraženiji simptomi su gubitak osećanja zadovoljstva, osećanje tuge i neraspoloženja, beznadežnost, poremećaj spavanja i gubitak apetita. Dolazi do smanjenog funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima i na poslu, školi i fakultetu. Kvalitet života obolelih od depresije je značajno niži nego kod psihički zdravih osoba.

"Depresija ozbiljno narušava kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje. Lečenje najčešće podrazumeva upotrebu lekova, psihoterapiju ili kombinaciju oba pristupa. Važno je naglasiti da benzodiazepini nemaju nikakve efekte na lečenje depresije. Lekovi prvog izbora su antidepresivi, koji su efikasni i većina pacijenata na njih odgovori. Međutim, kod oko 15 odsto pacijenata nema poboljšanja nakon primene dva ili više različitih oralnih antidepresiva, pa je potrebno primeniti naprednu terapiju koja daje dobre rezultate i za koju se nadamo da će uskoro biti dostupna u svakodnevnoj praksi", objašnjava klinički asistent dr Maja Pantović Stefanović, sekretar za edukaciju Udruženja psihijatara Srbije.

Depresija je vodeći uzrok invaliditeta, a rizik od suicida kod osoba koje pate od depresije je četiri puta veći u odnosu na opštu populaciju. Kod osoba sa teškim oblicima depresije verovatnoća suicida je čak 20 puta veća. Dve trećine osoba koje izvrše suicid patilo je od depresije. Troškovi društva su ogromni, smanjena produktivnost i odsustvovanje sa posla pogađaju ne samo obolele, već i članove njihovih porodica. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), ulaganje u mentalno zdravlje je ekonomski opravdano, svaki dolar uložen u lečenje depresije i anksioznosti vraća se sa četiri dolara kroz bolje zdravlje i sposobnost za rad.