Na zidovima slike Josipa Broza Tita, na stolovima trobojke sa zvezdom, na televizijskom ekranu predsednik bivše SFRJ u društvu svetskih državnika, pa prigodno crvena knjiga, deo njegovih sabranih dela... Žal za bivšom državom prikazan i kroz stvari koje je svaki prosečan Jugosloven imao u svom domu, tranzistore, muzičke kasete, fotoaparate, pa čuveni "Brion“, brend koji još pamte starije generacije kao jedini afteršejv koji su u to vreme koristili. Ovako je večeras izgledao jedan niški kafić u kome se slavio 29. novembar kojeg se sve manje ljudi, koji žive na ovim prostorima, seća kao praznika države koja je otišla u istoriju. Međutim, ono što je najveće iznenađenje je što su žurku organizovale Nišlije koje su se rodile mnogo nakon što je Jugoslavija prestala da postoji, a zaljubile se u nju zahvaljujući nostalgičnim sećanjima svojih roditelja, deka i baka.

Proslava dana nepostojeće države desila se u zahvaljujući dvadesetpetogodišnjem Nikoli Nikoliću koji je istakao da mu je cilj bio da se država za koju veruje da je bila vredna pamćenja, ne zaboravi.

„U Niš sam došao iz Bosne, prijatelje imam i ovde i tamo i u Hrvatskoj i svuda po svijetu…I to je razlog što smatram da neke istorijske činjenice treba da pamtimo jer smo tada bili jedno a ne razdvojeni po nacionalnosti, verskoj pripadnosti ili po čemu već bilo. Rodio sam se jako mnogo poslije raspada Jugoslavije ali sama činjenica da svako od nas ima roditelja, baku ili deku koji mu je pričao o tim nekim stvarima koje su se dešavale ranije, omogućava nam da se i mi kroz ta njihova sjećanja vratimo u taj period u taj ambijent koji se zvao Jugoslavija“,  rekao je mladi jugonostalgičar.

Opisujući šta ga je to fasciniralo u bivšoj državi, Nikolić je kazao da ga posebno impresionira manifestacija organizovana povodom nekadašnjeg Dana mladosti.

„To što se ta štafeta nosila tako daleko, što su je razni mogli nositi i dotaći da bi na kraju stigla do Josipa Broza Tita mi je zaista nešto izuzetno. Znam da je on bio veliki državnik, da nijedan posle njega nije bio te veličine jer je bio neprikosnoven u svojim idejama… Mislim na te njegove ideje spajanja ljudi, rušenja ideologija koje su ih razdvajale po nacionalnosti, religiji ili po bilo čemu drugome. Bili smo jedno u jednoj državi, imali smo more, imali smo sve ono što danas priželjkujemo“, nabrajao je Nikola zašto čezne za državom koje više nema.

Komentarišući razloge organizovanja ovakvog slavlja, mladić kaže da mu je cilj da oni koji nisu imali sreću da u njoj žive, ipak nešto saznaju o Jugoslaviji.

„Na ovu žurku doći će ljudi koji su u to vreme bili pioniri i ali i oni koji su deo današnjih mladih generacija, da se sretnu, da sukobe mišljenja ali i da postignemo neku koheziju o nekim vrednostima. Ako ništa drugo, mladi će naučiti deo istorije, shvatiće to doba koje je nudilo dosta zanimljivih kulturoloških i mnogih drugih stvari koje je pružao ambijent mira i stabilnosti na ovim prostorima“, zaključio je Nikolić.

Na žurku je došla i osamnaestogodišnja Aleksandra Kostić i to u društvu svoje bake koja joj je pričala o Jugoslaviji.

„Došla sam ovde da naučim nešto novo jer tada nisam bila rođena a mislim da bi svi trebali da znamo mnogo toga o Jugoslaviji jer je to deo naše kulture. Svi smo deo toga na neki način bez obzira što smo rođeni dosta kasnije. Baka je bila tu sa mnom do malopre, bila je oduševljena ovim okupljanjem, nekako je sve ovo vratilo u njene mlade dane. Rekla mi je da je sve bilo dosta drugačije, da se bolje živelo, možda i jeste ali ja ipak ne bih mogla sebe da zamislim van okvira ovog doba“, pričala je mlada Nišlijka.

Pedesetpetogodišnji Miodrag Živković obreo se večeras među mladim jugonostalgičarima i oduševio se onim što je zatekao.

„Ne mislim da je bila dobra, nego odlična… Prilagođena svim narodima i narodnostima, moglo je da se radi i da se zaradi, bili su lepši odnosi među ljudima, porodice su bile bolje, sve je bilo kako treba“,  odgovorio je Miodrag na novinarsko pitanje kakva je bila bivša država.

Priznaje da se sa žaljenjem seća raspada Jugoslavije te da mu mnogo toga iz tog perioda i dalje nedostaje.

„Bio sam predzadnja generacija JNA u to vreme, bilo je to baš pred rat, ali su u vojsci i dalje bili i Slovenci i Hrvati i Bosanci i Makedonci….Bila su to lepa vremena, najviše žalim za slobodom, za duhom koji je tada bio prisutan u smislu da si mogao da ideš gde želiš… Nisi smeo da se mešaš u politiku ali o svemu ostalom si mogao da govoriš onako kako misliš. Mogao si da nađeš posao, mogao si mnoge stvari koje se sada ne vrednuju kao u to vreme. Imam 55 godina, neke stvari koje su deo današnjeg vremena ne shvatam, možda se i ne snalazim u ovo doba, neke moralne vrednosti koje su onda bile neprikosnovene sada ne važe i to mi mnogo smeta“,  zaključio je Živković.

BONUS VIDEO: Dan Republike, sećanje na Jugoslaviju ili žal za mlados’