Četvrtina mladih u Srbiji suočena sa depresijom ili anksioznošću: Kako im pomoći?

Skoro četvrtina mladih u Srbiji suočila se sa depresijom ili anksioznošću. Polovina kaže da je pandemija koronavirusa negativno uticala na njihovo mentalno zdravlje. U brzim svakodnevicama ispunejnim obavezama pitamo li mlade kako su i koji su im najveći izazovi.

Od zabrinutosti zbog ratova u svetu i nezivesnosti vremena u kome žive do egistencijalnih pitanja. Probleme mladih u Srbiji i preporuke za napredak na okruglom stolu predstavljale su danas ministarstvu omladine i sporta organizacije mladih.

"Pre svega smo videli da je upravo veoma važno zdravlje, psihičko i fizičko, druga oblast je mir i rešavanje ekoloških i bezbedndnosnih problema i treća oblast koja je ključna jeste proces zapošljavanja", kaže Lazar Đoković iz Nacionalne asocijacija praktičara omladinskog rada (NAPOR).

U prvoj liniji su izazovi koji se tiču zapošljivosti, i onog momenta kada zavšre fakultet i srednju školu i dalje im je potrebna podrška u tom apsektu, neke druge teme tiču se obrazovanja, ali i mentalno zdrvalje i opšti položaj i blagostanje mladih ljudi", kaže Ivana Antonijević, pomoćnica ministra turizma i omladine.

O tome mladi najčešće razgovaraju sa vršnjacima i roditeljima, a najređe sa školskim psiholzima, dok svaka peta osoba ne nalazi nikakvu vrstu pomoći.

"Postoje stvarno besplatna savetovanja, ali u nedovoljnom broju, i oni koji pružaju te usuge su preopterećenim obimom posla, to smo u ragovoru a njima došli do zaključka, zato smatramo da bi trebalo još sličnih usluga razviti i zato bi bilo dobro da mladima pružimo usluge direktnog individualnog i grupnog savetovanja na nivou lokala", kaže Vanja Rakić iz Krovne organizacije mladih (KOMS).

Iako su sve otvoreniji po pitanju mentanog zdravlja, u manjim sredinama stručna pomoć je i dalje tabu tema.

"Mladi u ruralnim mestima se teže odlučuju da idu na savetovanje iako bi psotojalo besplatno savetovalište i slično zbog etikterianja okoline, to im predstavlja najveći strah, tako da oni koji imaju pristup internetu najviše bi voleli da postoji više platformi na kojima bi mogli da dobiju relevantne resurse", kaže Rakić.

Prema istraživanju krovne organizacije mladih svaka druga mlada osoba spremna je da ode iz Srbije, na prvom mestu zbog lošeg životnog standarda i poteškoća sa zapošljavanjem.

"Određene kompanije i organizacije zhtevaju da mladi ljudi imaju iskustv i mladi ljudi nemaju gde da steknu ta prva iskustva i budu spremni na zaposlenje, drugi problem je kvalitet prvih poslova i praksi, mi vidimo da mladi odu na prakse, ali se tamo ne uvažava to iskustvo i znanje, i mladim ljudima se daju psolovi koje mogu da rade i bez obrazovanja", kaže Đoković.

U Srbiji mladi uglavnom godinama čekaju svoj prvi posao u struci. A država se prošle godine obavezala da će sve koji su nezaposleni duže od 4 meseca i nisu u sistemu obrazovanja, a imaju 30 ili manje godina, ponuditi posao ili nastavak školovanja.

"Ovaj program je tokom implementacije u 10 godina je doprineo da zapošljivost mladih ljudi bude pobvećana u zemlajma eu, pa se stoga nadamo da će kroz saradnju različitih institucija u rs ovaj program dati dobre rezultate", poručuje Antonijević.

Dok čekamo rezultate, u ovogodišnjem izveštaju koms - 17 odsto ispitanika reklo je da radi na crno, bez ikakvog ugovora, dok je na neplaćenoj praksi bilo više od trećine.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Mladi u Srbiji drugi po sreći u Evropi: Šta ih to čini srećnim u Srbiji?