U Srbiji 250 hiljada ljudi pati od depresije

Udruženje psihijatara Srbije pokrenulo je kampanju pod nazivom „Tu sam za tebe - Zajedno protiv depresije“ posvećenu problemu depresije i značaju podrške. Cilj je da se smanje predrasude povezane sa depresijom, ali i drugim mentalnim bolestima u našem društvu. Zbog toga je potrebno ohrabriti osobe koje se suočavaju sa depresijom da potraže pomoć.

Kampanja se sprovodi uz podršku udruženja “Herc“ i „Videa“, koja okupljaju osobe sa problemima mentalnog zdravlja, kao i Udruženje pacijenata Srbije.

"Depresija kao emocija je nešto što je svaki čovek iskusio tokom svog života, i to ne jednom. Međutim, kada govorimo o depresiji kao psihijatrijskom poremećaju, onda govorimo o nečemu sasvim drugom. Depresija kao psihijatrijski poremećaj predstavlja sindrom, skup svih simptoma kod kojeg je depresivno raspoloženje, iako jako bitan, ono ipak samo jedan od neophodnih simptoma da bismo dijagnostikovali depresivni poremećaj", kaže prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Depresija kao poremećaj, sastoji se od ozbiljnih simptoma koji utiču na osećanja, mišljenje, volju, san, apetit, ali i na svakodnevno funkcionisanje.

"Ona može da se dogodi svakome bez obzira na starost, pol, nivo školske spreme ili materijalne prihode. Ipak, ljudi koji imaju neku vrstu bolesti zavisnosti, teške gubitke ili druge velike stresogene događaje, češće razvijaju depresiju. Takođe, žene češće obolevaju od depresije nego muškarci. Vrhunac učestalosti depresija dostiže kod starijih, ali ono što je poslednjih godina upadljivo, jeste porast učestalosti bolesti kod dece i adolescenata", ističe prof. dr Miljević.

Doc. dr Branimir Radmanović iz Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, objasnio je koji su to simptomi kada je psihičko zdravlje narušeno, a osoba treba da se obrati lekaru za pomoć.

"Društvo depresiju najčešće vidi kao osećanje tuge. Obično se oni koji nisu iskusili depresivnost čude kako je neko tužan bez razloga. Pitaju se šta fali toj osobi, konstatuju da nema neke probleme, već da samo izmišlja. A depresija jeste najčešće baš osećanje bezrazložne tuge, ali je depresija i gubitak interesovanja, pad energije, gubitak inicijative, umor, loš san, apetit, loša koncentracija. Najbitnije je da se ovi fenomeni prepoznaju na vreme", savetuje doc. dr Radmanović.

Uprkos tome sto se u javnosti često čuje da je depresija savremena bolest, to nije tako. Za promene ljudskog raspoloženja se zna od postanka modernog čoveka, više od 2.000 godina. Ipak, suočavamo se sa stresnim događajima koji su drugačiji nego prethodnih decenija, dijagnostikuje se češće iz različitih razloga, a ono što je posebno važno jeste da iako ova bolest nije savremena, njeno lečenje svakako jeste.

"Medicina danas prepoznaje različite vidove lečenja depresije. Lečenje najčešće podrazumeva primenu lekova, psihoterapiju ili najbolje oba. Koji vid terapije će biti primenjen zavisi od simptoma pacijenata, drugih bolesti koje ima, životnih okolnosti u kojima je, ali ne smemo da zaboravimo i od želje pacijenata, kada je to moguće", kaže dr sc. med Maja Pantović Stefanović, psihijatar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Antidepresivi su lekovi koji se najčešće primenjuju u lečenju depresije. Oni su brojni, deluju na različite neurohemijske sisteme u mozgu i veoma su delotvorni.

"Sa velikom sigurnošću se može reći, da je broj onih kojima pomoć nije moguće pružiti, veoma mali. Danas, međutim, postoje terapijski pristupi i za te pacijente, a takva vrsta najsavremenijeg tretmana moguća je od skoro i u našoj zemlji", objašnjava dr sc. med Pantović Stefanović.

Larisa Despotović, predsednica Udruženja “Herc” je poručila: „Svaki problem sa mentalnim zdravljem zaslužuje pažnju i važno je potražiti pomoć od porodice, prijatelja i stručnjaka. Ne ustručavajte se da potražite podršku, jer niste sami u ovom procesu”.

"Praznični period koji je pred nama, za obolele od depresije može biti posebno izazovan. Želimo da znaju da smo mi iz Udruženja pacijenata i korisnika uvek spremni da pružimo podršku. I zato pozivam sve da se uključe u ovu našu kampanju i da zajedno učinimo korak ka smanjenju stigme i unapređenju mentalnog zdravlja svih nas", rekla je Marina Marković, predsednica Udruženja Videa.

***