Svi Šapićevi kružni tokovi: Ovo su nove lokacije na kojima će biti sagrađeni

Na poslednjoj konferenciji za medije održanoj u četvrtak u Skupštini grada, prvi čovek grada rekao je da je u planu kružni tok u Bulevaru Zorana Đinđića, ali i da “postoji ideja za jedan u Bulevaru Nikole Tesle”.

"Imamo tri kružna toka. Kod Ušća, ispod je kružni tok koji treba da proizađe iz Novog srpskog mosta i treći o kom smo govorili kada smo ranije najavljivali pet kružnih tokova. Imamo još jedan kružni tok u Bulevaru Zorana Đinđića i postoji ideja i za jedan u Bulevaru Nikole Tesle za kojim ima najmanje potrebe", rekao je Šapić i dodao da će biti izgrađen još jedan kružni tok na kraju Grčke ulice na Ledinama.

Kružni tok na Trgu republike

U decembru 2024. godine, gradonačelnik je obavestio Beograđane da će dobiti kružni tok tamo gde ga niko nije očekivao - na Trgu republike.

Ovaj kružni tok malo će se razlikovati od ostalih koje je Šapić najavio. Kako je rekao na pres konferenciji u decembru prošle godine, podloga za ovaj kruži tok biće od kocki (kakve se i sada nalaze na tom mestu), a u sredini će se nalaziti “Beogradski sat”. Pomenuti sat koštaće 15 miliona dinara i biće “jedan od novih simbola grada”, rečeno je uz napomenu da će sat biti postavljen nešto kasnije “jer je potrebno vreme da se on izradi”.

Tu nije kraj radovima na ovoj lokaciji. Gradonačelnik Šapić saopštio je u decembru 2025. godine, svega nekoliko godina od poslednje preskupe rekonstrukcije, da će Trg republike ponovo biti rekonstruisan. Plan je “da izađemo malo iz te betončine u koje se ušlo poslednje godine” i da Beograđani i turisti mogu da “vide originalne ostatke te Stambol kapije” na Trgu, kao i da će taj prostor biti “dodatno oplemenjen s nekim drvećem”.

Kružni tok na Terazijama

I Terazije dobijaju jednu kružnu saobraćajnicu, najavio je Šapić u novembru 2024. godine.

„Dobićemo pravce kretanja koje dosad niste imali dolazeći sa Trga Nikole Pašića niste mogli levo u Kralja Milana niti polukružno iz Kralja Milana nazad. Radilo se, ali se ugrožavala bezbednost i gde su ljudi motali, pa ne mogu iz prve… Svuda ćemo zadržati semafore, ali ćemo gledati da u značajnom delu dana ti semafori budu otvoreni i da omogućavaju da preko kružnog toka možete da usporite jer ne možete iz Kralja Milana da se zaletite, kružni tok vas usporava, ne služi samo da zameni semafor, već da uspori, a da učini prokrvljenijim saobraćaj i onda skrećete u svim pravcima“, rekao je Šapić.

Kružni tok u Prizrenskoj

Kružni tok biće izgrađen u Prizrenskoj ulici, a on će omogućiti polukružno okretanje sa obe strane, što je dosad bilo zabranjeno.

“Od Palate Albanija desno napravićemo linear gde se staje u red da čekate semafor za Balkansku ulicu. Imaćete kružni tok gde ćete iz Prizrenske kao i do sada moći levo, desno i da obrnete polukrug sa obe strane. Usporiće se saobraćaj. Favorizovana će biti Prizrenska odozgo da bismo usporili Brankov most. U pravcu ka Balkanskoj ostaće jednosmerna”, rekao je Šapić, takođe u novembru 2024. godine.

Kružni tok kod Ušća

Kruži tok kod Ušća pušten je u saobraćaj krajem avgusta 2024. godine. Ova saobraćajnica građena je od jula do kraja avgusta te godine, a završetak radova tempiran je pre početka školske godine kako se ne bi stvarale gužve.

Ali vozači nisu bili naročito srećni kada je ova saobraćajnica puštena u rad zbog specifičnog režima rada semafora.

Kako je objašnjeno na sajtu grada, semafori na kružnom toku kod Brankovog mosta, rade u špicevima, radnim danima od 7 do 10 i od 14.30 do 18.30 časova. U ostalom periodu biće uključeno trepćuće žuto svetlo i tada se treba pridržavati pravila koja inače važe u kružnom toku. Crveno će suštinski menjati saobraćajca, koji je u „špicevima” morao da dođe da bi samo smanjio pritisak na kružni tok. Ono što je najvažnije je da kružni tok ima svoja saobraćajna pravila i da ih semafori neće promeniti, napominje se.

Kružni tok u Koštunjaku

U oktobru 2024. godine kruži tok napravljen je i na mestu gde za to mesta mnogo nema - u Koštunjaku. Tačna lokacija je ugao ulica Blagoja Parovića i Kneza Višeslava kod Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

U pitanju je mali kruži tok na prometnom putu koji Ulicom kneza Višeslava vodi stanovnike iz Skojevskog naselja, Ceraka, Vidikovca i drugih čukaričkih i rakovičkih naselja ka Šumarskom fakultetu i Mostu na Adi, odnosno iz grada ka tim istim naseljima. Ulica Blagoja Parovića, koja se ukršta sa Ulicom kneza Višeslava, jedna je od najvećih i najprometnih ulica u koju se uliva saobraćaj iz Požeške ulice - žile kucavice Banovog Brda i južne strane grada.

Najveći problem sa ovim kružnim tokom imaju vozači GSP-a, posebno oni koji voze zglobne autobuse kakvi se često mogu videti na liniji broj 23. Već u prvim satima nakon što je kruži tok pušten u rad zabeleženo je kako se zglobne 23-ke muče da prođu kroz kruži tok.

U ovom delu grada masovno se gradi već godinama unazad, pa je i sve veći broj automobila koje koriste ovu rutu. U planu je i još jedan veliki projekat upravo nadomak ovog kružnog toka i televizijskih studija koji se nalaze u blizini, koji bi prema planu, trebalo da bude dom za novih 7.000 stanovnika.

Kružni tok na Trgu Nikole Pašića

Kružni tok na Trgu Nikole Pašića završen je u avgustu 2025. godine. Radovi na njegovoj izgradnji počeli su u februaru ove godine, a kako je tada najavljeno, ova saobraćajnica osmišljena je sa namerom da poboljša protok saobraćaja. Međutim, to nije slučaj.

Ovaj kruži tok nikada nije zaživeo jer je taj deo grada i dalje blokiran zbog šatorskog naselja poznatog kao “ćacilend”. I sam Šapić, najavljujući završetak radova u avgustu je rekao da “ne zna kada će taj trg biti pušten u saobraćaj zbog kampa studenata koji žele da uče u Pionirskom parku”.

Dok čekaju da se deo grada koji vlast pretvorila u “zabranjenju zonu” ponovo pusti u saobraćaj, vozači polemišu o pravilima kretanja u ovom kružnom toku. Obzirom da je kretanje vozilima moguće samo u dva pravca, mnogi su zbunjeni kako uopšte funkcioniše ovaj kružni tok.