TE na ugalj neisplative, grade ih samo Srbija i BiH

"Rumunski ministar ekonomije, energije i poslovnog okruženja potvrdio je u intervjuu ranije ovog meseca, da Rumunija više neće graditi nove termoelektrane na ugalj. To znači da je otkazan projekat izgradnje zamenskog bloka od 600 MW u termoelektrani Rovinari, koji državno preduzeće Complexul Energetic Oltenia, zajedno sa kineskim partnerima, planira još od 2012. godine", navode BOŠ, Bankwatch  i CEKOR i dodaju:"Ovo takođe znači da Srbija i Bosna i Hercegovina ostaju jedine zemlje u jugoistočnoj Evropi koje još uvek planiraju izgradnju termoelektrana na ugalj."Podsećaju da novi blok termoelektrane Rovinari je od početka bio neisplativ, na šta je CEE Bankwatch već ukazivao, i ne bi mogao raditi uz cene lignita koje su predviđene, a netačne su bile i pretpostavke koje su se koristile za proračun ekonomske isplativosti.Primera radi, naknada za ugljen dioksid (CO2) koja se mora platiti u EU je bila procenjena na 21 EUR/t, dok je već sada cena viša od 27 EUR/t. Complexul Energetic Oltenia je već u dubokim ekonomskim problemima."Čak i bez troškova izgradnje novog bloka, jedino zahvaljujući jednokratnoj državnoj pomoći koju je ove godine dobila za restrukturiranje, firma nije bankrotirala. Planovi za izgranju "Kostolca B3" u Srbiji i "Tuzle 7" u Bosni i Hercegovini bi mogli imati sličan epilog, sa teškim posledicama za državne firme koje ih promovišu", upozoravaju oni.Studija izvodljivosti za TE Kostolac B3 izostavila je cene CO2, tvrdeći - bez ikakvog pravnog osnova - da će ih, ukoliko budu uvedene, platiti Vlada. Studija izvodljivosti za Tuzlu 7 je takođe nerealno procenila da će naknade za CO2 biti uvedene tek 2034. godine i to po nerealno niskoj ceni od 7,10 eura.

"Međutim, već sad je jasno da ni Srbija ni Bosna i Hercegovina ne mogu računati na trgovinu električnom energijom sa EU, ukoliko domaći operateri ne budu poštovali ista pravila igre kao i operateri u EU", navode u saopštenju.Zbog toga, kako napominju, EU trenutno planira da uvede carine na uvoz iz zemalja koje nemaju sistem plaćanja naknade za CO2, a Energetska zajednica već ispituje mogućnosti za uvođenje sistema trgovine emisijama CO2 među državama potpisnicama Ugovora o osnivanju energetske zajednice u regionu.Iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) ukazuju da je rasplet u slučaju TE "Rovinari" u Rumuniji pokazatelj šta bi moglo da čeka Srbiju."Pored toga, potpisivanje 'Zelene agende za Zapadni Balkan', koju su vlade država iz regiona potpisale 10. novembra ove godine, predstavlja snažnu političku poruku, koja zajedno sa ohrabrujućim vestima iz Rumunije, predstavlja jasan pokazatelj da je krajnje vreme da se odustane od izgradnje novih termoblokova na ugalj, na Zapadnom Balkanu", poručuju iz ovih organizacija.Podsećaju da Srbija i Bosna i Hercegovina još uvek planiraju izgradnju nekoliko novih termoenergetskih postrojenja, uključujući Kostolac B3, Kolubara B, Tuzla 7, Kakanj 8, Banovići, Gacko 2 i Ugljevik 3.Poput Srbije i Bosne i Hercegovine, i Rumunija je očekivala korist od kineskog finansiranja izgradnje novih termoenergetskih postrojenja na ugalj, ali nije uzela u obzir današnju ekonomsku realnost, koja čini ugalj nekonkurentnim, zaključuju oni.https://www.youtube.com/watch?v=dATydRA975U&feature=emb_logo***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram